M’Cheyne Bible Reading Plan
Јаков благосиља Јефрема и Манасију
48 Након ових догађања, јаве Јосифу: „Отац ти се разболео.“ Нато је Јосиф повео своја два сина, Манасију и Јефрема. 2 Кад су Јакову рекли: „Ево, дошао ти је твој син Јосиф“, Израиљ је прикупио снагу и сео на постељу.
3 Јаков рече Јосифу: „Бог Свемоћни објавио ми се у Лузу, у хананској земљи, и благословио ме. 4 Рекао ми је: ’Ево, учинићу те родним и бројним, те учинити да од тебе настане скуп народа. А ову земљу даћу твоме потомству после тебе у вечни посед.’
5 Сада ће твоја два сина, Јефрем и Манасија, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао к теби, бити моји као што су моји Рувим и Симеун. 6 Потомци који су ти се родили после њих биће твоји. Они ће примити своје наследство на име своје браће. 7 Док сам се враћао из Падана, на путу ми умре Рахиља, у хананској земљи, на домак Ефрате. Сахранио сам је тамо, уз пут за Ефрату, садашњи Витлејем.“
8 Кад је Израиљ видео Јосифове синове, упитао је: „Ко су ови?“
9 „То су моји синови које ми је Бог дао овде“ – одговори Јосиф своме оцу.
Израиљ рече: „Приведи ми их да их благословим.“ 10 Израиљу су, наиме, очи биле ослабиле од старости, па није видео. Кад их је привео, Израиљ их је пољубио и загрлио.
11 Израиљ затим рече Јосифу: „Нисам се надао да ћу икада више видети твоје лице, а ево, Бог ми је дао да видим и твоје потомке.“
12 Јосиф их је тада скинуо са његових колена и поклонио му се лицем до земље. 13 Затим Јосиф узме своја два сина, Јефрема својом десницом, Израиљу с лева, а Манасију својом левицом, Израиљу с десна, па му их примакне. 14 Међутим, Израиљ пружи своју десницу и положи је на Јефремову главу, а своју левицу на Манасијину, држећи руке унакрст, иако је Манасија био првенац.
15 Потом је благословио Јосифа, рекавши:
„Бог, чије су путеве следили преци моји,
Авра̂м и Исак,
Бог који је био мој Пастир
од младости моје, па све до данас,
16 Анђео који ме је од сваког зла избављао,
младиће ове нека благослови.
Нека се по њима спомиње име моје
и име предака мојих, Авра̂ма и Исака.
По земљи нека им се
потомство размножи.“
17 Кад је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Јефремову главу, није му било право. Зато је посегнуо за очевом руком да је премести са Јефремове главе на Манасијину главу. 18 Рекао је своме оцу: „Не тако, оче мој! Положи своју руку на главу овог другог, јер је он првенац.“
19 Његов отац је то одбио, рекавши: „Знам, сине мој, знам. Од њега ће, такође, настати народ, и то велики народ. Ипак, његов млађи брат ће бити већи од њега, и његово потомство ће постати мноштво народа.“ 20 Тог дана их је благословио, рекавши:
„Твојим ће именом благосиљати Израиљ. Говориће се:
’Нека ти Бог учини онако како је учинио Јефрему и Манасији!’“
Тако је Јефрему доделио првенаштво над Манасијом.
21 Израиљ затим рече: „Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и он ће вас вратити у земљу ваших отаца. 22 Теби дајем и Сихем, део више него твојој браћи, који сам луком и мачем освојио од Аморејаца.“
Сусрет Марије и Јелисавете
39 Тих дана, Марија се спреми и журно оде у град Јудин. 40 Ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41 Кад је Јелисавета чула Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби и Свети Дух је испуни, 42 те она ускликну: „О, најблагословенија међу женама, благословен је плод утробе твоје! 43 Чиме сам то заслужила да мајка мога Господа дође к мени? 44 Јер, чим сам чула твој поздрав, од радости заигра дете у мојој утроби. 45 Блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој Господ рече.“
46 Онда Марија рече:
„Велича душа моја Господа,
47 весели се дух мој Богу, моме Спаситељу,
48 јер погледа на понизност своје слушкиње.
Ево, од сада ће ме сви нараштаји звати блаженом;
49 јер велика је дела Свесилни учинио по мени,
свето је име његово!
50 Милост је његова над онима што га поштују,
од колена до колена.
51 Моћна дела учини мишицом својом,
растера узносите што су пуни себе,
52 збаци владаре са престола
и узвиси понижене,
53 гладне насити добрима,
а богате без ичега отпусти.
54 Придиже Израиља, слугу свога,
сетивши се свога милосрђа,
55 како рече прецима нашим,
Авра̂му и његовом потомству довека.“
56 Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати својој кући.
Рођење Јована Крститеља
57 Дође време да Јелисавета роди, и она роди сина. 58 Њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ био веома милостив, па су се радовали са њом.
