Read the New Testament in 24 Weeks

Упозорење против пристрасности

2 Браћо моја, ви који верујете у нашег славног Господа Исуса Христа, не будите пристрасни. ² Рецимо да на ваш скуп дође човек са златним прстеном и у скупоценој одећи, а дође и сиромах у прљавој одећи. ³ Ви погледате на онога што носи скупоцену одећу, па му кажете: „Ти лепо седи овде“, а сиромаху кажете: „Ти стани тамо, или седи ту доле код мојих ногу.“ ⁴ Нисте ли тако направили разлику међу собом и постали судије са опаким мислима?

⁵ Чујте, вољена моја браћо! Није ли Бог изабрао оне који су сиромашни у свету да буду богати у вери и наследници Царства које је Бог обећао онима који га воле? ⁶ А ви сте презрели сиромаха. Па нису ли управо богаташи они који вас тлаче и одвлаче на судове? ⁷ Не блате ли управо они лепо име онога по коме се зовете?

⁸ Ако заиста извршавате царски Закон према Писму: „Воли ближњега свога као самога себе“, добро чините. ⁹ Али ако сте пристрасни, чините грех и Закон вас кори као преступнике. ¹⁰ Јер ко врши сав Закон, а погреши само у једном, крив је за све. ¹¹ Јер онај који је рекао: „Не чини прељубе“, такође је рекао и: „Не убиј.“ Према томе, ако и не учиниш прељубу, а убијеш, преступио си Закон. ¹² Говорите и поступајте као они којима ће се судити Законом који ослобађа. ¹³ Јер суд је немилосрдан према ономе који није исказивао милосрђе; а милосрђе слави победу над судом!

Вера и дела

¹⁴ Каква је корист, браћо моја, ако неко каже да има веру, а не чини добра дела? Може ли га таква вера спасти? ¹⁵ Ако су неки брат и сестра неодевени и ако оскудевају у свакодневној храни, ¹⁶ а неко од вас им каже: „Желим вам све најбоље, угрејте се и наситите!“, а не дате им оно што је потребно њиховом телу, каква је корист од тога? ¹⁷ Тако и вера, ако није спојена са делима, сама по себи је мртва.

¹⁸ Иначе, неко би могао да каже: „Ти имаш веру, ја имам дела. Покажи ми своју веру без дела, а ја ћу ти по делима показати своју веру.“ ¹⁹ Ти верујеш да постоји један Бог? Добро чиниш. Али и зли духови то верују и дрхте!

²⁰ Хоћеш ли доказ, залудни човече, да је вера без дела јалова? ²¹ Зар наш отац Авра̂м није био делима оправдан приневши свога сина Исака на жртвеник? ²² Видиш ли да је вера сарађивала са његовим делима, и да је вера по делима постала потпуна? ²³ Тако се испунило Писмо које каже: „Поверова Авра̂м Богу, па му је то урачунато у праведност“, и тако би назван Авра̂м „пријатељем Божијим“. ²⁴ Видите да човек не постаје праведан пред Богом само вером, него и делима.

²⁵ Исто тако, није ли се и Рахава, блудница, делима оправдала, тако што је угостила уходе и затим их упутила на други пут?

²⁶ Наиме, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела̂ мртва.

Зауздавање језика

3 Браћо моја, нека не буде међу вама много учитеља, знајући да ћемо бити строже суђени. ² Јер сви ми на много начина грешимо. Ако ко у речи не греши, тај је савршен човек, способан да заузда цело своје тело.

³ Када коњима стављамо узде у уста да би нам се покоравали, ми управљамо целим њиховим телом. ⁴ Погледајте и лађе: тако су велике и јаки ветрови их покрећу, а њима управља врло мало кормило онамо куда кормилар науми. ⁵ Тако је и језик мали уд али се дичи великим делима. Гле, како мала ватра запали велику шуму! ⁶ Тако је и језик ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он погани читаво наше тело и пали читав животни ток, а пакао га потпаљује.

⁷ Све врсте животиња, птица, гмизаваца и морских животиња дају се укротити и човек их је укротио, ⁸ а језик, то немирно зло пуно смртног отрова, нико не може укротити. ⁹ Њим благосиљамо Господа и Оца и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој. ¹⁰ Из истих уста излази благослов и проклетство. То тако не треба да буде, браћо моја. ¹¹ Може ли са истог врела извирати слатка и горка вода? ¹² Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или лоза смокве? Тако ни слан извор не може дати слатку воду.

Права мудрост

¹³ Ко је мудар и разуман међу вама? Нека добрим живљењем покаже своја дела у мудрој кроткости. ¹⁴ Али ако у себи носите горку завист и себично истицање, онда се немојте поносити и говорити оно што се противи истини. ¹⁵ Таква мудрост не долази одозго, него је земаљска, људска, од злог духа је. ¹⁶ Јер, где је завист и себично истицање, онде је неред и свако зло.

¹⁷ А мудрост која долази одозго, пре свега је чиста, затим миротворна, кротка, прилагодљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрана, нелицемерна. ¹⁸ А праведност је плод који ће убрати они који сеју у миру – они који чине мир.