Read the New Testament in 24 Weeks

1 Павле, Силван и Тимотеј, цркви Солуњана у Богу Оцу и Господу Исусу Христу:

милост вам и мир^[a].

Вера и пример Солуњана

² Увек за све вас захваљујемо Богу када вас помињемо у својим молитвама ³ и непрестано се пред нашим Богом и Оцем сећамо вашег дела проистеклог из вере, труда подстакнутог љубављу и истрајности надахнуте надом у нашега Господа Исуса Христа.

⁴ Знамо, браћо коју Бог воли, да сте изабрани, ⁵ јер вам наше еванђеље није дошло само с речима него и са силом и са Светим Духом и са дубоким уверењем. Знате како смо се понашали међу вама, ради вас, ⁶ а ви сте се угледали на нас и на Господа. Примили сте Реч у великој невољи, с радошћу Светога Духа. ⁷ Тако сте постали узор свима вернима у Македонији и Ахаји. ⁸ Јер, не само да је од вас Господња реч одјекнула у Македонији и Ахаји него је ваша вера у Бога постала свуда позната. Зато нема потребе да о томе нешто говоримо. ⁹ Људи, наиме, сами причају како смо дошли к вама и како сте се од идолâ окренули Богу, да бисте служили Богу живом и истинитом ¹⁰ и са небеса ишчекивали његовог Сина, кога је васкрсао из мртвих – Исуса, који нас спасава од гнева који долази.

Павлово служење у Солуну

2 И сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. ² Пре тога смо, као што знате, страдали и били злостављани у Филипима, али смо се у нашем Богу осмелили да вам, упркос великом противљењу^[b], објавимо Божије еванђеље. ³ Јер, наше наговарање није из заблуде, ни из прљавих побуда, нити покушавамо да вас преваримо. ⁴ Напротив, говоримо као људи које је Бог сматрао достојнима да им повери еванђеље: не угађамо људима, него Богу, који испитује наше срце.

⁵ Јер, као што знате, никад се нисмо послужили ласкавим речима ни прикривеном похлепом – Бог нам је сведок. ⁶ И нисмо тражили похвалу од људи – ни од вас ни од других.

⁷ Као Христови апостоли, могли смо да вам будемо на терету, али ми смо међу вама били благи као мајка која негује своју децу. ⁸ Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.

⁹ Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету. ¹⁰ Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете. ¹¹ А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу, ¹² бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.

¹³ Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.

¹⁴ Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја, ¹⁵ од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима ¹⁶ када нас спречавају да незнабошцима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао.

Павлова жудња да поново посети Солуњане

¹⁷ А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас – лицем, али не и срцем – још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо. ¹⁸ Зато смо хтели да дођемо к вама – ја, Павле, и неколико пута – али нас је Сатана спречио. ¹⁹ Јер, ко је наша нада, или радост, или венац којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом када он дође ако нисте ви? ²⁰ Да, ви сте наша слава и наша радост.

3 Пошто више нисмо могли да издржимо, сматрали смо да је најбоље да сами останемо у Атини, ² а да пошаљемо Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у ширењу Христовог еванђеља, да вас учврсти и ободри у вашој вери, ³ да се нико не поколеба у овим невољама. И сами, наиме, знате да смо одређени за невоље, ⁴ јер смо вам, док смо били код вас, унапред говорили да ће нас оне снаћи. И, као што знате, тако је и било. ⁵ Када, дакле, више нисам могао да издржим, послао сам Тимотеја да сазнам о вашој вери. Плашио сам се да вас можда Кушач није довео у искушење, па да је наш труд био узалудан.

⁶ А Тимотеј нам се управо вратио од вас и донео нам радосне вести о вашој вери и љубави, о томе да нас се стално сећате по добру и да веома чезнете да нас видите – баш као и ми вас. ⁷ Зато смо се, браћо, у свој својој муци и невољи, утешили због вас, због ваше вере. ⁸ Јер, сада заиста живимо, пошто ви чврсто стојите у Господу. ⁹ Како да захвалимо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом? ¹⁰ Ноћу и дању се најусрдније молимо да вас опет видимо и да вас снабдемо оним што још недостаје вашој вери.

¹¹ Нека сâм наш Бог и Отац и наш Господ Исус усмере наш пут према вама. ¹² А вама Господ дао да један према другом и према свима растете и обилујете у љубави, као и ми према вама. ¹³ Нека вам учврсти срце, да будете беспрекорни и свети пред нашим Богом и Оцем када дође наш Господ Исус са свим његовим светима.