Old/New Testament

Пасха код Синаја

9 Господ рече Мојсију у Синајској пустињи првога дана друге године по њиховом изласку из Египта: ² „Нека Израиљци славе Пасху у одређено време. ³ Славите је у њено време, четрнаестог дана овога месеца, увече; славите је по свим њеним прописима и упутствима.“

⁴ Тако је Мојсије рекао Израиљцима да славе Пасху. ⁵ Пасху су прославили у Синајској пустињи, првог месеца четрнаестог дана, увече. Израиљци су учинили онако како је Господ заповедио Мојсију.

⁶ А догодило се да су се неки људи онечистили о људски леш, те нису могли тога дана да славе Пасху. Тог дана су дошли пред Мојсија и Арона, ⁷ и рекли Мојсију: „Да, онечистили смо се о људски леш, али зашто нам се ускраћује да принесемо жртву Господу у њено време заједно са осталим Израиљцима?“

⁸ Мојсије им одговори: „Сачекајте да чујем шта ће Господ заповедити за вас.“

⁹ Господ рече Мојсију: ¹⁰ „Реци Израиљцима: ’Ако се неко од вас, или од ваших потомака онечисти о мртваца, или је на далеком путу, нека и он слави Пасху Господњу. ¹¹ Нека је славе другога месеца четрнаестог дана увече. Нека једу јагње с бесквасним хлебовима и горким зељем. ¹² Ништа од њега не сме остати до следећег јутра, и нека му не преломе ни једну кост. Нека је славе по свим њеним прописима и упутствима. ¹³ Али ако је неко чист и није на путу, па пропусти да прослави Пасху, нека се такав истреби из свог народа, јер није принео жртву Господу у њено време. Тај ће човек испаштати за свој грех.

¹⁴ Ако странац који борави са вама хоће да слави Пасху Господњу, нека је слави у складу с њеним прописима и упутствима. Нека буде исти закон за вас, како за странца тако за рођеног у земљи.’“

Облак и огањ над Пребивалиштем

¹⁵ Онога дана кад је Пребивалиште било подигнуто, Пребивалиште, Шатор сведочанства је прекрио облак, који је од вечери до јутра био у облику огња над Пребивалиштем. ¹⁶ Тако је било стално: облак га је прекривао дању, а ноћу је био у облику огња. ¹⁷ Кад год се облак подизао са Шатора, Израиљци би кретали на пут, а где би се облак зауставио, тамо би се Израиљци утаборили. ¹⁸ Израиљци су полазили на Господњу заповест и логоровали по Господњој заповести. Док год би облак почивао над Пребивалиштем, они би логоровали. ¹⁹ Чак и када би се облак задржао над Пребивалиштем много дана, Израиљци су се држали Господње наредбе, те нису полазили. ²⁰ А када би се десило да облак неколико дана стоји над Пребивалиштем, они би на Господњу заповест остали у логору и на Господњу заповест полазили. ²¹ Ако би се десило да се облак задржи од вечери до јутра, а ујутро се облак подигне, и они би полазили. Кад год би се облак дигао, било дању или ноћу, они би полазили. ²² Било да је облак почивао над Пребивалиштем два дана, један месец, или дуже време, Израиљци би остали у табору и не би полазили. Полазили би када би се подизао. ²³ На Господњу заповест су дизали табор и на Господњу заповест су полазили. Држали су Господњу наредбу, по Господњој заповести даној преко Мојсија.

Седам труба

10 Господ рече Мојсију: ² „Начини себи две трубе; начини их од кованог сребра, да ти служе за сазивање заједнице и покретање табора. ³ Кад се оне огласе, нека се сва заједница сабере к теби код улаза у Шатор од састанка. ⁴ Ако само једна затруби, нека се саберу к теби кнезови, главари Израиљевих племена. ⁵ Кад громко затрубите, нека крену табори који су на истоку. ⁶ Кад громко затрубите по други пут, нека крену табори на југу. Нека громко затрубе кад год табор креће. ⁷ Кад се окупља збор, затрубите, али не громко.

⁸ Нека Аронови синови, свештеници, трубе у трубе. То ће бити трајна уредба за вас и ваше нараштаје. ⁹ Кад у својој земљи ступите у рат против непријатеља који вас напада, громко затрубите у трубе, па ће вас се сетити Господ, Бог ваш, и бићете избављени од својих непријатеља.

