M’Cheyne Bible Reading Plan

Amnon i Tamara

13 David je imao sina Abšaloma, a Abšalom je imao lijepu sestru Tamaru. Drugi Davidov sin, Amnon^[a], zaljubio se u nju. ² Toliko je žudio za svojom polusestrom da se gotovo razbolio. Ona je bila djevica i Amnonu se činilo nemoguće približiti joj se.

³ Amnon je imao rođaka^[b] Jonadaba, sina Davidovog brata Šimeja. Bio je to vrlo lukav čovjek.

⁴ Upitao je Amnona: »Ti si kraljev sin. Zašto svakog jutra djeluješ tako izmučeno? Reci što te muči?«

Amnon odgovori: »Zaljubljen sam u Tamaru, sestru svoga polubrata Abšaloma.«

⁵ Jonadab mu je predložio: »Legni u krevet i pretvaraj se da si bolestan. Kad te otac dođe pogledati, reci mu: ‘Može li moja sestra Tamara doći i poslužiti mi jelo. Želim vidjeti kako priprema hranu i jesti iz njezine ruke.’«

⁶ Amnon je legao u krevet pretvarajući se da je bolestan. Kad ga je kralj došao pogledati, Amnon mu je rekao: »Dopusti, molim te, da dođe moja sestra Tamara i da mi napravi dva kolača. I neka me zatim nahrani jer sam previše bolestan.«

⁷ David je poslao poruku Tamari u palaču: »Tvoj je brat Amnon bolestan. Idi kod njega i spremi mu jelo.«

⁸ Tamara je otišla u kuću svog brata Amnona koji je ležao u krevetu. Dok je on gledao, uzela je tijesto, umijesila, oblikovala i ispekla kolač. ⁹ Potom je hranu iznijela pred Amnona, ali on je odbio jesti. Rekao je slugama da izađu i da ih ostave nasamo.

¹⁰ Tada je rekao Tamari: »Donesi mi jelo u spavaonicu. Ti me hrani jer sam previše bolestan.«

Tamara je uzela kolač, koji je ispekla, i donijela ga Amnonu u spavaću sobu.

¹¹ Kad mu je izbliza ponudila jelo, on ju je uhvatio i rekao: »Dođi k meni u krevet, sestro.«

¹² »Nemoj, brate!« rekla je. »Nemoj me prisiljavati! Takvo što ne radi se u Izraelu! Ne čini mi takvu sramotu! ¹³ Što će biti sa mnom? Kako ću sakriti svoju sramotu? Ljudi će o tebi pričati u Izraelu kao o običnom nitkovu. Molim te, razgovaraj s kraljem. On mi neće braniti da se udam za tebe.«

¹⁴ No Amnon je nije slušao. Bio je jači i silovao je svoju sestru. ¹⁵ Odmah potom, silno ju je zamrzio. Njegova je mržnja bila jača od ljubavi koju je prije osjećao.

Amnon je rekao Tamari: »Ustani i odlazi!«

¹⁶ »Nemoj me tjerati, brate!« rekla je ona. »Ako me otjeraš, učinit ćeš još veće zlo od onoga prije!«

No Amnon nije poslušao Tamaru. ¹⁷ Pozvao je svoga osobnog slugu i rekao mu: »Izbaci ovu ženu odavde i zaključaj vrata za njom.«

¹⁸ Sluga je izbacio Tamaru i za njom zaključao vrata. Nosila je dugu haljinu kakvu su tada nosile kraljeve kćeri koje su bile djevice. ¹⁹ Posula se pepelom po glavi i razderala haljinu. Rukama je sakrila lice pa otišla glasno plačući.

²⁰ Abšalom je pitao: »Je li brat Amnon bio s tobom? Nemoj nikom reći jer ti je brat. Nećeš učiniti dobro ako ispričaš drugima.«^[c] Tamara je ostala živjeti u kući svoga brata Abšaloma kao udovica.

²¹ Kad je David čuo što se dogodilo, jako se razljutio. No ipak nije kaznio Amnona. Volio ga je jer mu je bio prvorođeni sin.^{[d] 22} Abšalom od tada više nije razgovarao s Amnonom. Mrzio ga je jer je silovao njegovu sestru Tamaru.

Abšalom se osvećuje Amnonu

²³ Dvije godine kasnije Abšalom je nadgledao ljude koji su mu šišali ovce u Baal Hasoru blizu Efrajima. Pozvao je sve kraljeve sinove da mu se pridruže.

²⁴ Otišao je kralju i rekao: »Okupio sam ljude za šišanje ovaca. Tvoj sluga moli da kralj i njegovi ljudi dođu onamo.«

²⁵ »Ne, sine«, odgovori kralj. »Ne trebamo svi ići. Bili bismo ti samo na teret.«

Iako ga je Abšalom nagovarao, David nije htio ići, već ga je samo blagoslovio.

