Old/New Testament

Najveća zapovijed

²⁵ I gle, ustade neki zakonoznanac te, da bi ga iskušao, upita: »Učitelju, što mi je činiti da baštinim život vječni?« ²⁶ On mu reče: »Što je pisano u Zakonu? Kako čitaš?« ²⁷ A on odgovori: »Ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom i svom pameću svojom, i bližnjega svojega kao sebe samoga.« ²⁸ Reče mu Isus: »Ispravno si odgovorio. To izvršavaj i živjet ćeš.«

Milosrdni Samarijanac

²⁹ Želeći se pak opravdati, upita on Isusa: »A tko je moj bližnji?« ³⁰ Isus prihvati i reče:

»Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon pa upade među razbojnike koji ga svukoše i izudaraše, te otiđoše ostavivši ga polumrtva. ³¹ Slučajno je tim putem silazio neki svećenik, i vidjevši ga, mimoiđe. ³² Tako i neki levit kad dođe do toga mjesta priđe pa, vidjevši ga, mimoiđe. ³³ Neki pak Samarijanac, putujući, dođe do njega i vidjevši ga, sažali se. ³⁴ Priđe i povi mu rane zalivši ih uljem i vinom, te ga posadi na svoje živinče, prenese u gostinjac i pobrinu se za njega. ³⁵ Sutradan izvadi dva denara, dade ih gostioničaru i reče: 'Pobrini se za njega. A ako što više potrošiš, ja ću ti na svom povratku nadoknaditi.'

³⁶ Što ti se čini, koji je od ove trojice bio bližnji onomu što upade među razbojnike?« ³⁷ On nato reče: »Onaj koji mu iskaza milosrđe.« Isus mu onda reče: »Idi i ti čini tako.«

Marta i Marija

³⁸ Dok su oni tako išli svojim putem, uđe on u neko selo. Neka žena, imenom Marta, primi ga u kuću. ³⁹ Ona je imala sestru zvanu Marija koja je, sjednuvši tad Gospodinu do nogu, slušala njegovu riječ. ⁴⁰ A Marta bijaše vrlo zauzeta posluživanjem, pa priđe i reče: »Gospodine, zar ne mariš što me moja sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj dakle da mi pripomogne!« ⁴¹ Gospodin joj odgovori: »Marta, Marta, brineš se i uznemiruješ za mnogo, ⁴² a jedno je potrebno. Marija je doista bolji dio izabrala, koji joj se neće oduzeti.«