M’Cheyne Bible Reading Plan
Бог се открива Мојсију у горућем грму
3 Једном је Мојсије чувао овце Јотора, свога таста, мадијанског свештеника. Гонећи стадо по пустари, дође до Божије горе, до Хорива. 2 Ту му се укаже Анђео Господњи у пламтећем огњу из једног грма. Погледа он, кад оно, грм гори, али не сагорева. 3 Мојсије рече у себи: „Хајде да приђем и осмотрим ову чудну појаву, зашто грм не сагорева.“
4 Кад је Господ видео да прилази да осмотри, Бог га зовне из грма: „Мојсије, Мојсије!“
„Ево ме“ – одазва се Мојсије.
5 Бог му рече: „Не прилази овамо! Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло.“ 6 Он настави: „Ја сам Бог твога оца; Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“ Мојсије на то заклони своје лице, јер се бојао да гледа у Бога.
7 Господ му опет рече: „Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његов вапај због његових тлачитеља. Познате су ми његове муке. 8 Зато сам сишао да га избавим из руку египатских, те да их одведем из египатске земље у добру и пространу земљу, у земљу којом теку мед и млеко, у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца. 9 И ево, сад је вапај Израиљаца дошао к мени, а и лично сам видео како их Египћани тлаче. 10 А сад хајде да те пошаљем к фараону да изведеш мој народ, Израиљце, из Египта.“
11 Мојсије рече Богу: „Ко сам ја да идем пред фараона и да изведем Израиљце из Египта?“
12 Бог му рече: „Ја ћу бити с тобом, а ово ће бити знак да те ја шаљем: кад изведеш народ из Египта, служићете Богу на овој гори.“
13 Мојсије упита Бога: „Ако одем к Израиљцима и кажем им: ’Бог ваших отаца ме је послао к вама’, шта да им кажем ако ме упитају: ’Како му је име?’“
14 „Ја сам онај који јесам“ – одговори Бог Мојсију и настави: „Овако кажи Израиљцима: ’Ја Јесам’ ме је послао к вама.“
15 Бог још рече Мојсију: „Овако реци Израиљцима: ’Господ[a], Бог ваших отаца, Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, ме је послао к вама.
То је моје име довека;
по њему нека ме памте
од колена до колена.’
16 Иди и окупи израиљске старешине, па им реци: ’Господ, Бог ваших отаца, Бог Авра̂мов, Исаков и Јаковљев ми се указао и рекао ми: „Посетио сам вас и видео шта вам се чини у Египту. 17 Зато изјављујем: ја ћу вас извести из египатске беде у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца, у земљу којом теку мед и млеко.“’
18 Они ће те послушати, а ти ћеш отићи са израиљским старешинама к египатском цару, па ћете му рећи: ’Господ, Бог Јевреја, нас је срео. Дозволи нам сад да одемо три дана хода у пустињу, да принесемо жртву Господу, Богу својему.’ 19 Ипак, ја знам да вам египатски цар неће дати да одете ако га не натера моћна рука. 20 Зато ћу испружити своју руку и ударити Египат свакојаким чудесима која ћу учинити у њему. После тога ће вас пустити.
21 Још ћу учинити да се Египћани одобровоље према овом народу, па кад пођете, нећете отићи празних руку. 22 Свака жена ће затражити од своје сусетке или од станарке у својој кући предмете од сребра и злата, и одећу. Све то ставите на своје синове и ћерке. Тако ћете опленити Египат.“
Господар суботе
6 Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. 2 Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“
3 Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? 4 Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ 5 Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“
Исус исцељује у суботу
6 Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. 7 А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. 8 Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.
9 Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“
10 Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. 11 А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.
Исус изабире Дванаесторицу
12 У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. 13 Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: 14 Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, 15 Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, 16 Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.
Проповед на висоравни
17 Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, 18 који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. 19 Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.
20 Тада је погледао своје ученике и рекао:
„Блажени сте ви сиромашни,
јер је ваше Царство Божије.
21 Блажени сте ви који сада гладујете,
јер ћете се наситити.
Блажени сте ви који сада плачете,
јер ћете се смејати.