²⁶ Tada je Abšalom rekao: »Ako ti nećeš, pusti onda brata Amnona da ide s nama.«

A kralj ga upita: »Zašto bi on išao s tobom?«

²⁷ No Abšalom je navaljivao sve dok kralj nije popustio. Kralj je pustio Amnona i sve druge svoje sinove. Abšalom je za sve njih pripremio gozbu.

²⁸ Zapovjedio je slugama: »Pratite kad Amnon bude pripit. Dat ću vam znak, a vi ga napadnite i ubijte. Ne bojte se, jer ovo vam osobno zapovijedam. Budite hrabri i odlučni!«

²⁹ Sluge su učinili kako im je Abšalom zapovjedio. Ubili su Amnona, a svi kraljevi sinovi brzo su uzjahali svoje mazge i pobjegli.

³⁰ Dok su još bili na putu kući, Davidu je stigla poruka: »Abšalom je pobio sve kraljeve sinove! Ni jedan nije ostao živ.«

³¹ Kralj je ustao, razderao svoju odjeću i legao na zemlju. I svi su ljudi uz njega razderali svoju odjeću i pridružili mu se u tugovanju.

³² Tada je Jonadab, sin Davidovog brata Šimeja, rekao: »Gospodaru, nisu ubijeni svi kraljevi sinovi. Mrtav je samo Amnon. Abšalom je to odlučio učiniti još onog dana kad je Amnon silovao njegovu sestru Tamaru. ³³ Stoga, nemoj očajavati kao da su ti svi sinovi mrtvi jer je mrtav samo Amnon.«

³⁴ U međuvremenu, Abšalom je pobjegao.

Stražar je s gradskih zidina opazio veliku skupinu ljudi kako se spušta niz padinu brda pa je dojavio kralju.

³⁵ A Jonadab je rekao kralju: »Vidiš, vraćaju se kraljevi sinovi. Tvoj je sluga rekao istinu.«

³⁶ Samo što je to izgovorio, a kraljevi su sinovi ušli glasno plačući. Gorko su plakali i kralj i svi njegovi sluge.

³⁷ Abšalom je pobjegao k Talmaju, Amihudovom sinu, kralju Gešura^[e]. David je danima oplakivao smrt svog sina. ³⁸ Abšalom je ostao u Gešuru tri godine. ³⁹ Kad je kralj prebolio Amnonovu smrt, počeo mu je jako nedostajati Abšalom.

6 Radeći zajedno s Bogom, preklinjemo vas da ne primate uzalud Božju milost. ² Jer, On je rekao:

Slušajte! Sada je pravo vrijeme. Sada je dan spasenja!

³ Trudimo se nikome ne biti zapreka, kako nitko ne bi našao zamjerke našem radu. ⁴ Naprotiv, velikom ustrajnošću u nevoljama, nesrećama i teškoćama, u svemu se pokazujemo kao Božji sluge; ⁵ dok nas tuku, kad nas zatvaraju, u bunama, u napornom radu, u besanim noćima, u gladi. ⁶ Pokazujemo se kao Božji sluge po čistoći, znanju, strpljivosti, dobroti, Svetom Duhu, po iskrenoj ljubavi, ⁷ po poruci istine koju donosimo i Božjoj sili, s oružjem pravednosti za napad i obranu. ⁸ Takvi smo kad nas slave i kad nas sramote; kad smo na dobrom i kad smo na zlom glasu. Smatraju nas varalicama iako govorimo istinu. ⁹ Smatraju nas nepoznatima iako smo dobro poznati; smatraju da smo na izdisaju, a gle, živi smo! Kažnjavani smo, ali nismo smaknuti. ¹⁰ Tužni smo, a opet smo uvijek radosni; siromašni smo, a opet smo mnoge učinili bogatima; nemamo ništa, a opet uistinu imamo sve.

¹¹ Korinćani, govorili smo vam potpuno otvoreno. Naša su srca širom otvorena za vas. ¹² Naši osjećaji za vas nisu nestali, već ste vi suspregnuli svoje osjećaje prema nama. ¹³ Govorim vam kao svojoj djeci, otvorite nam svoja srca kao što smo mi vama otvorili svoja!

Upozorenja

¹⁴ Nemojte se vezati s nevjernicima. Pravednost i bezakonje ne idu zajedno. Svjetlo nema ništa zajedničko s tamom. ¹⁵ I kakav dogovor ima Krist s đavlom^[b]? Što ima vjernik s nevjernikom? ¹⁶ I što ima Božji hram s idolima? Jer, mi smo hram živoga Boga, baš kao što je Bog rekao:

Izrael se pobunio protiv Boga

20 Desetog dana, u petome mjesecu, sedme godine zatočeništva kralja Jojakina,^[a] posjetilo me nekoliko izraelskih starješina. Sjeli su pred mene da pitaju BOGA za savjet.

