Read the New Testament in 24 Weeks

Јагње и 144.000 откупљених

14 Тада погледах, а оно – Јагње стоји на Сионској гори и с њим 144.000 оних којима је на челу написано његово име и име његовог Оца. ² Чух звук са неба сличан хучању многих вода и тутњави силнога грома. И тај звук који сам чуо био је као свирање китариста на њиховим китарама. ³ Певали су нову песму пред престолом и пред четири жива бића и старешинама. И нико није могао да научи ту песму осим оних 144.000 откупљених са земље. ⁴ То су они што се нису укаљали са женама, јер су остали чисти^[a]. Они иду за Јагњетом куд год оно иде. Откупљени су од људи као првине за Бога и Јагње. ⁵ Ниједна лаж се није нашла у њиховим устима – они су без мане.

Три анђела

⁶ Онда видех још једног анђела како лети посред неба. Носио је вечно еванђеље да га објави становницима земље, свим народима, племенима, језицима и народностима.

⁷ Он силним гласом рече: »Бојте се Бога и дајте му славу, јер је дошао час његовог Суда! Славите Онога који је начинио небо, земљу, море и изворе водâ!«

⁸ А један други анђео дође за њим, говорећи: »Пао је! Пао је велики Вавилон, који је све народе опио жестоким вином свога блуда!«

⁹ За њима дође и трећи анђео и снажним гласом рече: »Ко се поклони Звери и њеном лику и прими жиг на своје чело или руку, ¹⁰ тај ће пити Божије жестоко вино, које је неразводњено усуто у чашу његовог гнева, и биће мучен горућим сумпором пред светим анђелима и пред Јагњетом! ¹¹ И дим њиховог мучења диже се довека и ни дању ни ноћу нема предаха за оне који се клањају Звери и њеном лику и који примају жиг с њеним именом.«

¹² Ово захтева да свети, они који се држе Божијих заповести и вере у Исуса, буду истрајни.

¹³ Тада чух глас са неба како ми говори: »Пиши: ‚Благо мртвима који одсад умру у Господу.‘«

»Да«, каже Дух, »нека се одморе од свог мукотрпног рада, јер њихова дела иду за њима.«

Жетва земље

¹⁴ Онда погледах, а оно – бео облак, и на њему седи неко »као Син човечији«^[b]. На глави му златан венац, а у руци оштар срп.

¹⁵ Тада из Храма изађе један други анђео, па из свега гласа довикну ономе који је седео на облаку: »Замахни својим српом и жањи, јер је дошло време да се жање! Зрела је земаљска жетва!«

¹⁶ И онај који је седео на облаку хитну свој срп на земљу, и земља би пожњевена.

¹⁷ Још један анђео изађе из Храма на небу; и он је имао оштар срп.

¹⁸ А од жртвеника дође један други анђео – онај што има власт над огњем – па из свега гласа довикну оном анђелу са оштрим српом: »Замахни својим оштрим српом и одсеци гроздове са земаљског чокота, јер је сазрело његово грожђе!«

¹⁹ И анђео хитну свој срп на земљу, обра земаљски чокот, па грожђе убаци у велику муљачу Божије срџбе. ²⁰ Оно би изгажено у муљачи ван града, и из муљаче потече крв све до узда коњима у висину и хиљаду шестсто стадија^[c] уоколо.

Седам анђела са седам пошасти

15 Тада видех још једно велико и чудесно знамење на небу: седам анђела са седам последњих пошасти – последњих, јер се њима окончава Божија срџба. ² И видех нешто као море од стакла помешано с ватром и победнике над Звери, над њеним ликом и над бројем њеног имена како стоје на мору од стакла и држе Божије китаре. ³ Певали су песму Божијег слуге Мојсија и Јагњетову песму:

⁵ После тога видех како се на небу отвори Храм, то јест Шатор сведочанства, ⁶ и из њега изађе оних седам анђела који су имали седам пошасти. Били су обучени у блиставо чисто платно и око груди опасани златним појасевима. ⁷ Тада једно од четири жива бића даде седморици анђела седам златних чинија пуних срџбе Бога, који је довека жив. ⁸ Храм се испуни димом Божије славе и његове силе, па нико није могао да уђе у Храм док се не заврши седам пошасти седморице анђела.

Седам чинија Божије срџбе

16 Из Храма чух снажан глас како говори седморици анђела: »Идите и излијте на земљу седам чинија Божије срџбе!«

² Тада први анђео оде, па изли своју чинију на земљу, а по људима који су на себи имали жиг Звери и који су се клањали њеном лику избише гадни и болни чиреви.

³ Други анђео изли своју чинију на море, и оно се претвори у крв сличну крви мртваца и у мору изгинуше сва жива бића.

⁴ Трећи анђео изли своју чинију на реке и изворе водâ, и они се претворише у крв.

⁵ Тада чух анђела који је имао власт над водама како говори:

⁷ Онда чух жртвеник како говори:

⁸ Четврти анђео изли своју чинију на сунце, којем би допуштено да људе пржи ватром. ⁹ Силна јара је прљила људе, па су проклињали име Бога, који је имао власт над овим пошастима, али се не покајаше нити му дадоше славу.

¹⁰ Пети анђео изли своју чинију на престо Звери, и њено царство прекри тама. Људи су од бола гризли своје језике ¹¹ и проклињали Бога на небу због својих болова и чирева, али се не покајаше за своја дела.

¹² Шести анђео изли своју чинију на велику реку Еуфрат, па њена вода пресахну да би се припремио пут за цареве са истока. ¹³ Тада видех како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста Лажног пророка излазе три нечиста духа слична жабама. ¹⁴ То су, наиме, били духови демона који чине знамења, а кренули су царевима целог света да их окупе за битку на Велики дан Бога Сведржитеља.

¹⁵ »Ево долазим као крадљивац! Благо оном ко бди и чува своју одећу, да не би ишао гô и да други не би гледали његову срамоту!«

¹⁶ И окупише их на месту које се на хебрејском језику зове Армагедон.

¹⁷ Седми анђео изли своју чинију на ваздух, а из Храма, са престола, дође снажан глас који рече: »Свршено је!«

¹⁸ Тада севнуше муње, разлегоше се тутњава и громови и настаде страховит земљотрес каквог није било откад је човека на земљи – толико је снажан био тај земљотрес. ¹⁹ Велики град се распаде на три дела и срушише се незнабожачки градови. А Бог се сети великог Вавилона, па му даде чашу жестоког вина свога гнева. ²⁰ Сва острва побегоше, планине више нису могле да се нађу, ²¹ а огроман грȁд, тежине таланта^[d], засу људе са неба. Људи почеше да проклињу Бога због пошасти грȁда, јер је то била страшна пошаст.