M’Cheyne Bible Reading Plan
Право место за служење Богу
12 Ово су уредбе и закони које треба помно да извршавате у земљи коју вам ГОСПОД, Бог ваших праотаца, даје у посед, све док будете живели у тој земљи.
2 Потпуно уништите сва места на високим горама, на брдима и под сваким крошњатим дрветом где народи којима ћете одузети посед служе својим боговима. 3 Порушите им жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове и спалите њихове Ашерине мотке. Посеците ликове њихових богова и затрите њихова имена на тим местима.
4 Немојте ГОСПОДУ, своме Богу, да служите на њихов начин. 5 Него, тражите место које ће ГОСПОД, ваш Бог, изабрати међу свим вашим племенима за своје боравиште, да би тамо ставио своје Име, и тамо идите. 6 Тамо доносите своје жртве паљенице и клане жртве, своје десетке и прилоге, своје жртве заветне и жртве драговољне, и првине своје крупне и ситне стоке. 7 Тамо, пред ГОСПОДОМ, својим Богом, ви и ваши укућани једите и радујте се због свега што сте постигли, чиме вас је ГОСПОД, ваш Бог, благословио.
8 Немојте тада да чините овако како то чинимо сада – свако по свом нахођењу. 9 Јер, још нисте стигли у Почивалиште, у наследство које вам ГОСПОД, ваш Бог, даје. 10 Али, када пређете преко реке Јордан и настаните се у земљи коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје у наследство, и када вам дâ починак од свих непријатеља око вас да бисте живели спокојно, 11 тада на место које ће ГОСПОД, ваш Бог, изабрати за боравиште свога Имена доносите све што вам заповедам: своје жртве паљенице и клане жртве, своје десетке и прилоге, и све оно најбоље што сте заветовали ГОСПОДУ. 12 И радујте се тамо пред ГОСПОДОМ, својим Богом, ви, ваши синови и кћери, ваше слуге и слушкиње, и Левити из ваших градова, који немају наследног дела земље као ви.
13 Пази да своје жртве паљенице не приносиш где год ти се свиди, 14 него само на месту које ГОСПОД изабере у једном од твојих племена. Тамо извршавај све што ти заповедам.
15 Али своје животиње можеш да кољеш кад год пожелиш у било ком од својих градова и да једеш меса колико ти душа жели према благослову који ти је ГОСПОД, твој Бог, дао. Могу да га једу и нечисти и чисти као да је од газеле или јелена. 16 Али крв немојте да једете. Излијте је на земљу као воду.
17 Десетак од свога жита, младог вина и уља, ни првине своје крупне и ситне стоке, ни било шта од својих жртава заветних, ни од својих жртава драговољних, ни од својих прилога немој да једеш у свом граду. 18 Него, то једи пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће ГОСПОД изабрати – ти, твоји синови и кћери, твоје слуге и слушкиње, и Левит из твога града – и радуј се пред ГОСПОДОМ, својим Богом, због свега што си постигао. 19 Пази да не занемариш Левита све док живиш у својој земљи.
20 Када ГОСПОД, твој Бог, прошири твоје подручје као што ти је обећао, а ти пожелиш меса и кажеш: »Једе ми се меса«, можеш да га једеш колико ти душа жели. 21 Ако место које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати за своје Име буде сувише далеко од тебе, можеш да кољеш животиње од своје крупне или ситне стоке коју ти је ГОСПОД дао, као што сам ти заповедио, и можеш у свом граду да једеш колико ти душа жели. 22 Једи их као што би јео газелу или јелена, а могу да их једу и нечисти и чисти. 23 Али пази да не једеш крв, јер крв је живот – не једи живот заједно с месом. 24 Немој да једеш крв. Излиј је на земљу као воду. 25 Не једи је, да би било добро и теби и твојим потомцима, јер ћеш тако чинити оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима.
26 Али своје свете дарове и жртве заветне узми, па иди на место које ће ГОСПОД изабрати. 27 Своје жртве паљенице, и њихово месо и крв, принеси на жртвенику ГОСПОДА, свога Бога. Крв својих кланих жртава излиј на жртвеник ГОСПОДА, свога Бога, а месо можеш да једеш.