¹⁰ У дан кад се будете радовали на својим празницима и на почетку својих месеци, затрубите у трубе, па приносите своје жртве свеспалнице и своје жртве мира. Нека вам оне буду спомен пред вашим Богом. Ја сам Господ, Бог ваш!“

Одлазак са Синаја

¹¹ Двадесетог дана, другог месеца, друге године, облак се подигао са Пребивалишта сведочанства, ¹² па су Израиљци кренули из Синајске пустиње идући од места до места. Облак се зауставио у Фаранској пустињи. ¹³ Тако су по први пут кренули на пут по Господњој заповести даној преко Мојсија.

¹⁴ Прво је кренула застава Јудиног табора, по својим војскама, на челу са Насоном, сином Аминадавовим. ¹⁵ Над војском Исахаровог племена био је Натанаило, син Согаров. ¹⁶ Над војском Завулоновог племена био је Елијав, син Хелонов. ¹⁷ Кад је Пребивалиште било растављено, Гирсонови и Мераријеви потомци су понели Пребивалиште.

¹⁸ Затим је кренула застава Рувимовог табора, на челу са Елисуром, сином Седијуровим. ¹⁹ Над војском Симеуновог племена био је Саламило, син Сурисадајев. ²⁰ Над војском Гадовог племена био је Елисаф, син Деуелов. ²¹ Тада су Катови потомци кренули носећи свете ствари. Светилиште је било подигнуто пре него што су стигли.

²² Затим је кренула застава Јефремовог табора по својим војскама, на челу са Елисамом, сином Амијудовим. ²³ Над војском Манасијиног племена био је Гамалило, син Фадасуров ²⁴ Над војском Венијаминовог племена био је Авидан, син Гадеонијев.

²⁵ Онда је, као пратећа стража свих табора, кренула застава Дановог табора, по својим војскама. Над њиховом војском био је Ахијезер, син Амисадајев. ²⁶ Над војском Асировог племена био је Фагаило, син Ехранов. ²⁷ Над војском Нефталимовог племена био је Ахиреј, син Енанов. ²⁸ То је био ред по коме су Израиљци путовали, кад су кретали по својим четама.

²⁹ Мојсије рече своме тасту Ховаву, сину Рагуила Мадијанца: „Путујемо на место за које је Господ рекао: ’Вама ћу га дати.’ Пођи с нама и чинићемо ти добро, јер је Господ обећао добро Израиљу.“

³⁰ Он му одговори: „Нећу поћи, него ћу се вратити у своју земљу и у свој род.“

³¹ Мојсије му рече: „Молим те, немој да нас оставиш; ти, наиме, знаш где да се утаборимо у пустињи, па ћеш нам бити попут очију. ³² Ако пођеш с нама, што год добро Господ учинио нама, исто добро ћемо учинити теби.“

³³ Тако су са Горе Господње кренули на тродневни пут. Испред њих је ишао Ковчег Господњег савеза та три дана пута, да им нађе место за одмор. ³⁴ Облак Господњи је дању био над њима кад би полазили из табора.

³⁵ Кад је Ковчег полазио, Мојсије је говорио:

³⁶ А кад се заустављао, говорио је:

Господњи огањ

11 Међутим, народ је почео да гунђа у Господње уши ради свога злопаћења. Кад је то Господ чуо, распалио се његов гнев: плануо је Господњи огањ међу њима, па је прождро један крај табора. ² Тада је народ завапио к Мојсију. Мојсије се помолио Господу и огањ се угасио. ³ Тако се то место прозвало Тавера^[a], јер је тамо плануо огањ Господњи.

Светина гунђа због мане

⁴ Али светину међу њима је спопала жудња, па су Израиљци поново почели да јадикују и говоре: „Ко ће нас нахранити месом? ⁵ Сећамо се како смо у Египту забадава јели рибу, па краставце, диње, празилук, и црни и бели лук. ⁶ Сада нам је душа у носу, а ништа друго не видимо осим ове мане!“

⁷ Мана је била као зрно коријандра, а изгледала је као бделијум. ⁸ Народ је ишао около и купио је, а затим су је млели на жрвњима, или је мрвили у авану, и кували у лонцу. Од тога су правили колаче, који су имали укус уљаних колача. ⁹ Када би у току ноћи роса пала на табор, на њу би пала мана.