² Tada sam čuo BOGA kako mi govori: ³ »Čovječe, reci starješinama Izraela da Gospodar BOG kaže: ‘Mene ste došli pitati što da radite? Zaklinjem se sobom, neću s vama razgovarati.’« Tako je rekao Gospodar BOG.

⁴ »Hoćeš li ih osuditi? Hoćeš li ih, molim te, okriviti, čovječe? Objavi im sve gadosti koje su činili njihovi preci. ⁵ Reci da im Gospodar BOG poručuje: ‘Na dan kad sam izabrao Izrael, obvezao sam se potomcima Jakovljeve obitelji. Objavio sam im se u Egiptu kao njihov BOG. ⁶ Toga sam se dana zakleo da ću ih izvesti iz Egipta i odvesti u zemlju koju sam za njih odabrao, zemlju kojom teče med i mlijeko, najljepšu od svih zemalja. ⁷ Rekao sam im da sam ja njihov BOG i da trebaju odbaciti egipatske idole. Trebali su baciti njihove gadne kipove i više se njima ne prljati.

⁸ No oni su se pobunili protiv mene i nisu me htjeli slušati. Nisu maknuli ispred očiju te gadne kipove egipatskih idola. Nisu ih bacili. Zato sam odlučio da ću ih uništiti već u Egiptu. Želio sam na njima iskaliti sav svoj bijes. ⁹ Ali nisam to učinio jer sam čuvao svoje dobro ime pred drugim narodima. Ipak, ti su narodi promatrali kad sam se objavio Izraelcima tako što sam ih izveo iz Egipta. ¹⁰ Izveo sam ih, dakle, iz Egipta i odveo u pustinju. ¹¹ Dao sam im svoje zakone. Obznanio sam im pravila koja donose život onima koji ih izvršavaju. ¹² Odredio sam im dane odmora koji su bili znak saveza između nas. Time su pokazivali da sam ja BOG i da ih činim svetima za sebe.

¹³ Ali izraelski se narod u pustinji pobunio protiv mene. Nisu slijedili moje zakone. Odbacili su moja pravila premda bi živjeli da su ih vršili. I potpuno su prezreli dane odmora. Odlučio sam iskaliti sav svoj bijes na njima i dokrajčiti ih u pustinji. ¹⁴ No čuvao sam svoje dobro ime pred drugim narodima pred kojima sam Izraelce izveo iz Egipta. ¹⁵ Tamo u pustinji, zakleo sam se da ih neću odvesti u zemlju koju sam im odredio, zemlju kojom teče med i mlijeko, najljepšu od svih zemalja. ¹⁶ Zakleo sam se tako jer su odbacili moje zakone i nisu slijedili moje zapovijedi. Prezreli su dane odmora. Sve su to učinili jer je njihovo srce pripadalo idolima. ¹⁷ No poštedio sam ih. Nisam ih uništio ondje u pustinji.

¹⁸ Zatim sam rekao njihovoj djeci: »Nemojte slijediti zapovijedi svojih roditelja. Nemojte se držati njihovih pravila i ne prljajte se njihovim idolima. ¹⁹ Ja sam vaš BOG. Slijedite moje zakone i držite se mojih zapovijedi. ²⁰ Držite svetima moje dane odmora. Oni su poseban znak između mene i vas. Tako ćete znati da sam ja vaš BOG.«

²¹ Ali i njihova djeca su se pobunila protiv mene. Nisu slijedili moje zakone niti se držali mojih zapovijedi premda bi živjeli da su ih vršili. Prezreli su moje dane odmora. Odlučio sam iskaliti sav svoj bijes na njima i dokrajčiti ih u pustinji. ²² No suzdržao sam se. Čuvao sam svoje dobro ime pred drugim narodima koji su vidjeli kako izvodim Izrael iz Egipta. ²³ U pustinji sam se zakleo da ću ih rastjerati među druge narode, protjerati u druge zemlje.

²⁴ Učinio sam to jer nisu izvršavali moje zapovijedi. Odbacili su moje zakone i prezreli moje dane odmora. I dalje su štovali idole svojih predaka. ²⁵ Zato sam im dao zakone koji nisu bili dobri. Dao sam im zapovijedi koje ne pružaju život. ²⁶ Učinio sam da se onečiste svojim prinosima. Žrtvovali su svoju prvorođenu djecu. Ispunio sam ih užasom da bi shvatili da sam ja BOG.’

