Read the Gospels in 40 Days

Развод

(Мк 10,1-12)

19 Када је све ово изрекао, Исус напусти Галилеју и оде у јудејске крајеве с оне стране реке Јордан. ² За њим пође силан народ и он их тамо излечи.

³ Тада му приђоше неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли сме човек из било ког разлога да се разведе од своје жене?«

⁴ »Зар нисте читали«, одговори им он, »да их Створитељ у почетку ‚створи мушко и женско‘^(A)? ⁵ И да је рекао: ‚Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело‘^(B)? ⁶ Тако више нису двоје, него једно тело. Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«

⁷ »Па зашто је онда Мојсије заповедио да муж жени да потврду о разводу и да се од ње разведе?« упиташе га они.

⁸ А Исус им рече: »Мојсије вам је због окорелости вашег срца дозволио да се разводите од својих жена, али у почетку није било тако. ⁹ А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – и ожени се другом, чини прељубу.«

¹⁰ Тада му његови ученици рекоше: »Ако је тако између мужа и жене, онда је боље не женити се.«

¹¹ А Исус им рече: »Не могу сви да прихвате ово учење, него само они којима је дато. ¹² Има заиста оних који су се родили^[a] неспособни за женидбу^[b]. Има и оних које су људи учинили неспособнима за женидбу.^[c] А има и оних који су – ради Царства небеског – сами себе учинили неспособнима за женидбу.^[d] Ко ово може да прихвати, нека прихвати.«

Исус и деца

(Мк 10,13-16; Лк 18,15-17)

¹³ Онда му људи доведоше децу да на њих положи руке и да се помоли, а ученици их изгрдише.

¹⁴ »Пустите децу«, рече Исус »и не спречавајте их да ми долазе, јер таквима припада Царство небеско.«

¹⁵ Онда положи на њих руке, па оде оданде.

Богати младић

(Мк 10,17-31; Лк 18,18-30)

¹⁶ Један човек му приђе и упита га: »Учитељу, какво добро да учиним да бих имао вечни живот?«

¹⁷ »Зашто ме питаш за добро?« рече му Исус. »Само један је добар. Али, ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести.«

¹⁸ »Којих?« упита га човек.

А Исус рече: »‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, ¹⁹ Поштуј оца и мајку,‘^(C) и ‚Воли ближњега као самога себе.‘^(D)«

²⁰ »Свега тога сам се држао«, рече младић. »Шта ми још недостаје?«

²¹ »Ако хоћеш да будеш савршен«, рече му Исус, »иди и продај своју имовину и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«

²² Али, када је то младић чуо, оде жалостан, јер је имао велико богатство.

²³ »Истину вам кажем«, рече Исус својим ученицима, »тешко ће богаташ ући у Царство небеско. ²⁴ И ово вам кажем: лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁵ Када су то чули, ученици се силно зачудише, па рекоше: »Па ко онда може да се спасе?«

²⁶ А Исус их погледа па рече: »Људима је то немогуће, али Богу је све могуће.«

²⁷ Тада Петар рече: »Ето, ми смо све оставили и пошли за тобом. Шта ћемо, дакле, добити?«

²⁸ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »у новом свету, када Син човечији седне на свој славни престо, и ви који сте пошли за мном сешћете на дванаест престола и судити дванаест племена Израелових. ²⁹ И ко год је ради мога имена оставио куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку^[e], или децу, или њиве, добиће стоструко више и наследиће вечни живот. ³⁰ Али, многи први биће последњи, а последњи – први.«

Прича о радницима у винограду

20 »Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград. ² Погоди се с радницима да им плати динар^[f] дневно, па их посла у виноград.

³ »Око девет сати^[g] изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу, ⁴ па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘ ⁵ И они одоше.

»А он опет изађе око дванаест^[h], па око три сата^[i], и учини исто. ⁶ Око пет сати^[j] изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘

⁷ »Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘

»А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘

⁸ »Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘

⁹ »Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар. ¹⁰ Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар. ¹¹ Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина ¹² говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘

¹³ »‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар? ¹⁴ Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби. ¹⁵ Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан^[k] што сам ја добар?‘

¹⁶ »Тако ће последњи бити први, а први последњи.«

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мк 10,32-34; Лк 18,31-34)

¹⁷ Док је ишао у Јерусалим, Исус узе Дванаесторицу на страну и путем им рече: ¹⁸ »Ево, идемо у Јерусалим. Син човечији ће бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. ¹⁹ Онда ће га предати незнабошцима да му се ругају, бичују га и распну, а он ће трећег дана васкрснути.«

Захтев мајке Зеведејевих синова

(Мк 10,35-45)

²⁰ Тада му приђе мајка Зеведејевих синова са својим синовима и поклони му се, с намером да га нешто замоли.

²¹ »Шта хоћеш?« упита је он.

А она му рече: »Обећај ми да ће у твом Царству ова моја два сина седети један теби здесна, а други слева.«

²² »Не знате шта тражите«, одговори Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ћу ја пити?«

»Можемо«, одговорише они.

²³ А он им рече: »Заиста ћете и пити из те чаше. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које их је припремио мој Отац.«

²⁴ Када су то чула остала десеторица, наљутише се на двојицу браће.

²⁵ Тада их Исус позва к себи, па рече: »Знате да владари народâ господаре њима и великаши их држе под влашћу. ²⁶ Али нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ, ²⁷ и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга, ²⁸ баш као што ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«

Излечење двојице слепих

(Мк 10,46-52; Лк 18,35-43)

²⁹ Када су одлазили из Јерихона, за Исусом пође силан народ.

³⁰ А поред пута су седела два слепа човека, па кад су чули да Исус пролази, повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«

³¹ Народ их опомену да ућуте, али они још јаче повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«

³² Исус се заустави, па их позва к себи и упита: »Шта желите да учиним за вас?«

³³ »Господе«, рекоше они, »да прогледамо.«

³⁴ Исус се сажали на њих, па им дотаче очи, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.