The Daily Audio Bible

Дошао је крај

7 Дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, овако каже Господ ГОСПОД земљи Израеловој: Крај! Крај је дошао на све четири стране земље. ³ Сада ти је дошао крај и ја ћу пустити свој гнев на тебе. Судићу ти према твом владању и вратити ти за све твоје гнусобе. ⁴ Нећу се сажалити над тобом ни поштедети те, него ћу ти вратити према твом начину живота и према гнусним идолима који су у теби. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.

⁵ »Овако каже Господ ГОСПОД: Несрећа! Нечувена несрећа долази! ⁶ Дошао је крај! Дошао је крај! Дигао се на тебе! Дошао је! ⁷ Усуд ти је дошао, теби који живиш у земљи. Дошло ти је време, Онај дан ти се ближи. Пометња је у брдима, а не радост. ⁸ Ево, излићу своју срџбу на тебе и искалити свој гнев на теби. Судићу ти према твом начину живота и вратити ти за твоје гнусобе. ⁹ Нећу се сажалити на тебе ни поштедети те: вратићу ти према твом начину живота и твојим гнусобама. Тада ћеш знати да то ја, ГОСПОД, ударам.

¹⁰ »Ево, долази дан! Усуд проклија, шиба пропупе, бахатост процвета! ¹¹ Насиље израсте у шибу, да казни опакост. Нико од њих неће остати, нико од њиховог мноштва и ништа од њиховог богатства, ништа од вредности. ¹² Дошло је време, стигао је дан. Ко купује, нека се не радује, а ко продаје, нека се не жалости, јер срџба је на свем мноштву народа подједнако. ¹³ Продавац неће повратити земљу коју је продао за свога живота, јер виђење о мноштву народа неће бити опозвано. Због њихових греха ниједан од њих неће сачувати живот. ¹⁴ Дувају у трубе и спремају се, али ниједан неће поћи у бој, јер моја срџба је над свим мноштвом народа.

¹⁵ »Напољу мач, а унутра помор и глад. Ко је у пољу, погинуће од мача, а ко је у граду, прождреће га глад и помор. ¹⁶ Они који утекну, побећи ће у горе, где ће пиштати попут голубова из долине, свако због својих греха. ¹⁷ Свака рука ће омлитавити и свако колено клецати. ¹⁸ Обући ће се у кострет и заоденути се ужасом. На лицима ће им бити стид, а главе ће им бити обријане. ¹⁹ Своје сребро ће избацивати на улице, а злато ће им бити нечисто. Ни сребро ни злато неће их спасти у дан срџбе ГОСПОДЊЕ – неће им утолити глад ни напунити желудац. Јер, оно их је навело да посрну у грех. ²⁰ Узохолили су се због свог дивног накита и од њега правили своје гнусне идоле и огавне ликове. Зато ћу им га претворити у нечист. ²¹ Предаћу га у руке странцима као плен и опакима земље да га разграбе, и они ће га опоганити. ²² Окренућу лице од њих, и они ће оскврнавити и мој драгоцени Храм: разбојници ће ући у њега и оскврнавити га.

²³ »Припремите ланце, јер земља је препуна крвопролића и град препун насиља. ²⁴ Довешћу најгоре народе да им запоседну куће. Докрајчићу гордост насилникâ и њихова светилишта биће оскврнављена. ²⁵ Када дође ужас, тражиће мир, али мира неће бити. ²⁶ Долазиће несрећа за несрећом и једна рђава вест за другом. Узалуд ће тражити виђење од пророка, свештеник више неће имати поуку из Закона ни старешине савет. ²⁷ Цар ће бити у жалости, поглавара ће обузети очајање, а руке народа земље ће дрхтати. Поступићу с њима према њиховом начину живота и судити им по њиховим законима. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«

Идолопоклонство у Храму

8 Петога дана шестог месеца шесте године, док сам седео у својој кући, а јудејске старешине преда мном, на мене дође рука Господа ГОСПОДА. ² Погледах, а оно – нека прилика налик човеку. Од паса наниже био је као огањ, а навише блештав као светлуцајући ћилибар. ³ Он испружи нешто попут руке и ухвати ме за косу. Дух ме подиже између земље и неба и у Божијим виђењима однесе у Јерусалим, до улаза северне капије унутрашњег дворишта, где је стајао идол који изазива Божију љубомору. ⁴ Погледах, а оно – Слава Бога Израеловог, као у виђењу које сам имао у оној равници.

⁵ Он ми рече: »Сине човечији, погледај ка северу.«

И ја погледах, а оно – на улазу северно од капије жртвеника, онај идол који изазива Божију љубомору.

⁶ Онај ми рече: »Сине човечији, видиш ли шта чине, те велике гнусобе које народ Израелов овде чини, које ће ме отерати далеко од мог светилишта? Али видећеш и горих гнусоба.«

⁷ Онда ме доведе до улаза у двориште. Погледах, а оно – рупа у зиду.

⁸ Он ми рече: »Сине човечији, прокопај зид.«

И ја прокопах зид, а кад тамо – улаз.