²⁷ Stoga, čovječe, govori narodu Izraela. Reci da im Gospodar BOG poručuje: ‘Vaši su preci bogohulili. Nisu mi bili vjerni. ²⁸ Kad sam ih doveo u zemlju, koju sam im obećao, klali su svoje žrtve i prinosili prinose koji su me razbjesnjeli. Prinosili su žrtve ugodnog mirisa i izlijevali vino gdje god su vidjeli neki brežuljak ili veće drvo. ²⁹ Pitao sam: »Kakva je to uzvisina koju posjećujete?« I tako se do danas takvo mjesto štovanja naziva uzvisinom^[b].’

³⁰ Stoga, reci Izraelcima da im Gospodar BOG poručuje: ‘Vi se onečišćujete kao i vaši preci. Upuštate se u razvrat s tim gnjusnim idolima. ³¹ Sve do danas prinosite im darove i prljate se žrtvujući svoju djecu idolima. Hoću li odgovoriti kad me nešto pitate i tražite vodstvo? Zaklinjem se samim sobom’, kaže Gospodar BOG, ‘neću vam davati odgovore i savjete. ³² Vi govorite: »Budimo kao drugi narodi. Štujmo bogove od drva i kamena.« Ali ja to neću dopustiti!

³³ Zaklinjem se samim sobom’, kaže Gospodar BOG, ‘vladat ću nad vama čvrstom rukom. Kaznit ću vas. Iskalit ću na vama svoj bijes. ³⁴ Skupit ću vas iz drugih naroda i zemalja gdje ste se raspršili. Dići ću ruku na vas i iskaliti svoj bijes na vama. ³⁵ Odvest ću vas u pustinju gdje žive drugi narodi. Tamo ću stati pred vas i licem u lice vam suditi. ³⁶ Sudit ću vam kao što sam sudio vašim precima u pustinji pored Egipta. Tako kaže Gospodar BOG.

³⁷ Pregledat ću vas pažljivo, poput pastira koji broji i razvrstava ovce. Natjerat ću vas da vršite obveze saveza. ³⁸ No uklonit ću među vama sve one koji se bune i okreću protiv mene. Izvest ću ih iz zemlje gdje žive kao stranci, ali nikada neće ući u Izrael. Tada ćete znati da sam ja BOG.’

³⁹ Gospodar BOG poručuje izraelskom narodu: ‘Samo vi služite svojim idolima! Sada me ne slušate, ali poslije ćete se morati pokoriti. Više neću dopustiti da prljate moje sveto ime svojim darovima i idolima.’ ⁴⁰ Gospodar BOG kaže: ‘Ljudi će jednog dana doći na moje Sveto brdo, na visoku izraelsku planinu. Ondje, u svojoj zemlji, cijeli će me izraelski narod štovati. Ondje ću prihvatiti vas i vaše žrtve, prinose, najbolje darove i sve svetinje. ⁴¹ Prihvatit ću vas kao žrtvu ugodnog mirisa kad vas okupim iz drugih naroda i zemalja po kojima ste rasijani. Kroz vas ću narodima pokazati da sam svet. ⁴² Znat ćete da sam ja BOG kad vas dovedem u Izrael, u zemlju koju sam obećao vašim precima. ⁴³ Ondje ćete se sjećati svoga starog načina života i svega čime ste se ranije prljali. Sramit ćete se zbog svih svojih zlih djela koja ste činili. ⁴⁴ Narode Izraela, učinili ste mnogo zlih djela i trebali biste biti kažnjeni. No da bih zaštitio svoje dobro ime, neću vas kazniti kao što zaslužujete, da biste znali da sam ja BOG.’« Tako je rekao Gospodar BOG.

Božja poruka protiv juga

⁴⁵ Tada sam čuo BOGA kako mi govori: ⁴⁶ »Čovječe, okreni se prema jugu. Govori protiv zemlje na jugu. Reci šumama južne pustinje što će se dogoditi. ⁴⁷ Neka šume na jugu čuju što im poručuje Gospodar BOG: ‘Pazite, podmetnut ću požar među vama. Vatra će proždrijeti svako vaše zeleno drvo i svako suho drvo. Požar se neće moći ugasiti. Zemlja će biti spaljena od juga do sjevera. ⁴⁸ Tada će svi ljudi shvatiti da sam ja, BOG, zapalio požar koji se ne može ugasiti.’«

⁴⁹ A ja sam nato rekao: »Gospodaru BOŽE, ljudi već govore da ja samo pričam priče.«

Poziv svima da slave Boga

Voditelju zbora. Hvalospjev.

Poziv narodima da slave Boga

Voditelju zbora. Uz žičana glazbala. Hvalospjev.