Old/New Testament

Процветали Аронов штап

17 Тада Господ рече Мојсију: ² „Говори Израиљцима и узми од њих штапове према њиховим отачким домовима, по један штап од сваког кнеза свога отачког дома – укупно дванаест штапова – и напиши име сваког човека на његовом штапу. ³ Затим напиши Ароново име на Левијевом штапу, јер на сваки отачки дом иде по један штап. ⁴ Стави их у Шатор од састанка пред Сведочанством, где се састајем са вама. ⁵ Када штап оног човека кога је изаберем пропупи, тада ћу окончати гунђање Израиљаца против тебе.“

⁶ Мојсије је рекао Израиљцима нека му сви кнезови дају штап, за сваког кнеза један штап према њиховим отачким домовима, укупно дванаест штапова. Аронов штап је био међу њиховим. ⁷ Мојсије положи штапове у Шатор сведочанства пред Господом.

⁸ Сутрадан, кад је Мојсије дошао у Шатор сведочанства, а оно, Аронов штап из Левијевог дома пропупео; потерали пупољци, процветали цветови и сазрели бадеми. ⁹ Мојсије је изнео све штапове који су били пред Господом и дао их свим Израиљцима. Сваки човек је погледао и узео свој штап.

¹⁰ Господ рече Мојсију: „Врати Аронов штап у Сведочанство да се чува као опомена побуњеницима. Тако ће се окончати њихово гунђање против мене, па неће изгинути.“ ¹¹ Како му је Господ заповедио, тако је Мојсије учинио.

¹² Тада Израиљци рекоше Мојсију: „Изгибосмо! Пропадосмо! Сви пропадосмо! ¹³ Ко год приђе Пребивалишту Господњем, умреће! Зар ћемо изгинути до последњег?“

Дужности свештеника и Левита

18 Господ рече Арону: „Ти, твоји синови и твој отачки дом с тобом бићете одговорни за кривице у Светилишту. А ти и твоји синови бићете одговорни за кривице које се тичу вашег свештенства. ² Доведи и своју браћу из Левијевог племена, твог отачког племена, да ти се придруже и да служе теби и твојим синовима пред Шатором сведочанства. ³ Они ће обављати дужности за тебе и за сав Шатор. Ипак, не смеју прилазити светим стварима и жртвенику, да не погину и они и ви. ⁴ Нека ти се придруже и обављају дужности у Шатору од састанка за целокупну службу у Шатору. Неовлашћени нека вам не прилазе.

⁵ Обављајте дужности у Светињи и око жртвеника, да не би више долазио гнев на Израиљце. ⁶ Ја сам, ево, одвојио вашу браћу Левите између Израиљаца; њих сам вам дао на дар као посвећене Господу да обављају службу у Шатору од састанка. ⁷ А ви и ваши синови пазите на своје свештенство у погледу свих ствари које се тичу жртвеника и простора иза завесе. Дајем вам на дар свештеничку службу. Ако неовлашћени приступи, нека се погуби.“

Део који припада свештенству

⁸ Господ рече Арону: „Ево, предајем ти у дужност моје приносе, све свете приносе Израиљаца. Дајем их теби и твојим синовима у део; то је трајна уредба. ⁹ Ово нека припадне теби од најсветијих жртава које се пале: сваки њихов принос, свака њихова жртва, свака жртва за грех и свака жртва за преступ, која ми се приноси као најсветија жртва, нека припадне теби и твојим синовима. ¹⁰ Једите је на најсветијем месту; нека је једе сваки мушкарац. Нека ти буде света!

¹¹ Нека и ово буде твоје: све жртве дизанице Израиљаца које они приносе на дар, дајем теби и твојим синовима с тобом; то је трајна уредба. Свако ко је чист у твоме дому може је јести.

¹² Дајем ти и све што је најбоље од уља, вина и жита које они доносе Господу. ¹³ Први плодови од свега што доносе Господу с њихове земље биће твоји. Свако ко је чист у твоме дому може да их једе.

¹⁴ И све што је посвећено у Израиљу нека буде твоје. ¹⁵ Све што се прво роди из мајчине утробе, свако живо биће, човек или животиња, које се приноси Господу, биће твоје. Али првенца, било од човека или од животиње, мораш да откупиш. Откупи и првину нечистих животиња. ¹⁶ Кад наврше месец дана, откупљуј их по откупној цени од пет сребрних шекела^[a], према храмском шекелу, што је двадесет гера^[b].

¹⁷ Међутим, не откупљуј првенца од краве, овце и козе; они су посвећени. Њиховом крвљу запљусни жртвеник, а њихово сало спали као паљену жртву на угодан мирис Господу. ¹⁸ Њихово месо нека припадне теби, као и груди жртве дизанице и десна плећка. ¹⁹ Све свете приносе које Израиљци приносе Господу, дајем теби и твојим синовима и ћеркама по трајној уредби. То је вечни савез потврђен сољу^[c] пред Господом, теби и твоме потомству с тобом.“

²⁰ Господ рече Арону: „Ти нећеш добити наследство у њиховој земљи, нити ћеш добити део међу њима. Ја сам твој део и твоје наследство међу Израиљцима.

