The Daily Audio Bible

Јехуова смрт

³² У то време ГОСПОД поче да смањује Израел. Хазаел надјача Израелце широм њиховог подручја ³³ источно од реке Јордан: у целом Гиладу – земљи Гада, Рувима и Манасије – од Ароера поред кланца Арнона кроз Гилад до Башана.

³⁴ Остали догађаји Јехуове владавине, све што је учинио и постигао, записани су у Књизи летописа царева Израела.

³⁵ Јеху умре, па га сахранише у Самарији. На месту цара наследи га његов син Јехоахаз. ³⁶ Јеху је двадесет осам година владао над Израелом у Самарији.

Аталја, царица Јуде

(2. Лет 22,10-23,15)

11 Када је Ахазјина мајка Аталја видела да јој је син погинуо, крену да затре сву царску породицу. ² Али Јехошева, кћи цара Јорама и Ахазјина сестра, узе Јоаша сина Ахазјиног и украде га између царевих потомака, које су убијали. Она стави њега и његову дојкињу у једну спаваћу собу да га сакрије од Аталје, па га тако не убише. ³ Он остаде сакривен са својом дојкињом у Дому ГОСПОДЊЕМ током шест година Аталјине владавине земљом.

⁴ Седме године, Јехојада посла по заповеднике Каријаца и стражаре и нареди да му их доведу у Дом ГОСПОДЊИ, где склопи с њима савез и обавеза их заклетвом, па им показа царевог сина.

⁵ Он им заповеди: »Овако ћете учинити: Трећина чете која је на дужности у суботу чуваће цареву палату, ⁶ друга трећина биће код Сурске капије, а трећа код капије иза страже – на смену ћете чувати палату. ⁷ Оне две чете које нису на дужности суботом чуваће Храм да заштите цара. ⁸ Распоредите се око цара, сваки с оружјем у руци. Убијте свакога ко се приближи вашим редовима. Останите уз цара куд год он буде ишао.«

⁹ Заповедници учинише као што им је заповедио свештеник Јехојада. Сваки узе своје људе – оне који су били на дужности у суботу и оне који нису – и дође свештенику Јехојади. ¹⁰ Он заповедницима даде копља и штитове који су припадали цару Давиду и били у Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹¹ Стражари, сваки с оружјем у руци, распоредише се око цара, близу жртвеника и Храма, од јужне до северне стране Храма.

¹² Онда Јехојада изведе царевог сина, стави му круну и даде му Сведочанство^[a]. Прогласише га за цара и помазаше. Пљескали су и викали: »Живео цар!«

¹³ Аталја је чула грају коју су дизали стражари и народ, па оде до народа у Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹⁴ Она погледа, а оно – цар стоји поред стуба, као што је обичај, поред цара заповедници и трубачи, а сав народ се радује и дува у трубе.

Тада Аталја раздре своју одећу и повика: »Издаја! Издаја!«

¹⁵ Свештеник Јехојада наложи заповедницима над стотинама: »Изведите је кроз редове и убијте мачем свакога ко крене за њом«, пошто није хтео да се она погуби у Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹⁶ Они је ухватише када је стигла до Коњске капије царске палате и тамо је убише.

Јехојадине реформе

(2. Лет 23,16-21)

¹⁷ Тада Јехојада склопи савез између ГОСПОДА и цара и народа да ће бити ГОСПОДЊИ народ. А склопи савез и између цара и народа. ¹⁸ Сав народ оде до Вааловог храма и поруши га. Жртвенике и идоле разбише у парампарчад и пред жртвеницима убише Вааловог свештеника Матана.

Потом свештеник Јехојада постави страже код Дома ГОСПОДЊЕГ. ¹⁹ Са собом узе заповеднике, Каријце, стражаре и сав народ, па заједно поведоше цара од Дома ГОСПОДЊЕГ до палате, у коју уђоше кроз Стражарску капију, па цар седе на царски престо. ²⁰ Сав народ се радовао, јер је у граду завладао мир када је Аталја убијена мачем у палати.

²¹ Јоаш је имао седам година када је почео да влада.

Јоаш, цар Јуде

(2. Лет 24,1-16)

12 Јоаш је постао цар седме године Јехуове владавине, а у Јерусалиму је владао четрдесет година. Мајка му се звала Цивја, а била је из Беер-Шеве. ² Јоаш је целог свог живота чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што га је научио свештеник Јехојада. ³ Али узвишице нису уклоњене – народ је тамо и даље приносио жртве и палио кâд.

⁴ Јоаш рече свештеницима: »Сакупите сав новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ као свети прилог – новац сакупљен при попису, новац добијен од заветâ и новац који је драговољно донет у Храм. ⁵ Нека свештеници од ризничара узимају новац и поправљају оштећења на Храму.«

⁶ Али ни до двадесет треће године његове владавине нису свештеници поправили Храм.

⁷ Стога цар Јоаш позва свештеника Јехојаду и друге свештенике и упита их: »Зашто не поправљате оштећења на Храму? Немојте више да узимате новац од ризничара ако не мислите да поправите Храм.«

⁸ Свештеници пристадоше да више не сакупљају новац од народа и да не поправљају Храм сами.