22 Блажени сте када вас људи омрзну,
када вас вређају
и прогласе вас злима,
ради Сина Човечијег.
23 Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.
24 Али, јао вама богатима,
јер сте примили своју утеху!
25 Јао вама који сте сад сити,
јер ћете гладовати!
Јао вама који се сад смејете,
јер ћете жалити и плакати!
26 Јао вама ако људи о вама лепо говоре,
јер су тако њихови преци говорили о лажним пророцима!
Исус поучава о љубави према непријатељима
27 А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. 28 Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. 29 Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. 30 Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. 31 Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.
32 Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. 33 И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. 34 Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? 35 Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. 36 Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.
37 И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. 38 Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“
39 Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? 40 Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.
41 Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? 42 Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.
43 Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. 44 Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. 45 Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.
Прича о мудром и неразумном градитељу
46 Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? 47 Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. 48 Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. 49 А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“
Софар
20 А Софар из Намата је одговорио овим речима:
2 „Ако је тако, немирне ме мисли моје терају да одговорим,
јер у мени ври.
3 Увређен сам прекором који сам чуо,
па сад узвраћам у духу мог разумевања.
4 Елем, знаш ли да је тако од давнина,
од како је људски род на земљу стављен:
5 прекратка је радост зликоваца
и за часак срећа безбожника.
6 Све и да се стасом дигне до небеса,
да му глава облаке досегне,
7 исхлапиће довека ко сопствени измет,
и питаће: ’Где је?’, они што су га виђали.
8 Попут сна ће испарити и неће га наћи,
прогнаће га као ноћно привиђење.
9 Око које га је гледало видети га више неће;
завичај га његов више неће видети.
10 Његови ће се синови додворавати сиромасима,
а он ће рукама својим враћати од богатства свога.
11 Кости су му пуне младалачке снаге
која ће са њиме у прах лећи.
12 Нека му је и слатко зло у устима његовим,
што га скрива под језиком својим;
13 нека га штеди, нека га не пушта,
нека га под непцем растапа;
14 та његова храна у цревима,
у утроби његовој ће се претворити у отров кобре.
15 Повратиће из стомака свога благо прогутано,
Бог ће му га избацити.
16 Отров кобри сиса,
убиће га језик отровнице.
17 У потоке гледати неће,
у брзаке река од меда и масла.
18 Вратиће шта је отео, неће моћи то да прогута;
уживати неће добра своје трговине.
19 Јер је тлачио и запостављао сиромахе,
харао је кућу коју зидао није.
20 Његов стомак не зна шта је доста,
спокоја му нема у ономе за чим жуди.
21 Неће имати шта више да прождере
и зато му имање неће потрајати.
22 И када буде пун обиља биће у невољи,
стићи ће га рука сваког страдалника.
23 Али док буде пунио стомак свој,
Бог ће му послати пламен гнева свога,
као кишу на црева његова.
24 И док бежи од гвозденог оружја,
пробошће га стрела лука бронзанога.
25 Када је извуче,
када му изађе из леђа
и ко муња из жучи његове,
доћи ће на њега ужас.
26 Сва је тама сачувана за његово благо,
прождраће га пламен нераспирен,
зло нанеће преживелом шатора његовог.
27 Небеса ће разоткрити његову кривицу,
земља ће се подићи на њега.
28 Поплављена биће летина куће његове,
отплављена у дан Божијега гнева.
29 Таква је од Бога судбина за зликовца,
богомдано му наследство.“
О браку и безбрачности
7 А сада о ономе што сте ми писали: „Добро је за човека да не ступа у односе са женом.“ 2 Ипак, да би се избегао блуд, сваки човек нека има односе са својом женом, и свака жена нека има односе са својим мужем. 3 Нека муж одржава брачне односе са женом, а тако и жена са својим мужем. 4 Жена нема власт над својим телом, него муж, као што ни муж нема власт над својим телом, него жена. 5 Не лишавајте се брачних односа, осим по договору, и то на неко време, да бисте могли да се посветите молитви. Након тога се вратите брачним односима, да вас Сатана не искуша због ваше неуздржљивости. 6 Ово што кажем није заповест, него допуштење. 7 Ја бих хтео да сви људи буду као ја. Ипак, свако има свој дар од Бога, један овакав, други онакав.