²¹ Левијевим потомцима дајем заузврат у наследство десетину од свега у Израиљу, ради њихове службе, службе коју врше у Шатору од састанка. ²² Зато нека Израиљци не приступају више Шатору од састанка, како не би навукли на себе грех, те изгинули. ²³ Левити нека врше службу у Шатору од састанка; остали ће навући на себе кривицу. То је трајна уредба за њихове нараштаје међу Израиљцима. Али, наследство неће примити у посед, ²⁴ зато што Левитима дајем у наследство десетину од приноса које Израиљци приносе на дар Господу. Зато сам рекао за њих: ’Они неће добити наследство мећу Израиљцима.’“

²⁵ Господ рече Мојсију: ²⁶ „Говори Левитима и реци им: ’Кад примате од Израиљаца десетину коју сам вам од њих дао у наследство, онда ви принесите дар Господу: десетину од десетине. ²⁷ То ће вам се рачунати у дар, исто као жито са гумна и вино из муљаре. ²⁸ Тако ћете и ви приносити дар Господу од свих својих десетина које примате од Израиљаца. Од њих ћете давати Господњи дар свештенику Арону. ²⁹ Од свих приноса које добијате, принесите Господу најбољи, најсветији део.’

³⁰ Реци им: ’Кад принесете најбољи део од њих, то ће се Левитима рачунати исто као и урод од гумна и урод од муљаре. ³¹ То можете јести на сваком месту, ви и ваши укућани, јер је то плата за вашу службу у Шатору од састанка. ³² Кад принесете најбољи део од тога, нећете навући грех на себе. Тако нећете оскрнавити свете приносе Израиљаца, и нећете изгинути.’“

Црвена јуница

19 Господ рече Мојсију и Арону: ² „Ово је одредба закона коју је Господ заповедио: реци Израиљцима нека доведу к теби црвену јуницу, беспрекорну, на којој нема мане, и на коју још није био стављан јарам. ³ Предај је свештенику Елеазару. Нека је одведу изван табора, па нека је закољу пред њим. ⁴ Затим нека Елеазар стави нешто њене крви на свој прст и пошкропи њоме седам пута у правцу Шатора од састанка. ⁵ Потом нека јуница буде спаљена на његове очи; нека се спали њена кожа, њено месо, њена крв и њена балега. ⁶ Онда нека свештеник узме нешто кедровог дрвета, изопа и скерлетног предива, па нека то баци у ватру. ⁷ Нека свештеник опере своју одећу и своје тело у води. Након тога, нека дође у табор. Ипак, свештеник ће бити нечист до вечери. ⁸ Нека и онај који је обавио спаљивање опере своју одећу у води и опере своје тело у води, и остане нечист до вечери.

⁹ Затим нека један чист човек скупи пепео од јунице и изнесе га изван табора, на чисто место, да се чува за воду очишћења за Израиљеву заједницу; то је жртва за грех. ¹⁰ Онај који је скупљао јуничин пепео нека опере своју одећу и буде нечист до вечери. То је трајна уредба и за Израиљце и за странца међу њима.

¹¹ Свако ко дотакне мртво људско тело биће нечист седам дана. ¹² Тај нека се очисти водом трећег и седмог дана. Ако се не очисти трећег и седмог дана, неће бити чист. ¹³ Свако ко дотакне леш преминулог човека, а не очисти се, оскрнавиће Господње Пребивалиште. Такав човек нека се истреби из Израиља. Пошто није био пошкропљен водом очишћења, нечист је, те његова нечистоћа остаје на њему.

¹⁴ Ово је закон кад човек умре у шатору: свако ко уђе у шатор и свако ко је у шатору биће нечист седам дана. ¹⁵ И свака откривена посуда која нема поклопац на себи биће нечиста.

¹⁶ Ко год се нађе на отвореном, па дотакне убијеног мачем, или умрлог природном смрћу, или дотакне људску кост, или гроб, биће нечист седам дана.

¹⁷ За онога који се оскрнавио, нека се одвади мало пепела од спаљене жртве за грех, и нека се у једну посуду налије на њега свежа вода. ¹⁸ Затим нека једна чиста особа узме изоп, замочи га у воду и пошкропи шатор и све посуђе и све особе које су тамо, или онога који је дотакнуо кост, или убијеног, или некога ко је умро природном смрћу, или гроб. ¹⁹ Нека чиста особа пошкропи оскрнављеног трећег и седмог дана, који ће бити очишћен седмог дана. Затим нека опере своју одећу, опере се водом, и биће чист до вечери. ²⁰ А човек који се оскрнави, а не очисти се, нека се истреби из збора, јер је оскрнавио Светилиште Господње. Пошто није био пошкропљен водом очишћења, нечист је. ²¹ То ће за њих бити вечна уредба.

Онај ко шкропи водом очишћења, нека опере своју одећу, а онај ко дотакне воду очишћења биће нечист до вечери. ²² Све што нечиста особа дотакне постаће нечисто, и особа која то дотакне биће нечиста до вечери.“

Исус храни више од пет хиљада људи

³⁰ А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. ³¹ Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.

³² Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. ³³ Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. ³⁴ Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. ³⁵ Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. ³⁶ Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“

³⁷ „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.

„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. ³⁸ Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“

Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“

³⁹ Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. ⁴⁰ Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. ⁴¹ Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. ⁴² Сви су јели и наситили се. ⁴³ Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. ⁴⁴ Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.

Исус хода по води

⁴⁵ Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. ⁴⁶ Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.

⁴⁷ Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био са̂м на копну. ⁴⁸ Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. ⁴⁹ Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. ⁵⁰ Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“

⁵¹ Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, ⁵² јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.

Исус исцељује све који га дотакну

⁵³ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. ⁵⁴ Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. ⁵⁵ Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. ⁵⁶ По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.