⁹ Он ми рече: »Уђи и види страшне гнусобе које они овде чине.«

¹⁰ И ја уђох и погледах, а оно – свуда по зидовима изрезбарени свакакви гмизавци и огавне животиње и сви идоли израелског народа. ¹¹ Пред њима је стајало седамдесет старешина израелског народа, а међу њима и Јаазанја син Шафанов. Сваки је у руци имао кадионицу из које се дизао облак мирисног кâда.

¹² Онај ми рече: »Сине човечији, јеси ли видео шта чине старешине израелског народа у тами, сваки у одаји својих резбарених слика? Они говоре: ‚ГОСПОД нас не види, ГОСПОД је оставио земљу.‘«

¹³ Потом ми рече: »Видећеш их како чине још веће гнусобе.«

¹⁴ Онда ме одведе до улаза северне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а кад тамо – жене седе и оплакују Тамуза.

¹⁵ Он ми рече: »Видиш ли ово, сине човечији? А видећеш и веће гнусобе од ових.«

¹⁶ Потом ме одведе у унутрашње двориште Дома ГОСПОДЊЕГ, а кад тамо – на улазу у Храм, између трема и жртвеника, око двадесет пет људи. Леђима окренути Храму ГОСПОДЊЕМ, а лицима према истоку, клањали су се сунцу на истоку.

¹⁷ Он ми рече: »Јеси ли видео ово, сине човечији? Зар су ситница за народ Јуде гнусобе које овде чине, па још и земљу пуне насиљем и стално ме изазивају на гнев? Гледај их како приносе грану носу^[a]! ¹⁸ Зато ћу ја с њима поступити у гневу. Нећу се сажалити на њих ни поштедети их. Из свега гласа викаће у моје уши, али ја их нећу слушати.«

Идолопоклоници кажњени

9 Тада га зачух како из свега гласа повика: »Нека приђу они који треба да казне град, сваки с оружјем у руци!«

² И видех шесторицу људи како долазе из правца горње капије, која гледа на север, сваки с убојитим оружјем у руци, а с њима и један у ланеној одећи и с прибором за писање о боку. Они уђоше и стадоше крај бронзаног жртвеника. ³ А Слава Бога Израеловог диже се изнад херувимâ, где је била, и оде до прага Храма, па позва оног човека у ланеној одећи коме је о боку био прибор за писање.

⁴ ГОСПОД му рече: »Прођи градом Јерусалимом и стави знак на чело онима који тугују и јадикују због свих гнусоба које се чине у њему.«

⁵ А другима рече на моје уши: »Идите за њим кроз град и убијајте, никога не штедећи и не жалећи. ⁶ Побијте старце, младиће и девојке, жене и нејач, али не дирајте никога на коме буде знак. Почните од мога светилишта.«

И они почеше од старешина који су били пред Храмом.

⁷ Тада им он рече: »Опоганите Храм и испуните дворишта побијенима. Идите!«

И они изађоше и почеше да убијају по граду.

⁸ Док су они убијали, а ја остао сâм, падох ничице и завапих: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Зар ћеш затрти све што је остало од Израела у овом изливу своје срџбе на Јерусалим?«

⁹ А он ми одговори: »Грех народа Израела и Јуде веома је велик: земља је препуна крвопролића, а овај град злочина. Говоре: ‚ГОСПОД је оставио земљу, ГОСПОД не види.‘ ¹⁰ Зато се ја нећу на њих сажалити ни поштедети их, већ ћу им свалити на главу све оно што су сами чинили.«

¹¹ Тада се врати онај човек у ланеној одећи и с писарским прибором о боку и рече: »Учинио сам како си заповедио.«

5 Сваки првосвештеник се узима од људи и за људе се поставља пред Бога да приноси дарове и жртве за грех. ² Он може да буде увиђаван према онима који су у незнању и заблуди пошто је и сâм подложан слабости, ³ па мора и за народ и за самога себе да приноси жртве за грех. ⁴ И нико сâм себи не присваја ову част, него га, као и Аарона, позива Бог. ⁵ Тако ни Христос није самога себе прославио поставши Првосвештеник, него га је прославио Онај који му је рекао:

⁶ као што и на другом месту каже:

⁷ Он је за време свога живота у телу гласним јауцима и сузама принео молитве и молбе Ономе који је могао да га спасе смрти и био услишен због своје богобојажљивости. ⁸ Иако је био Син, научио се послушности из онога што је претрпео. ⁹ А када је постигао савршенство, постао је извор вечног спасења свима који су му послушни ¹⁰ и Бог га је прогласио за Првосвештеника по реду Мелхиседековом.

Упозорење против отпадања од вере

¹¹ О томе бисмо могли много да говоримо, али је тешко да се објасни, пошто сте постали тврди на ушима. ¹² Иако би, наиме, после толико времена требало да сте учитељи, вама је опет потребно да вас неко учи почетним основама Божије речи. Потребно вам је млеко, а не чврста храна. ¹³ Јер, ко се још храни млеком, не разуме учење о праведности, пошто је још нејако дете. ¹⁴ А чврста храна је за зреле, за оне чија су чула искуством увежбана за разликовање добра и зла.

(1. Лет 16,8-22)