8 А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану безбрачни као ја. 9 Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступити у брак, него изгарати од страсти.
10 А онима у браку дајем заповест која не долази од мене, него од Господа: жена да се не разводи од свога мужа. 11 А ако се већ и разведе, нека се не удаје поново, или нека се врати своме мужу. Такође ни муж нека се не разводи од своје жене.
12 А осталима кажем ја, а не Господ. Ако верујући има жену која не верује, а пристаје да живи са њим, нека се не разводи од ње. 13 Исто тако, ако жена има мужа који не верује, нека се не разводи од њега. 14 Јер, муж који не верује посвећен је преко своје жене која верује, а тако је и жена која не верује посвећена преко свога мужа који верује. Деца би, иначе, била као неверничка деца, а овако су посвећена.
15 А ако неверујући супружник хоће да се разведе, нека се разведе. У том случају, муж који верује или жена која верује нису обавезни да остану у браку. Бог нас је, наиме, позвао да живимо у миру. 16 Ко зна, жено, нећеш ли спасти мужа, или ко зна, мужу, нећеш ли спасти жену?
17 Било како било, нека свако живи у складу с приликама које му је Господ доделио, односно на које вас је он позвао. Ово упутство дајем свим црквама. 18 Ако је неко био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека не прикрива трагове обрезања. Тако и човек који није био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека се не обрезује. 19 Да ли је човек обрезан или необрезан, не игра никакву улогу. Важно је само држати се Божијих заповести. 20 Нека свако остане у приликама у којима га је Божији позив затекао. 21 Јеси ли роб? Нека те то не брине. Али, ако можеш да постанеш слободан, искористи прилику. 22 Јер, кога је Господ позвао када је био роб, тог је Господ учинио слободним. А онај кога је Господ позвао као слободнога, роб је Христов. 23 Скупо сте откупљени; не будите робови људима. 24 Браћо, нека свако остане пред Богом у приликама у којима га је Божији позив затекао.
25 А за неудате девојке немам никакву заповест од Господа. Ипак, дајем своје мишљење као човек кога је Бог, по своме милосрђу, учинио вредним поверења. 26 Мислим да је због садашње невоље боље за човека да остане у приликама у којима се налази. 27 Ако имаш жену, не разводи се од ње. Ако немаш жену, не тражи је. 28 Но, ако се и ожениш, не чиниш грех, а тако и девојка ако се уда, не чини грех. Ипак, они који ступају у брак искусиће невоље овоземаљског живота, а ја желим да вас поштедим тога. 29 Оно што хоћу да кажем, браћо, је ово: одређено време се примакло; од сада они који имају жену, нека живе као да је немају; 30 они који тугују, као да не тугују, они који се радују, као да се не радују, и они који купују, као да немају ништа, 31 и који послују у свету, као да не послују. Јер пролази облик овога света.
32 Хтео бих, наиме, да сте лишени брига. Безбрачни се брине за Господње ствари, то јест, како да угоди Господу. 33 А онај који је у браку брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди својој жени, 34 те је подељен у себи. А неудата жена или девојка брине се за Господње ствари, да буде посвећена и телом и духом. Удата жена, пак, брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди своме мужу. 35 Говорим ово за ваше добро. Не желим тиме да вам поставим ограничења, него да вас упутим на честиту и несметану преданост Господу.
36 Ако неко мисли да неприлично поступа према девојци за коју је верен, те ако она залази у године, а и он осећа да треба да се жени, нека учини по својој вољи; не чини никакав грех. Нека ступе у брак. 37 Али ко чврсто остане при својој одлуци и нема потребе, него влада својом вољом, те је решио у свом срцу да не жени своју вереницу, добро чини. 38 Тако, онај који ожени своју вереницу, чини добро; а онај који је не ожени, чини боље.
39 Жена је везана док год је њен муж жив. Ако јој муж умре, слободна је да се уда за кога хоће, али само за оног који је у Господу. 40 Ипак, по мом мишљењу, блаженија је ако се не уда. Уосталом, мислим да и ја имам Божијега Духа.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.