Read the Gospels in 40 Days

Преображење

(Мк 9,2-13; Лк 9,28-36)

17 Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и његовог брата Јована. Доведе их на једну високу гору, где су били сами, ² и пред њима се преобрази. Лице му засја као сунце, а одећа постаде бела као светлост. ³ Тада се пред њима појавише Мојсије и Илија и почеше да разговарају са Исусом.

⁴ Петар рече Исусу: »Господе, добро је што смо овде. Ако хоћеш, подићи ћу овде три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«

⁵ Док је он још говорио, засени их сјајан облак и из облака се зачу глас који рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи! Њега слушајте!«

⁶ Када су то чули, ученици падоше ничице и веома се уплашише.

⁷ Тада им Исус приђе и дотаче их, говорећи: »Устаните и не бојте се.«

⁸ А када су подигли поглед, не видеше никог осим Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди: »Ником не причајте о овом што сте видели док Син човечији не устане из мртвих.«

¹⁰ А ученици га упиташе: »Зашто онда учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«

¹¹ »Илија ће доћи«, одговори им он, »и све обновити. ¹² Али кажем вам: Илија је већ дошао, а они га нису препознали, него су с њим учинили како им се прохтело. Тако ће и Син човечији страдати од њих.«

¹³ Тада његови ученици разумеше да им говори о Јовану Крститељу.

Излечење опседнутог дечака

(Мк 9,14-29; Лк 9,37-43а)

¹⁴ Када су се вратили к народу, Исусу приђе један човек и паде пред њим на колена, ¹⁵ говорећи: »Господару, смилуј се мом сину. Јер, месечар је и страшно пати и често пада у ватру и у воду. ¹⁶ Одвео сам га твојим ученицима, али нису могли да га излече.«

¹⁷ »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама? Колико ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га овамо.«

¹⁸ И запрети демону, па овај изађе из дечака, који истог часа оздрави.

¹⁹ Тада Исусу приђоше ученици и насамо га упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«

²⁰ »Зато што сте маловерни«, одговори им Исус. »Истину вам кажем: кад бисте имали веру као зрно горушице, рекли бисте овој гори: ‚Премести се одавде онамо‘, и она би се преместила. И ништа вам не би било немогуће.« ^21 [a]

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мк 9,30-32; Лк 9,43б-45)

²² Када су се састали у Галилеји, Исус им рече: »Син човечији ће бити предат људима у руке ²³ и они ће га убити, али он ће трећег дана васкрснути.«

А они се веома ражалостише.

Храмски порез

²⁴ Када су ушли у Кафарнаум, Петру приђоше убирачи пореза од две драхме^[b], па га упиташе: »Зар ваш учитељ не плаћа храмски порез^[c]?«

²⁵ »Плаћа«, одговори им он.

Када је Петар ушао у кућу, Исус први проговори и упита: »Шта мислиш, Симоне, од кога земаљски цареви убиру царину или порез? Од својих синова или од туђих?«

²⁶ »Од туђих«, одговори Петар.

А Исус рече: »Дакле, синови су ослобођени. ²⁷ Али, да их не саблазнимо, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу коју уловиш. Отвори јој уста и наћи ћеш статер^[d]. Узми га и дај им за мене и за себе.«

Ко је највећи?

(Мк 9,33-37; Лк 9,46-48)

18 Уто Исусу приђоше ученици и упиташе: »Ко је највећи у Царству небеском?«

² А Исус позва к себи једно дете, постави га међу њих, ³ па рече: »Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. ⁴ Ко се понизи као ово дете, највећи је у Царству небеском. ⁵ И ко прими једно овакво дете у моје име, мене прима.«

Саблазни

(Мк 9,42-48; Лк 17,1-2)

⁶ »Ако неко саблазни иједнога од ових малених који верују у мене, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да се утопи у дубоком мору.

⁷ »Тешко свету због саблазни. Саблазни морају да дођу, али тешко човеку по коме саблазан долази.

⁸ »Ако те твоја рука или нога саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш кљаст или хром него да имаш обе руке или ноге, а будеш бачен у вечни огањ. ⁹ И ако те твоје око саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш само с једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у огањ пакла.

¹⁰ »Пазите да не презрете једног од ових малених. Јер, кажем вам: њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца, који је на небесима.« ^11 [e]

Прича о залуталој овци

(Лк 15,3-7)

¹² »Шта мислите: ако човек има сто оваца, и једна од њих залута, зар неће оставити оних деведесет девет у брдима и отићи да потражи залуталу? ¹³ Па, ако је нађе, истину вам кажем, радоснији је због ње него због оних деведесет девет које нису залутале. ¹⁴ Тако ни ваш небески Отац не жели да пропадне иједан од ових малених.«

Братска опомена

(Лк 17,3)

¹⁵ »Ако твој брат згреши против тебе^[f], иди и насамо га прекори. Ако те послуша, поново си стекао брата. ¹⁶ А ако те не послуша, поведи са собом још једнога или двојицу, да се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.^{[g] 17} Ако ни њих не послуша, обавести цркву. Па ако ни цркву не послуша, односи се према њему као према незнабошцу или царинику.

¹⁸ »Истину вам кажем: што год свежете на земљи, биће свезано на небу. И што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.

¹⁹ »А кажем вам и ово: што год двојица од вас овде на земљи сложно замоле, мој небески Отац ће им то дати. ²⁰ Јер, где је двоје или троје окупљено у моје име, тамо сам ја међу њима.«

Прича о окрутном слузи

²¹ Тада Петар приђе Исусу и упита га: »Господе, колико пута може мој брат да згреши против мене, а ја да му опростим? Седам пута?«

²² »Кажем ти«, рече му Исус, »не седам, него седамдесет седам.

²³ »Стога је Царство небеско слично цару који је одлучио да среди рачуне са својим слугама. ²⁴ Када је почео да обрачунава, доведоше му једнога који му је дуговао десет хиљада таланата^[h]. ²⁵ Пошто овај није имао да му врати, господар заповеди да се дужник, његова жена и деца и све што има продају и да се дуг тако измири.

²⁶ »Тада слуга паде ничице пред царем, молећи га: ‚Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.‘ ²⁷ И господар се сажали на тог слугу, отпусти га и опрости му дуг.

²⁸ »А тај исти слуга, када је изашао, нађе једног свог друга у служби, који му је дуговао сто динара^[i], па га дограби и поче да га дави, говорећи: ‚Врати ми дуг!‘

²⁹ »Тада његов друг паде ничице пред њим, преклињући га: ‚Имај стрпљења са мном и вратићу ти дуг.‘ ³⁰ Али он то не хтеде, него оде и баци овога у тамницу док не врати дуг.

³¹ »Када су друге слуге виделе шта се догодило, веома се ражалостише, па одоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.

³² »Тада господар позва к себи оног слугу и рече му: ‚Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио! ³³ Зар није требало да се и ти смилујеш своме другу као што сам се ја смиловао теби?‘ ³⁴ И његов господар се разгневи, па га предаде тамничарима да га муче док му не врати цео дуг.

³⁵ »Тако ће мој небески Отац поступити с вама ако сваки од вас од свега срца не опрости своме брату.«