M’Cheyne Bible Reading Plan
Највећа заповест
6 Ово су заповести, уредбе и закони за које ми је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио да вас научим да их извршавате у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете. 2 Док сте живи, ти, твоја деца и њихова деца, бојте се ГОСПОДА, свога Бога. Држи се свих његових уредби и заповести које ти дајем, и дуго ћеш живети. 3 Слушај, Израеле, и помно их извршавај, да ти буде добро и да се силно намножиш у земљи којом тече мед и млеко, као што ти је обећао ГОСПОД, Бог твојих праотаца.
4 Чуј, Израеле! ГОСПОД је наш Бог, ГОСПОД је један![a] 5 Воли ГОСПОДА, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом. 6 Нека ти у срцу буду заповести које ти данас дајем. 7 Понављај их својој деци. Говори о њима када седиш у кући и када идеш путем, када лежеш и када устајеш. 8 Привежи их себи на руку и носи их на челу као знак. 9 Испиши их на доврацима своје куће и на својој капији.
Упозорење против непослушности
10 Када те ГОСПОД, твој Бог, уведе у земљу за коју се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову, да ће ти је дати – земљу великих, лепих градова које ниси ти подигао, 11 кућа препуних сваковрсних добара којима их ниси ти напунио, бунарâ које ниси ти ископао, виноградâ и маслињакâ које ниси ти посадио – тада, када будеш јео и био сит, 12 пази да не заборавиш ГОСПОДА, који те је извео из Египта, куће ропства. 13 Бој се ГОСПОДА, свога Бога, само њему служи и само се његовим именом заклињи.
14 Не идите за другим боговима, боговима народâ око вас. 15 Јер, ГОСПОД, твој Бог, који је усред тебе, љубоморан је Бог и разгневиће се на тебе, па ће те истребити са лица земље. 16 Не искушавајте ГОСПОДА, свога Бога, као што сте га искушавали код Масе. 17 Чврсто се држите заповести ГОСПОДА, свога Бога, и прописа и уредби које вам је дао.
18 Чини оно што је исправно и добро у ГОСПОДЊИМ очима, да ти буде добро и да уђеш у ону добру земљу за коју се ГОСПОД заклео твојим праоцима и запоседнеш је. 19 ГОСПОД ће из ње протерати све твоје непријатеље пред тобом, као што је и обећао.
20 Сутра, када те твој син упита: »Шта значе прописи, уредбе и закони које вам је ГОСПОД, наш Бог, дао?« 21 кажи му: »Били смо фараонови робови у Египту, али нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта. 22 ГОСПОД је наочиглед нама послао велика и страшна знамења и чуда на Египат, на фараона и све његове укућане. 23 А нас је извео оданде да би нас увео у ову земљу и дао нам је, ову земљу за коју се заклео нашим праоцима. 24 ГОСПОД нам је заповедио да извршавамо све његове уредбе и да се бојимо ГОСПОДА, свога Бога, да би нам увек било добро и да би нас сачувао у животу, као што је то данас. 25 Ако будемо помно извршавали све ове заповести пред ГОСПОДОМ, својим Богом, као што нам је заповедио, у томе ће бити наша праведност.«
Маскил Етана Езраховца.
1 О љубави ГОСПОДЊОЈ певаћу довека,
устима твоју верност обзнањивати кроз сва поколења.
2 Говорићу да твоја љубав чврсто стоји довека,
да си верност на самом небу учврстио.
3 »Савез сам склопио са својим изабраником,
заклео се своме слузи Давиду:
4 ‚Твоје потомство учврстићу довека
и твој престо учврстити кроз сва поколења.‘« Села
5 Небеса ће славити твоја чуда, ГОСПОДЕ,
твоју верност на скупу светих.
6 Ко је у облацима раван ГОСПОДУ?
Ко је као ГОСПОД међу бићима небеским?
7 Страшан је Бог на већу светих,
већи и страшнији од свих око себе.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, ко је као ти?
Силни ГОСПОДЕ, твоја верност те окружује.
9 Ти узбурканим морем владаш,
кад му се таласи дигну, ти их стишаваш.
10 Ти Рахава скрши као да је рањен,
снажном руком непријатеље распрши.
11 Небеса су твоја, твоја је и земља,
ти си свет утемељио и све на њему.
12 Ти си север и југ створио,
Тавор и Хермон твом Имену кличу.
13 Мишица ти снажна, рука јака,
десница уздигнута.
14 Праведност и правда темељ су твога престола,
љубав и истина пред тобом иду.
15 Благо народу који зна да ти кличе:
он у светлости твог лица хода,
16 у твом Имену поваздан се радује
и твоју праведност хвали.
17 Јер, ти му дајеш сјај и снагу.
Због твоје наклоности победу односимо[a].
18 Наш штит припада ГОСПОДУ,
наш цар Свецу Израеловом.
19 Једном си у виђењу својим вернима рекао:
»Помоћ сам пружио ратнику,
изабранога издигао из народа:
20 нашао сам Давида, свог слугу,
својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
и у мом Имену ће победити[b].
25 Ставићу његову руку на море
и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
и његов престо као дане небеске.
30 »Ако његови синови оставе мој Закон
и не буду живели по мојим законима,
31 ако моје уредбе прекрше
и не буду се држали мојих заповести,
32 казнићу их шибом због њиховог преступа,
батинама због њиховог греха,
33 али му нећу ускратити своју љубав
ни раскинути своју верност.
34 Нећу прекршити свој савез
ни променити своје обећање.