⁹ Свештеник Јехојада узе један ковчег и избуши рупу на поклопцу. Стави га с десне стране жртвеника, близу улаза у Дом ГОСПОДЊИ. Свештеници који су чували улаз стављали су у тај ковчег сав новац који је доношен у Дом ГОСПОДЊИ. ¹⁰ Кад год би видели да је у ковчегу много новца, дошли би царев бележник и првосвештеник и пребројали новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ и стављали га у вреће. ¹¹ Када је износ био утврђен, давали су новац људима одређеним да надгледају радове на Храму. Ови су њиме плаћали оне који су обављали поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ – тесаре и градитеље, ¹² зидаре и клесаре. Куповали су дрво и тесани камен за поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ и измиривали све друге трошкове.

¹³ Новац који је доношен у Дом ГОСПОДЊИ није се трошио за израду сребрних умиваоника, маказа за фитиљ, чинија, труба, ни других предмета од злата и сребра за Дом ГОСПОДЊИ, ¹⁴ него је предаван надгледницима, који су га користили за поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ. ¹⁵ Од надгледникâ се није тражио обрачун трошкова, јер су радили поштено. ¹⁶ Новац од жртава за кривицу и жртава за очишћење није се доносио у Дом ГОСПОДЊИ – он је припадао свештеницима.

¹⁷ У то време арамејски цар Хазаел нападе Гат и освоји га, па одлучи да крене горе на Јерусалим. ¹⁸ Јудејски цар Јоаш узе све свете предмете које су за Бога одвојили његови преци Јосафат, Јорам и Ахазја, цареви Јуде, дарове које је он сам одвојио за Бога и све злато из ризница Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, па их посла арамејском цару Хазаелу, и Хазаел се повуче од Јерусалима.

¹⁹ Остали догађаји Јоашеве владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ²⁰ Његови службеници сковаше заверу против њега и убише га у Бет-Милу, на путу ка Сили. ²¹ А службеници који су га убили били су Јозахар син Шиматин и Јехозавад син Шомеров. Тако Јоаш умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Амацја.

У Коринту

18 После тога Павле оде из Атине у Коринт. ² Тамо нађе неког Јудејина по имену Акила, који је био родом из Понта, а недавно је био стигао из Италије са својом женом Прискилом, пошто је Клаудије издао наредбу да сви Јудеји напусте Рим. Павле оде к њима, ³ а пошто су се бавили истим занатом као и он – израдом шатора – остаде да ради с њима. ⁴ А сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јудеје и Грке.

⁵ Када су Сила и Тимотеј стигли из Македоније, Павле се посвети само Речи, сведочећи Јудејима да Исус јесте Христос.

⁶ Али, пошто су му се противили и вређали га, он отресе своју одећу и рече им: »Ваша крв на ваше главе! Ја сам чист. Од сада идем незнабошцима.«

⁷ И оде оданде, па уђе у кућу једног побожног човека по имену Титије Јуст, чија је кућа била одмах до синагоге. ⁸ Крисп, старешина синагоге, поверова у Господа са свим својим укућанима. А повероваше и крстише се и многи Коринћани који су га чули.

⁹ Једне ноћи Господ рече Павлу у виђењу: »Не бој се, него говори и немој да ућутиш. ¹⁰ Јер, ја сам с тобом и нико те неће напасти ни нанети ти зло, пошто имам много људи у овом граду.«

¹¹ Тако је Павле тамо остао годину и по дана, учећи људе Божијој речи.

¹² А када је Галион био проконзул Ахаје, Јудеји сложно навалише на Павла, па га изведоше пред суд, ¹³ говорећи: »Овај човек наговара људе да противно Закону славе Бога.«

¹⁴ Баш кад је Павле заустио да нешто каже, Галион рече Јудејима: »Да је овде у питању какав прекршај или злочин, имао бих разлога да вас саслушам, Јудеји. ¹⁵ Али, пошто су посреди спорења око речи, именâ и вашег закона, решите то сами; у томе нећу да будем судија.«

¹⁶ И истера их из суднице.

¹⁷ Тада они сви дохватише Состена, старешину синагоге, па почеше да га бију пред судом. А Галион за то није нимало марио.

Прискила, Акила и Аполос

¹⁸ Павле остаде тамо још неко време, а онда се опрости од браће, па са Прискилом и Акилом отплови за Сирију. У Кенхреји обрија главу, јер је учинио завет. ¹⁹ Када су стигли у Ефес, он их остави, па сâм уђе у синагогу и поче да расправља с Јудејима. ²⁰ Они га замолише да остане још неко време, али он не пристаде, ²¹ него се опрости и рече: »Ако Бог хоће, вратићу вам се.«

Онда отплови из Ефеса. ²² Када је стигао у Кесарију, оде горе^[a] и поздрави цркву, па отпутова у Антиохију.

Хвалоспев. Давидов.