28 Држи се свих ових прописа које ти дајем и покоравај им се, да увек буде добро и теби и твојим потомцима, јер ћеш чинити оно што је добро и исправно у очима ГОСПОДА, твога Бога.
29 ГОСПОД, твој Бог, пред тобом ће поразити народе на које идеш да им одузмеш посед, и ти ћеш их истерати и настанити се у њиховој земљи. 30 Али, када буду затрти пред тобом, пази да не паднеш у замку, па почнеш да се распитујеш о њиховим боговима, говорећи: »Како су ови народи служили својим боговима? Тако ћу и ја.« 31 Немој да служиш ГОСПОДУ, своме Богу, на њихов начин. Јер, они, када служе својим боговима, чине сваковрсне гадости, које ГОСПОД мрзи. Чак и своје синове и кћери спаљују на жртву својим боговима.
32 Помно извршавајте све што вам заповедам. Немој томе ништа да додајеш ни од тога да одузимаш.
1 ГОСПОД царује –
нека кличе земља,
нека се радује све мноштво острва.
2 Око њега су облаци и густа тмина,
праведност и правда темељ су његовог престола.
3 Пред њим огањ иде
и сажиже његове душмане унаоколо.
4 Његове муње свет обасјавају,
земља то гледа и дрхти.
5 Планине се као восак топе пред ГОСПОДОМ,
пред Господаром све земље.
6 Небеса његову праведност објављују
и сви народи гледају његову славу.
7 Срамоти ће бити извргнути
сви који служе ликовима,
који се хвале идолима.
Њему се поклоните, сви богови![a]
8 Сион то чује, и радује се,
и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.
9 Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом,
ти си силно узвишен над свим боговима.
10 Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло,
јер он чува живот својих верних
и избавља их из руку опаких.
11 Светлост се просипа по праведнима
и радост по онима срца честитог.
12 Радујте се у ГОСПОДУ, праведници,
и захваљујте његовом светом Имену.
Псалам.
1 Певајте ГОСПОДУ нову песму,
јер чудесна дела учини.
Његова десница и света мишица
победу му донеше.
2 ГОСПОД обзнани своје спасење,
своју праведност пред народима откри.
3 Сетио се своје љубави и верности
према народу Израеловом.
Сви крајеви земље видеше спасење Бога нашега.
4 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
Вичи и кличи и псалам певај!
5 Псалам певајте ГОСПОДУ уз лиру!
Уз лиру и звук псалма,
6 уз трубе и звук рога овнујског
радосно вичите пред ГОСПОДОМ Царем!
7 Нека грми море и све што је у њему,
свет и сви који у њему живе!
8 Нека реке пљешћу рукама,
нека планине сложно кличу
9 пред ГОСПОДОМ!
Јер, он долази да суди земљи.
Судиће свету праведно
и народима правично.
Утеха за Божији народ
40 »Тешите, тешите мој народ«, каже ваш Бог.
2 »Говорите нежно Јерусалиму
и објавите да је његово тешко служење окончано,
да му је грех окајан,
да је из руке ГОСПОДЊЕ примио двоструко за све своје грехе.«
3 Глас виче: »У пустињи припремите пут ГОСПОДУ,
у пустоши поравнајте друм за Бога нашега!
4 Свака долина ће се уздићи,
свака планина и брдо слегнути,
тле џомбасто постаће равно
и врлети равница.
5 Тада ће се открити Слава ГОСПОДЊА
и сви људи ће је заједно видети.
Јер, уста ГОСПОДЊА су говорила.«
6 Глас каже: »Вичи.«
А ја рекох: »Шта да вичем?«
»Сваки човек је као трава
и сва његова приврженост као пољски цвет;
7 трава се осуши и цвет отпадне
кад на њих дуне дах ГОСПОДЊИ.
Да, народ је трава.
8 Трава се осуши и цвет отпадне,
али реч Бога нашега остаје довека.«
9 Попни се на високу гору,
ти који доносиш радосну вест Сиону,
снажно подигни глас,
ти који доносиш радосну вест Јерусалиму
– подигни га, не бој се.
Кажи Јудиним градовима:
»Ево Бога вашега!«
10 Ево, Господ ГОСПОД долази са силом
и својом руком влада.
Ево, с њим је његова награда,
а пред њим његова накнада.
