New Testament in a Year

Неразрешивост брака

10 Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.

² Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“

³ Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ ⁴ Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“

⁵ Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. ⁶ Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. ⁷ ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, ⁸ па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. ⁹ Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“

¹⁰ Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. ¹¹ Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. ¹² И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“

Исус и деца

¹³ Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. ¹⁴ Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! ¹⁵ Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ ¹⁶ Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.

Богати човек

¹⁷ Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

¹⁸ Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим^[a]? Нико није добар осим самога Бога. ¹⁹ Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“

²⁰ Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“

²¹ Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ ²² Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.

²³ Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“

²⁴ Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

²⁶ Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ ²⁷ Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“

²⁸ Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“

²⁹ Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, ³⁰ који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. ³¹ Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“