59 Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, 60 али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“
61 Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“
62 Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. 63 Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. 64 Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. 65 Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. 66 Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим.
67 А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:
68 „Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
што дође међу свој народ и откупи га.
69 Подиже нам силнога Спаситеља,
од рода Давидова, слуге свога,
70 како обећа давно
преко својих светих пророка:
71 да нас спасе од наших душмана
и од руку оних који нас мрзе;
72 да ће исказати милост прецима нашим
и сетити се свога светог савеза,
73 по заклетви датој праоцу нашем Авра̂му,
да ће нам дати:
74 да му без страха служимо,
од душманске руке избављени,
75 живећи свето и праведно
пред њим у све дане наше.
76 А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,
јер ћеш ићи пред Господом
да припремиш путеве за њега.
77 Ти ћеш довести до спознаје његов народ
да је спасење у опроштењу њихових греха,
78 по милостивом срцу Бога нашега,
од којег ће нам доћи[a] светлост зоре са висине,
79 да обасја оне што живе у тами
и под сенком смрти бораве,
и да наше стопе на пут мира усмери.“
80 Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.
14 Човек рођен од жене кратко живи
и пун је невоља.
2 Изникне као цвет, па свене;
бежи попут сене и не траје.
3 Зар на таквог поглед свој обраћаш
и мене пред себе на суд доводиш!
4 Ко ће чистим нечисто да учини?
Нико!
5 Његови су дани одређени,
ти познајеш број његових месеци;
међе си му поставио да их не прелази.
6 Скрени поглед с њега, па нека одахне,
док као најамник свој дан не одради.
7 Јер постоји нада и за дрво посечено;
поново ће да изникне
и неће остати без младица својих.
8 Нек му се и корен у земљи спаруши
и пањ му се у земљи сасуши;
9 пропупеће чим осети воду,
пустиће изданке као да је засад!
10 А човек скончава онемоћао;
издахне смртник, и где је он?
11 Из мора исхлапи вода,
а поток пресахне, пресуши;
12 тако и човек легне да више не устане;
док небеса не буде било не буде се,
не дижу се људи из сна њиховога.
13 О, када би ме у Свет мртвих сакрио,
склонио ме док гнев твој не мине;
када би ми поставио рок
и тад ме се сетио!
14 Ал’ кад човек умре, да ли више живи?
Кроз све дане свог кулучења,
ја чекаћу да ми стигне смена.
15 Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати,
зажелећеш дело руку својих.
16 Тада ћеш ми кораке бројати,
на мој грех се нећеш освртати.
17 Преступ си мој свезао у врећу,
кривицу си моју избелио.
18 Али као што се гора руши, одрања се,
као што се камен са свог места сваља;
19 ко што воде раздробе камење
и бујице тло исперу,
и ти тако уништаваш човекову наду.
20 Једном засвагда ти га надвладаваш и он одлази,
лице му мењаш и отпушташ га.
21 И он не зна да ли су му синови у части,
и не види ако су незнатни.
22 Само му је тело у болу своме,
само му душа за собом пати.“
Порука о разапетом Христу
2 А када сам дошао к вама, браћо, нисам наступио са узвишеним говором или мудрошћу да вам навестим Божију тајну. 2 Одлучио сам, наиме, да међу вама не знам ни за шта друго осим за Исуса Христа, и то разапетога. 3 Тако сам се пред вама појавио у слабости, са страхом и великом тремом. 4 Па и мој говор и моја проповед нису се заснивали на убедљивим речима људске мудрости, него на доказивању силе Духа, 5 да се ваша вера не би темељила на људској мудрости, него на Божијој сили.
Божија мудрост
6 Али мудрост навешћујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, нити од владара овога света који пропадају. 7 Напротив, ми навешћујемо Божију мудрост, тајну и скривену, коју је Бог пре свих векова предодредио за нашу славу. 8 Ту мудрост ниједан од владара овога света није упознао, јер да су је упознали, не би разапели Господа славе. 9 Него, као што је написано:
„Што око није видело,
и ухо није чуло,
и у људско срце није допрло,
то је Бог припремио за оне који га воле.“
10 А нама је Бог то открио по Духу, јер Дух све истражује, па и дубине Божије. 11 Јер ко други познаје човекове мисли, осим духа који је у њему самом? Исто тако, нико не познаје Божије мисли осим Духа Божијег. 12 А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који долази од Бога, да бисмо знали шта нам је Бог даровао. 13 Ми говоримо о овим стварима, али не наученим речима људске мудрости, него онако како нас је научио Дух, тумачећи духовне истине онима који су духовни. 14 Телесни човек, пак, не прихвата истине које долазе од Божијег Духа. За њега су оне лудост, те их не може разумети, јер о тим истинама треба расуђивати уз помоћ Божијег Духа. 15 А онај који је примио Божијег Духа расуђује о свему, а са̂м не подлеже суду других. 16 „Јер, ко је упознао ум Господњи да би га саветовао?“ А ми имамо ум Христов.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.