New Testament in a Year

¹⁹ Увече су Исус и његови ученици изашли из града.

Поука о смокви

²⁰ Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. ²¹ Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“

²² Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! ²³ Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. ²⁴ Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. ²⁵ А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе. ²⁶ Ако ви не опраштате другима, ни Отац ваш небески неће опростити вама ваше преступе.“^[a]

Исусова власт

²⁷ Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, ²⁸ па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“

²⁹ Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. ³⁰ Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“

³¹ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ ³² А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.

³³ Они одговорише Исусу: „Не знамо.“

Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“