Read the New Testament in 24 Weeks

Павле пред Феликсом

24 Након пет дана у Кесарију је стигао Првосвештеник Ананија са неким старешинама и извесним адвокатом Тертулом, па су поднели намеснику тужбу против Павла. ² Када су дозвали Павла, Тертул је почео да износи оптужбу: „Твојом заслугом уживамо у великом миру и напретку који је твојом бригом настао на добро овог народа; ³ то ми, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту признајемо са дубоком захвалношћу. ⁴ Но, да ти не бих више досађивао, молим те да нас по својој доброти укратко саслушаш. ⁵ Установили смо, наиме, да је овај човек бунџија, да по целом свету замеће свађе међу Јеврејима и да је вођа назарејске секте. ⁶ Чак је и наш храм покушао да оскрнави, али смо га ми ухватили. (Хтели смо да му судимо по нашем закону, ⁷ али је дошао заповедник Лисија са великом војском и силом га отео од нас.)^{[a] 8} Ако га саслушаш, и са̂м ћеш моћи да сазнаш од њега све за шта га ми оптужујемо.“

⁹ Јевреји су га подржавали потврђујући да је то истина.

Павлова одбрана

¹⁰ Кад му је намесник дао знак да узме реч, Павле одговори: „Знајући да си дуго година судија овом народу, драге воље излажем своју одбрану. ¹¹ Са̂м можеш да дознаш да није прошло више од дванаест дана од како сам отишао горе у Јерусалим да се поклоним Богу. ¹² Никада ме нису затекли да се свађам с ким у храму, нити да буним народ по синагогама или у граду. ¹³ Зато они не могу да ти докажу оно за шта ме сад оптужују. ¹⁴ Али једно ти признајем: према овом Путу, који они називају сектом, служим Богу наших отаца и верујем у све оно што је записано у Закону и Пророцима. ¹⁵ Ја имам исту наду, коју и они имају, да ће ускрснути и праведни и неправедни. ¹⁶ Зато се трудим да увек имам чисту савест пред Богом и пред људима.

¹⁷ После више година, вратио сам се у Јерусалим да донесем новчану помоћ за мој народ и да принесем жртве. ¹⁸ Том приликом су ме нашли у храму и тада сам био обредно чист, али ту није било ни окупљеног народа ни буке. ¹⁹ То су били неки Јевреји из Мале Азије; требало би да они ступе пред тебе и изнесу оптужбе против мене, ако имају нешто против мене. ²⁰ Или нека ови ту сами кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред Великим већем, ²¹ осим ако се не ради о ономе што сам тада повикао док сам стајао међу њима: ’Због ускрсења мртвих суди ми се данас пред вама!’“

Одлагање суђења

²² Тада је Феликс, будући добро упознат с овим Путем, одгодио суђење рекавши: „Када дође заповедник Лисија, решићу ваш спор.“

²³ Наредио је капетану да се Павле чува, али да му се да̂ извесна слобода и да се не брани његовим пријатељима да му буду на услузи.

Павлово тамновање у Кесарији

²⁴ Неколико дана касније, Феликс је дошао у посету Павлу са својом женом Друсилом, која је иначе била Јеврејка. Послао је да доведу Павла који им је говорио о вери у Исуса Христа. ²⁵ Док је Павле излагао о правди, уздржљивости и долазећем суду Божијем, Феликса обузе велики страх, па рече: „Иди сад, а кад нађем нешто времена, позваћу те.“ ²⁶ При том се надао да ће му Павле дати новаца; зато га је чешће позивао и разговарао с њим.

²⁷ Након две године, Феликса је наследио Поркије Фест. Желећи да задобије наклоност Јевреја, Феликс је оставио Павла у тамници.

