M’Cheyne Bible Reading Plan
24 Ако човек узме жену и постане јој муж, али му она не буде по вољи, пошто је пронашао нешто недолично на њој, нека јој напише потврду о разводу, уручи јој је и отера је из своје куће. 2 А ако оде из његове куће и постане жена другом човеку, 3 па је и тај други човек замрзи и напише јој потврду о разводу, уручи јој је и отера је из своје куће – или тај други човек, који ју је узео за жену, умре – 4 тада први муж који ју је отерао, не може да је врати к себи како би је узео за жену, након што се тако оскрнавила. Било би то одвратно пред Господом. Зато не уваљуј у грех земљу, коју ти Господ, Бог твој, даје у наследство.
5 Ако се неко тек ожени, нека не иде у војску; њему се не сме ништа стављати у дужност. Он ће ослобођен провести годину дана у својој кући, да развесељује жену којом се оженио.
6 Нико да не узима у залог воденични камен, ни горњи ни доњи, јер би тако узео у залог нечији живот.
7 Ако се нађе неко да је отео свога брата, Израиљца, те да је поступио с њим као с робом или га је продао, нека се отмичар погуби. Тако ћеш искоренити ово зло из своје средине.
8 Ако се појави губа, добро пази да учиниш све што те поуче свештеници, Левити. Држите и вршите што сам њима заповедио. 9 Сећај се шта је Господ, Бог твој, учинио Марији на путу кад сте изашли из Египта.
10 Ако своме ближњему дајеш што год у зајам, не одлази у његову кућу да узмеш залог од њега. 11 Ти стој напољу, а тај човек коме позајмљујеш нека ти донесе напоље залог. 12 Ако је човек сиромашан, немој легати са његовим залогом на себи. 13 Његов залог мораш да му вратиш кад зађе сунце, да би могао да спава у свом огртачу. Тако ће те благосиљати, а теби ће се то урачунати у праведно дело пред Господом, Богом твојим.
14 Не закидај сиромашног или убогог најамника, било да је твој брат или странац који живи у једном од твојих градова. 15 Свакога дана му исплаћуј његову зараду, пре него што зађе сунце, јер је сиромах, те му од ње зависи живот. Иначе ће завапити Господу против тебе, па ћеш навући на себе грех.
16 Нека се очеви не погубљују због својих синова и нека се синови не погубљују због својих очева. Свако треба да буде погубљен за свој грех.
17 Не изврћи правду странцу или сирочету, нити узимај у залог хаљине удовици.
18 Сећај се да си био роб у Египту и да те је Господ, Бог твој, избавио оданде. Зато ти заповедам да вршиш ову заповест.
19 Кад жањеш жито на своме пољу, па испустиш сноп, не враћај се да га узмеш. Нека остане странцу, сирочету и удовици, да те Господ, Бог твој, благослови у свему чега се твоје руке лате. 20 Кад једном отресеш маслину, не прегледај гране иза себе. То нека остане странцу, сирочету и удовици. 21 Кад береш свој виноград, немој да пабирчиш за собом. То нека остане странцу, сирочету и удовици. 22 Сећај се да си био роб у земљи египатској. Зато ти заповедам да вршиш ову заповест.
114 Када је из Египта изашао Израиљ,
дом Јаковљев из народа туђинског језика,
2 Јуда је постао његово Светилиште
и Израиљ царство његово.
3 Видело то море, па устукну,
а и Јордан потече уназад.
4 Ко овнови поскакаше горе
и брежуљци попут јагањаца.
5 Море, што си утекло?
Јордане, што си уназад потекао?
6 Горе, што скачете ко овнови
и ви, брежуљци, попут јагањаца?
7 Пред Господом потреси се, земљо,
пред Јаковљевим Богом;
8 што претвара стену у језеро,
кремен-камен у свој извор воде.
