Old/New Testament

Odakle Isusu vlast?

20 Jednoga dana, dok je poučavao narod u Hramu i navješćivao Evanđelje, pristupiše glavari svećenički i pismoznanci sa starješinama, ² te mu rekoše: »Reci nam kojom vlašću to činiš, ili tko je onaj koji ti dade tu vlast?« ³ On im odgovori: »I ja ću nešto upitati vas, pa mi recite: ⁴ krštenje Ivanovo, bijaše li od Neba ili od ljudi?« ⁵ A oni su premišljali u sebi: »Ako reknemo 'od Neba', reći će: 'zašto mu onda ne povjerovaste?' ⁶ A reknemo li: 'Od ljudi', sav će nas narod kamenovati, jer je uvjeren da je Ivan prorok.« ⁷ I odgovoriše mu da ne znaju odakle je. ⁸ Isus im reče: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«

Vinogradari ubojice

⁹ Stade tada kazivati narodu ovu prispodobu: »Neki čovjek posadi vinograd, predade ga u zakup vinogradarima, pa otputova na dulje vrijeme. ¹⁰ I u pogodno vrijeme posla vinogradarima slugu da mu dadnu od uroda vinograda, ali ga vinogradari istukoše i otpraviše praznih ruku. ¹¹ On ponovno posla i drugoga slugu, a oni istukoše i njega, pogrdiše ga i otpraviše praznih ruku. ¹² Ponovno im posla i trećega, a oni i njega izraniše i izbaciše. ¹³ Nato reče gospodar vinograda: 'Što da učinim? Poslat ću im sina svoga ljubljenoga; možda će njega poštovati.' ¹⁴ Ali kada ga vinogradari ugledaše, stadoše međusobno premišljati: 'Ovo je baštinik. Ubijmo ga da baština bude naša.' ¹⁵ I izbaciše ga iz vinograda i ubiše.

Što će im dakle učiniti gospodar vinograda? ¹⁶ Doći će i pogubiti te vinogradare i vinograd dati drugima.«

Kad su oni to čuli, rekoše: »Nipošto!«

¹⁷ On pak, pogledavši ih, reče: »Što je dakle ono zapisano:

¹⁸ Tko god padne na taj kamen, skršit će se, a na koga on padne, satrt će ga.'«

¹⁹ Pismoznanci i glavari svećenički tražili su da već u taj čas dignu ruke na njega, ali se pobojaše naroda; jer razumješe da je o njima izrekao ovu prispodobu.

Caru carevo, Bogu Božje

²⁰ I vrebajući na nj poslaše uhode, koji bi se gradili pravednicima, da ga uhvate u riječi kako bi ga mogli predati oblasti i vlasti upraviteljevoj. ²¹ Oni ga upitaše: »Učitelju, znamo da pravo govoriš i učiš, i da nisi pristran, nego da po istini učiš putu Božjemu. ²² Je li nam dopušteno dati caru porez ili nije?« ²³ Primijetivši njihovu prepredenost, reče im: ²⁴ »Pokažite mi denar. Čiji ima lik i natpis?« ²⁵ Rekoše mu: »Carev.« A on im reče: »Stoga podajte caru carevo, a Bogu Božje!« ²⁶ I nisu ga mogli uhvatiti u riječi pred narodom te, zadivivši se njegovu odgovoru, zašutješe.