New Testament in a Year

Прича о свадбеној гозби

22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: ² „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. ³ Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.

⁴ Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’

⁵ Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. ⁶ Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. ⁷ Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.

⁸ Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. ⁹ Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ ¹⁰ Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.

¹¹ Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. ¹² Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.

¹³ Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. ¹⁴ Много је званих, али је мало изабраних.“

Порез цару

¹⁵ Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. ¹⁶ Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. ¹⁷ Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“

¹⁸ Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? ¹⁹ Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. ²⁰ Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ ²¹ Они одговоре: „Царев^[a].“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ ²² Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.