115 Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2 Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3 А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4 Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6 са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7 са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9 Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10 Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11 Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12 Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13 Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14 Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15 Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16 Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17 Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18 а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
Спасење за Авра̂мове потомке
51 Послушајте ме, следбеници праведности,
тражиоци Господа,
осмотрите стену из које сте исклесани,
коп истесан из ког сте ископани.
2 Осмотрите Авра̂ма, оца својега,
и Сару која вас је родила.
Та, он је са̂м био кад сам га позвао,
а ипак сам га благословио и умножио.
3 Та, Господ се сажалио над Сионом,
сажалио се над свим његовим развалинама,
те ће претворити пустињу његову у Еден,
а пустару његову у врт Господњи.
Клицање и радост одјекиваће по њему,
захваљивања и глас похвални.
Господ ће судити народима и пуцима
4 Послухни мене, народе мој, и чуј мене, свете,
јер Закон од мене проистиче,
и моје ћу правосудство хитро поставити
да буде светлост народима.
5 Близу је правда моја,
спасоносно проистиче,
а и мишица моја судиће народима.
На мене острва чекају
и у моју мишицу се уздају.
6 Очи своје к небу подигните,
и по земљи осмотрите доле;
јер ће небеса као дим ишчезнути,
и земља ће се као огртач раскрпати,
и становници њени као такви[a] помреће;
а спасење моје трајаће довека,
и праведност моја уздрмана неће бити.
7 Послушајте мене, који познајете правду,
народе коме је Закон мој у срцима:
не бојте се ругања од људи,
и нека вас не узбуђује њихово вређање,
8 јер ће их као огртач појести мољац,
и као вуну појешће их црв;
а праведност моја трајаће довека,
и спасење моје од колена до колена.
Господ се буди
9 Пробуди се! Пробуди се!
Одени се у снагу, мишице Господња.
Пробуди се као у дане древне,
током старинских нараштаја.
Ниси ли ти испресецала Раву,
израњавила морску неман?
10 Ниси ли ти исушила море,
воде бездана големих,
поставила по дубинама морским
пут да пролазе откупљени?
11 Вратиће се избављени Господњи,
доћи ће у Сион с весељем
и с радошћу вечном на челима;
пратиће их раздраганост и радост,
а побећи ће жалост и уздаси.
Свемоћни Господ теши људе своје
12 „Ја, ја сам утешитељ ваш.
Ко си ти да се бојиш човека смртнога
и сина човечијег који је као трава?
13 Заборавио си Господа,
који те је начинио,
који је разастро небеса
и утемељио земљу.
Па си стрепео стално, поваздан
пред лицем надменог тлачитеља,
као пред неким ко постоји да би разједао.
И… где је надменост тлачитеља?
14 Биће изгнаник слободан убрзо,
и неће умирати да би био разједан,
и хлеба му недостати неће.
15 Господ Бог твој сам ја,
море узбуркам и таласи му кључају.
Господ над војскама име је његово.
16 И ставио сам речи своје у уста твоја,
и сакрио те у сенку руке своје,
да разастрем небеса
и утемељим земљу,
и кажем Сиону: ’Ти мој народ јеси.’“
Пробуди се, Свети граде!
17 Хајде, пробуди се! Хајде, пробуди се!
Устани, Јерусалиме!
Који си испио из руке Господње
чашу јарости његове;
пехар, чашу опијености,
испио до дна.
18 Од свих синова које је родио
нема ниједног да га води.
Од свих синова које је одгојио
нема ниједног да га за руку прихвати.
19 Ово те је двоје задесило.
Хоће ли те ико пожалити?
Пустошење и распад и глад и мач.
Хоће ли те ико утешити?
20 Синови ти леже обамрли
по угловима свих улица;
као антилопа у мрежи
пуни јарости Господње,
карања од Бога твојега.
21 Зато ово почуј, понижени
и опијени, али не од вина.
22 Говори твој Господар Господ,
Бог твој, бранилац свог народа:
„Ево, узимам из руке твоје
чашу опијености,
пехар, чашу јарости моје.
И никад се више из ње испијати неће.