Павле пред Фестом

25 Три дана након доласка у ову провинцију, Фест је из Кесарије отишао горе у Јерусалим. ² Тада су водећи свештеници и јудејске старешине изнели пред њим оптужбе против Павла. ³ Молили су га да им учини услугу – да спроведе Павла у Јерусалим, јер су спремали заседу да га убију на путу. ⁴ Међутим, Фест им је одговорио да је Павле утамничен у Кесарији, где и са̂м ускоро намерава да отпутује. ⁵ Затим је додао: „Нека ваши представници дођу у Кесарију, па нека изнесу своје оптужбе против тог човека ако је нешто скривио.“

Павле се позива на цара

⁶ Након што је провео неких осам или десет дана код њих, Фест је сишао у Кесарију. Већ сутрадан је сео на судијску столицу и наредио да доведу Павла. ⁷ Када се Павле појавио, окружили су га Јевреји који су дошли из Јерусалима и почели да износе против њега многе и тешке оптужбе, које нису могли да докажу. ⁸ Павле се бранио: „Нисам учинио никакав преступ ни против јудејског Закона, ни против храма, а ни против цара.“

⁹ Желећи да угоди Јеврејима, Фест је упитао Павла: „Хоћеш ли да идеш у Јерусалим да ти се онде за то преда мном суди?“ ¹⁰ Павле је одговорио: „Пред царским судом стојим и ту треба да ми се суди. Јеврејима ништа нисам скривио, као што и са̂м веома добро знаш. ¹¹ Ако сам нешто скривио, или ако сам учинио нешто што заслужује смрт, не одбијам да умрем; али ако су њихове оптужбе неосноване, нико ме не може изручити њима. Позивам се на цара.“

¹² Фест се тада посаветовао са својим већем, па је рекао: „На цара си се позвао, к цару ћеш поћи!“

Павле пред краљем Агрипом

¹³ Неколико дана касније дођу цар Агрипа и Верника у Кесарију да поздраве Феста. ¹⁴ Пошто су остали тамо неколико дана, Фест изложи цару Павлов случај: „Ту је један човек кога је Феликс оставио као затвореника. ¹⁵ Кад сам био у Јерусалиму, водећи свештеници и јудејске старешине су изнели оптужбе против њега и захтевали његову осуду. ¹⁶ Одговорио сам им да није римски обичај да се оптуженик изручи пре но што се суочи са својим тужитељима и пре но што му се пружи прилика да се одбрани од оптужби. ¹⁷ Кад сам се вратио са њима, већ следећег дана сам без икаквог одлагања сео на судијску столицу и наредио да доведу тог човека. ¹⁸ Када су његови тужитељи устали да говоре, нису га оптуживали за никакав злочин, како сам ја очекивао, ¹⁹ него су се спорили с њим око извесних питања њихове вере и о неком Исусу који је био мртав, а за кога Павле тврди да је жив. ²⁰ Пошто сам био у недоумици како да поступим у вези овог спора, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим, да би му се за то тамо судило. ²¹ Али како је Павле хтео да остане у затвору до одлуке царског величанства – будући да се позвао на њега – наредио сам да га чувају док га не пошаљем цару.“

²² Агрипа рече: „И ја са̂м бих волео да чујем тог човека.“ „Чућеш га сутра“ – одговорио је Фест.

Павле пред Фестом и Агрипом

²³ Сутрадан су Агрипа, Фест и Верника дошли са великом помпом, па су заједно са војним заповедницима и градским угледницима ушли у судницу. Пошто је наредио да доведу Павла, ²⁴ Фест је рекао: „Царе Агрипа и сви ви који сте присутни, погледајте овог човека! Због њега су навалили на мене сви Јевреји из Јерусалима и одавде, вичући да он више не сме да живи. ²⁵ Но, ја сам установио да он није учинио ништа што заслужује смрт. Али пошто се позвао на цара, одлучио сам да га пошаљем у Рим. ²⁶ Међутим, немам ништа поуздано о њему да напишем господару. Зато сам га довео пред вас, посебно пред тебе, царе Агрипа, да бих након саслушања имао шта да напишем. ²⁷ Наиме, чини ми се неразумним послати затвореника, а не назначити шта су његове кривице.“