Revised Common Lectionary (Complementary)
22 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Сâм ја узећу изданак са врха кедра и засадити га. Одломићу нежну младицу с највиших изданака и засадити је на високој и узноситој гори. 23 Засадићу је на горским висовима Израела, и она ће потерати гране и донети род и постати прекрасан кедар. Птице свих врста гнездиће се на њему и налазити заклон у сенци његових грана. 24 Све дрвеће у пољу знаће да ја, ГОСПОД, обарам високо дрво и чиним да ниско дрво израсте високо. Ја чиним да се зелено дрво осуши и да суво дрво пропупи.
»‚Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити.‘«
Псалам. Песма. За суботу.
1 Добро је захваљивати ГОСПОДУ
и твом Имену певати псалме, Свевишњи,
2 твоју љубав објављивати ујутро
и твоју верност ноћу,
3 уз лиру од десет жица
и брујање харфе.
4 Јер, ти си ме својим делима обрадовао, ГОСПОДЕ,
због твојих дела кличем.
12 Праведник ће бујати као палма,
расти као кедар либански.
13 Они који су посађени у Дому ГОСПОДЊЕМ
у двориштима нашег Бога бујају
14 и у старости род доносе,
стамени и крепки,
15 објављујући: »ГОСПОД је правичан.
Он је моја Стена
и у њему нема неправде.«
6 Увек смо, дакле, пуни поуздања и знамо да смо, док боравимо у телу, далеко од Господа, 7 јер још живимо у вери, а не у гледању. 8 Пуни смо поуздања и најрадије бисмо се иселили из тела и настанили се код Господа. 9 Стога се и трудимо да му угодимо, било да смо већ настањени, било да смо далеко. 10 Јер, сви треба да се појавимо пред Христовим судом, да свако добије према ономе што је учинио док је живео у телу, било добро, било зло.
Служба помирења
11 Пошто, дакле, знамо за страх пред Господом, трудимо се да уверимо људе. Разоткривени смо пред Богом, а надам се и пред вашом савешћу. 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, већ вам дајемо прилику да се нама хвалите, да имате шта да одговорите онима који се хвале спољашњошћу, а не оним што је у срцу. 13 Јер, ако смо били ван себе, то је ради Бога, а ако смо били при себи, то је ради вас.
14 Обузима нас Христова љубав када размишљамо о овоме: један је умро за све, дакле, сви су умрли. 15 А умро је за све да живи више не живе за себе, него за Онога који је за њих умро и васкрсао.
16 Зато ми од сада никог не познајемо по телу. Ако смо Христа и познавали по телу, сада га више тако не познајемо. 17 Ако је, дакле, неко у Христу, ново је створење; старо је прошло, ево, ново је настало.
Прича о семену
26 Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, 27 па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. 28 Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. 29 Када сазри, човек одмах узима срп[a], јер је дошло време за жетву.«
Прича о зрну горушице
(Мт 13,31-35; Лк 13,18-19)
30 »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? 31 Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. 32 Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«
33 И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, 34 и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International