23 И то стављам у руку оних који су те жалостили,
који су души твојој говорили:
’Савиј се и прелазићемо!’
И наместо тла подметао си леђа своја,
те су била пут онима који прелазе.“
Ново небо и нова земља
21 Онда сам видео ново небо и нову земљу. Прво небо и прва земља су нестали, а и море је ишчезло. 2 Видео сам и свети град, Нови Јерусалим, како се спушта са неба од Бога, опремљен као невеста украшена за свога мужа. 3 Уто сам чуо снажан глас са престола како говори: „Ево Шатора Божијег међу људима! Он ће пребивати са њима, а они ће бити његов народ, и са̂м Бог ће бити међу њима!“ 4 Он ће обрисати сваку сузу с њихових очију, јер смрти више неће бити. Неће више бити ни туге, ни плача, ни бола, јер је прошло оно што је било некада.
5 А онај што је седео на престолу рече: „Ево, све чиним ново!“ Још рече: „Напиши: ’Ове речи су поуздане и истините.’“ 6 Онда рече: „Сврши се! Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Жедноме ћу дати да забадава пије с извора воде живота. 7 Победник ће ово примити у посед. Ја ћу му бити Бог, а он ће ми бити син. 8 А кукавице, неверни, изопачени, убице, блудници, врачари, идолопоклоници, и сви лажљивци, примиће своју плату у језеру које пламти огњем и сумпором. То је друга смрт.“
Нови Јерусалим
9 Затим је дошао један од седам анђела, који су имали седам здела напуњених са седам последњих зала, и рекао ми: „Дођи, показаћу ти невесту, жену Јагњетову.“ 10 Тада ме је Дух Божији обузео, па ме је анђео одвео на велику и високу планину, и показао ми свети град Јерусалим како силази са неба од Бога. 11 Божија слава је зрачила из њега, блистајући кристалним сјајем као драги камен јаспис. 12 Окруживао га је велики и високи зид са дванаест врата. Пред вратима је стајало дванаест анђела, а на вратима је било написано дванаест имена; то су имена дванаест племена Израиљевих. 13 Град је имао троја врата на источној страни, троја врата на северној страни, троја врата на јужној страни и троја врата на западној страни. 14 Зид је почивао на дванаест темеља, на којима су била написана имена дванаест Јагњетових апостола.
15 А онај што је говорио са мном имао је мерни штап од злата, да измери град, његова врата и зид. 16 Град се простирао у облику четвороугаоника, једнаке дужине и ширине. Анђео је измерио град мерним штапом: био је дугачак дванаест хиљада стадија[a]; толика му је била и ширина и висина. 17 Измерио је и градски зид: дебљина му је била стотину четрдесет четири лакта.[b] Анђео се користио људском мером. 18 Зид је био саграђен од јасписа, а град је био сав од чистог злата – као од чистог кристала. 19 Темељи градског зида били су украшени сваковрсним драгим камењем: први темељ је био од јасписа, други од сафира, трећи од халкидона, четврти од смарагда, 20 пети од сардоникса, шести од сарда, седми од хрисолита, осми од вирила, девети од топаза, десети од хрисопраса, једанаести од јакинта, дванаести од аметиста. 21 А дванаест врата, дванаест су бисера; свака врата била су од једног бисера. Градски трг је био сав од чистог злата – као од чистог кристала.
22 У граду нисам видео храм. Наиме, са̂м Господ Бог, Сведржитељ, и Јагње, његов су храм. 23 Граду нису потребни ни сунце ни месец да му светле, јер га је обасјала Божија слава, а Јагње је његова светиљка. 24 Народи ће ходати у његовој светлости, а земаљски цареви доносиће у њега своје богатство. 25 Његова врата неће се затварати дању, и тамо ноћи неће ни бити. 26 Раскош и богатство народа биће донесени у њега. 27 Међутим, у њега неће ући ништа што је нечисто, нити ико ко чини што је гадно и неистинито, већ само они који су уписани у Јагњетовој Књизи живота.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.