11 Као пастир напаса своје стадо;
својом руком скупља јагњад
и у недрима их носи,
а дојилице води.
12 Ко је дланом измерио море
или педљем премерио небеса?
Ко је земаљску прашину скупио у корпу,
на кантару извагао планине,
а на теразијама брегове?
13 Ко је усмеравао дух ГОСПОДЊИ
или га учио као саветник?
14 Коме се обратио да га просветли?
Ко га је упутио на пут правде,
дао му знање и показао му пут до мудрости?
15 Ево, народи су као кап у ведру,
вреде као трун прашине на ваги.
Ево, он подиже острва као да су прах.
16 Либан не би био доста за ватру на жртвенику,
ни његове животиње за паљенице.
17 Пред њим су сви народи као ништа,
за њега су ништавни и мање него ништа.
18 С ким ћете упоредити Бога?
С каквим ликом ћете га упоредити?
19 С идолом? Њега излива занатлија,
а златар га облаже златом
и израђује му ланчиће од сребра.
20 Ко је сувише сиромашан за такву жртву,
бира дрво које не труне,
па тражи вештог занатлију
да направи идола који се неће претурити.
21 Зар не знате? Зар нисте чули?
Зар вам од почетка није речено?
Зар, од кад је свет утемељен, нисте разумели?
22 Он седи на престолу над земљом,
чији су житељи као скакавци.
Небеса разастире као завесу
и разапиње их као шатор за становање.
23 Кнежеве предаје ништавилу
и владаре овога света у ништа претвара.
24 Тек што буду засађени,
тек што буду засејани,
тек што им се стабљика укорени у земљи,
он дуне на њих и они се осуше,
вихор их разнесе као стрњику.
25 »С ким ћете ме упоредити?« каже Светац.
»Или ко ми је раван?«
26 Подигните поглед ка небесима
и погледајте: Ко је све то створио?
Онај који изводи војску звезда,
једну по једну, и сваку по имену зове.
Због његове велике силе и силне снаге
ниједна не недостаје.
27 Зашто говориш, Јакове,
и жалиш се, Израеле:
»Мој пут је скривен од ГОСПОДА,
мој Бог не мари за моју правду«?
28 Зар не знате? Зар нисте чули?
ГОСПОД је Бог вечни,
Створитељ крајева земље.
Он се не умара и не малакше;
нико не може у његов ум да проникне.
29 Он малаксаломе даје снагу,
а слабоме увећава моћ.
30 Младићи се умарају и малакшу
и момци посрћу и падају,
31 али они који се уздају у ГОСПОДА обновиће снагу
као што орлови обнављају перје.
Трчаће и неће малаксати,
ходаће и неће посустати.
Анђео и мали свитак
10 Тада видех још једног силног анђела како силази са неба. Био је обучен у облак, а на глави му је била дýга. Лице му је било као сунце, а ноге као стубови ватре. 2 У руци је имао мали, отворен свитак. Он десном ногом стаде на море, а левом на копно, 3 па из свега гласа повика – као лав када риче. А када је повикао, седам громова проговори својом тутњавом.
4 Када је седам громова проговорило, хтедох да пишем, али са неба чух глас који рече: »Запечати то што је седам громова говорило и то немој да пишеш.«
5 Тада анђео кога сам видео како стоји на мору и на копну диже десницу према небу 6 и закле се Оним који је довека жив, који је створио небеса и оно што је на њима, и земљу и оно што је на њој, и море и оно што је у њему: »Нема више одлагања[a]! 7 Него, оних дана када се огласи седми анђео, када затруби, биће довршена Божија тајна, као што је он својим слугама пророцима и објавио.«
8 Тада ми се поново обрати глас који сам чуо са неба и рече: »Иди и узми отворени свитак из руке анђела који стоји на мору и на копну.«
9 И ја одох к анђелу и рекох му да ми дâ онај мали свитак, а он ми рече: »Узми га и поједи. Загорчаће ти стомак, али ће ти у устима бити сладак као мед.«
10 Ја узех свитак из анђелове руке и поједох га. У устима ми је био сладак као мед, али ми, када га поједох, загорча стомак.
11 Онда ми рекоше: »Треба опет да пророкујеш о многим народностима, народима, језицима и царевима.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International