35 Једном заувек својом светошћу се заклех,
нећу Давида слагати:
36 његова владарска кућа остаће довека
и његов престо као сунце преда мном;
37 довека ће бити учвршћен, као месец,
сведок на небу поуздан.« Села
38 Али ти одбаци, презре
и разјари се на помазаника свога.
39 Ти раскиде савез са својим слугом
и круну му укаља збацивши је на земљу.
40 Ти му све зидине проби
и сва његова утврђења претвори у рушевине.
41 Ко год прође путем, пљачка га;
ругло постаде својим суседима.
42 Уздигао си десницу његових душмана,
учинио да ликују сви његови непријатељи.
43 Ти му отупи оштрицу мача
и у боју га не подржа.
44 Ти учини крај његовом сјају
и престо му баци на земљу.
45 Ти му скрати дане младости
и срамотом га покри. Села
46 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека скривати?
Докле ће твоја јарост горети као огањ?
47 Сети се како је кратак мој живот,
како си ништавним учинио живот људски.
48 Који човек живи а да неће видети смрт?
Може ли свој живот спасти Шеолове руке? Села
49 Где је твоја пређашња љубав, ГОСПОДЕ,
на коју си се, у својој верности, заклео Давиду?
50 Сети се, Господе, како су вређали твог слугу,
како у срцу носим увреде свих народа,
51 којима су ме вређали твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
којима су на сваком кораку твог помазаника вређали.
52 Благословен ГОСПОД довека!
Амин! Амин!
Суд над народима
34 Приђите да чујете, народности!
Помно слушајте, народи!
Нека чује земља и све што је на њој,
свет и све што је из њега.
2 ГОСПОД је гневан на све народе,
бесан на све њихове војске.
Докраја ће их затрти,
покољу их предати.
3 Њихови побијени биће избачени.
Дизаће се смрад њихових лешина,
њихова крв тећи ће горама.
4 Све звезде небеске ће се распасти
и небо се смотати као свитак,
све звездано мноштво пасти
као увело лишће са лозе,
као смежуране смокве са дрвета.
5 Мој мач се напио крви на небесима.
Сада, ево, силази да казни Едом,
народ који сам докраја затро.
6 Мач ГОСПОДЊИ огрезао је у крви
и лојем је премазан –
крви јагањаца и јараца
и лојем са овнујских бубрега.
Јер, ГОСПОДУ се спрема жртва у Боцри
и велик покољ у Едому.
7 Уз њих ће попадати дивља говеда,
јунци и бикови.
Земља ће им се натопити крвљу
и њихова прашина замастити лојем.
8 Јер, ГОСПОД има дан освете,
годину одмазде,
да Сион подржи у његовој парници.
9 Едомови потоци претвориће се у смолу,
његова прашина у сумпор.
Земља ће му постати горућа смола;
10 ни ноћу ни дању неће се гасити,
дим ће јој се дизати довека.
Из поколења у поколење лежаће пуста,
нико више неће пролазити кроз њу.
11 Запосешће је пустињска сова и буљина,
у њој се гнездити кукувија и гавран.
ГОСПОД ће над Едомом растегнути уже пометње
и висак празнине.
12 Његови племићи неће имати
шта да назову царством;
нестаће сви његови поглавари.
13 Трње ће му израсти у палатама,
коприва и трње у утврђењима.
Постаће станиште шакалима,
дом нојевима.
14 Пустињска створења сретаће се с хијенама,
дивокозе се дозивати мекетањем.
Тамо ће ноћна створења
себи налазити место починка.
15 Сове ће се тамо гнездити, полагати јаја,
излегати птиће и окупљати их под крилима.
И соколови ће се тамо скупљати,
сваки са својим паром.
16 Потражите у свитку ГОСПОДЊЕМ и прочитајте:
ниједан од ових неће изостати,
ниједан неће бити без свог пара.
Јер, његова уста су заповедила,
његов Дух их је окупио.
17 Он је за њих бацио коцку,
његова рука земљу им је одмерила ужетом.
Она ће бити њихова довека
и у њој ће боравити кроз сва поколења.
Престо на небу
4 После тога погледах, а оно – на небу отворена врата!
А онај глас који сам раније чуо како ми говори као труба, рече: »Попни се овамо, па ћу ти показати шта после овога треба да се догоди.«
2 Одмах ме обузе Дух, а оно – на небу је стајао престо и неко је на њему седео. 3 Тај који је седео изгледао је као јаспис и сард, а око престола је била дýга као смарагд. 4 Око престола су била још двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине, обучене у белу одећу и са златним венцима на глави. 5 Из престола су излазиле муње, гласови и громови, а испред њега је горело седам пламтећих буктиња, то јест седам Божијих духова. 6 Испред престола је било и нешто као стаклено море слично кристалу.
У средини, око престола, била су четири жива бића пуна очију и спреда и позади. 7 Прво од тих живих бића личило је на лава, друго на вола, треће је имало лице као човек, а четврто је личило на орла у лету. 8 И та четири жива бића – свако са по шест крила, унаоколо и изнутра пуних очију – и дању и ноћу без предаха говоре:
»Свет, свет, свет је Господ Бог, Сведржитељ,
који је био, који јесте и који долази.«
9 И кад год та жива бића дају славу, част и захвалност Ономе који седи на престолу, Ономе који је довека жив, 10 оне двадесет четири старешине падају ничице пред Оним који седи на престолу и клањају се Ономе који је довека жив, па стављају своје венце пред престо и говоре:
11 »Достојан си, Господе и Боже наш,
да примиш славу, част и силу,
јер ти си све створио
и твојом вољом је постало
и било створено.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International