¹⁰ Мојсије је чуо да народ јадикује – свака породица на улазу свог шатора. Тада се Господ силно разгневио, а Мојсије се озловољио. ¹¹ Мојсије рече Господу: „Зашто злопатиш свога слугу? Зашто ми ниси исказао наклоност, него си натоварио на мене терет свег овог народа? ¹² Јесам ли ја зачео сав овај народ? Јесам ли их ја родио, кад ми кажеш: ’Носи их у своме наручју, као што дојиља носи одојче’, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим прецима? ¹³ Одакле ми месо за сав овај народ, јер ми вапе говорећи: ’Дај нам месо да једемо!’? ¹⁴ Не могу са̂м да носим сав овај народ, јер је то претешко за мене. ¹⁵ Ако ћеш овако да поступаш са мном, боље је да ме одмах убијеш. А ако сам стекао наклоност пред тобом, не дај да гледам своју муку.“

¹⁶ Господ рече Мојсију: „Окупи ми седамдесет људи од израиљских старешина за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Затим их доведи пред Шатор од састанка и постави их тамо са собом. ¹⁷ Тада ћу сићи и говорити тамо с тобом, па ћу узети од Духа који је на теби и ставити га на њих. Тако ће заједно са тобом носити терет народа, па га нећеш више носити са̂м.

¹⁸ А народу реци: ’Посветите се за сутра, па ћете јести месо, јер кукате у Господње уши и говорите: „Ко ће нас нахранити месом? Било нам је боље у Египту.“ Господ ће вам дати месо, па ћете се најести. ¹⁹ И нећете јести само дан или два, ни пет, ни десет ни двадесет дана, ²⁰ него читав месец, док вам не изађе на нос, те вам постане одвратно, јер сте презрели Господа који је међу вама, и кукали пред њим говорећи: „Због чега смо то излазили из Египта?“’“

²¹ Мојсије рече на то: „Ја сам међу народом који броји шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ’Даћу им меса, па ће јести месец дана!’ ²² Да се закољу и стада оваца и крда говеда, да ли би то било довољно за њих? Чак и да се све рибе извуку из мора, да ли би им то било довољно?“

²³ Господ одговори Мојсију: „Зар је рука Господња тако кратка? Сада ћеш видети хоће ли се обистинити моја реч коју сам ти рекао, или неће.“

Дух и седамдесет старешина

²⁴ Мојсије изађе и пренесе народу речи Господње. Затим је окупио седамдесет старешина народа и поставио их око Шатора. ²⁵ И Господ се спустио у облаку и говорио са њим. Потом је узео нешто од Духа који је био на њему и ставио га на седамдесет старешина. Кад је Дух починуо на њима, почели су да пророкују, али нису више то поновили.

²⁶ А у табору су остала два човека. Један се звао Елдад, а други Модад. На њих се спустио Дух. Они су били међу пописаним старешинама, али нису отишли у Шатор, него су пророковали у табору. ²⁷ Тада неки момак отрчи и јави Мојсију: „Елдад и Модад пророкују у табору!“

²⁸ Исус Навин, Мојсијев помоћник, један од његових момака, рече: „Мојсије, господару мој, забрани им!“

²⁹ Али Мојсије му рече: „Зар си завидан ради мене? Е, кад би сви у народу Господњем постали пророци! Кад би само Господ ставио свога Духа на њих!“ ³⁰ Потом се Мојсије са израиљским старешинама вратио у табор.

Препелице

³¹ Господ је учинио да дуне ветар^[b], који је донео препелице с мора и разасуо их по табору, на дан хода с једне стране табора и на дан хода с друге стране табора, на два лакта^[c] од земље. ³² Народ је устао, па је купио препелице сав дан и сву ноћ, и сав наредни дан. Онај који је најмање скупио имао је десет хомера^[d]. Затим су их разасули свуда по табору. ³³ Док им је месо још било у зубима – било је још несажвакано – плану гнев Господњи на народ, и Господ удари народ веома великим помором. ³⁴ Зато се то место прозвало Киврот-Атава^[e], јер су тамо сахранили народ који се полакомио. ³⁵ Из Киврот-Атаве народ је кренуо у Асирот и утаборио се у Асироту.

Исус шаље нечисте духове у крдо свиња

5 Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. ² Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. ³ Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. ⁴ Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. ⁵ Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.

⁶ Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. ⁷ Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ ⁸ (Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)

⁹ Исус га упита: „Како ти је име?“

Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ ¹⁰ Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.

¹¹ А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. ¹² „Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. ¹³ Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.

¹⁴ На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. ¹⁵ Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. ¹⁶ Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. ¹⁷ Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.

¹⁸ А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. ¹⁹ Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ ²⁰ Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.