The Daily Audio Bible
Today's audio is from the GW. Switch to the GW to read along with the audio.
6 На твоје зидине, Јерусалиме,
поставио сам стражаре –
ни дању ни ноћу неће ућутати.
Ви који подсећате ГОСПОДА,
не дајте себи починка
7 и не дајте починка њему
док не обнови Јерусалим
и не учини да га свет хвали.
8 ГОСПОД се заклео својом десницом
и својом моћном руком:
»Нећу више дати твоје жито
за храну твојим непријатељима,
нити ће више туђинци пити младо вино
око ког си мукотрпно радио.
9 Него, јешће жито они који га жању
и хвалити ГОСПОДА,
и они који беру грожђе пиће младо вино
у дворишту мога светилишта.«
10 Прођите! Прођите кроз капије!
Припремите пут народу!
Наспите! Наспите друм!
Уклоните камење!
Подигните заставу народима!
11 Ево, ГОСПОД је објавио до крајева земље:
»Кажите Кћери сионској:
‚Ево, твој Спаситељ долази!
Ево, с њим је његова награда
и пред њим његова накнада.‘«
12 Они ће се звати Свети народ,
Откупљени ГОСПОДЊИ,
а ти ћеш се звати Тражена,
Град неостављен.
Дан Божије освете и откупљења
63 Ко је овај који долази из Едома,
из Боцре, у одећи умрљаној црвенилом?
Ко је овај, у сјај одевени,
који корача у својој силној снази?
»То сам ја, праведност најављујем,
моћан да спасем.«
2 Зашто ти је одећа црвена
као у онога ко гази грожђе у муљачи?
3 »Ја сам сâм газио грожђе у муљачи;
ниједан од народâ није био са мном.
У свом гневу сам их изгазио
и у својој срџби их изгњечио;
њихова крв попрскала ми одело
и сву сам своју одећу умрљао.
4 Јер, дан освете био ми је у срцу,
стигла је година откупљења.
5 Огледах се, али никога да помогне;
згранух се што ни од кога нема подршке.
Стога ми моја рука донесе победу
и моја срџба ме подржа.
6 У свом гневу изгазих народе,
у својој срџби их изгњечих
и њихову крв излих на земљу.«
Хвалоспев и молитва
7 Причаћу о делима љубави ГОСПОДЊЕ,
о делима за која га треба хвалити,
због свега што је за нас учинио –
о његовој великој доброти
према народу Израеловом
коју је исказао у својој самилости
и многим делима љубави.
8 Он рече: »Да, они су мој народ,
синови који ме неће изневерити.«
И постаде њихов Спаситељ
9 у свим њиховим недаћама.
Није их спасао никакав гласник,
ни анђео,
него сâм он.
У својој љубави и самилости их је откупио,
подигао их и носио свих давнашњих дана.
10 Али они се побунише
и ражалостише његовог Светог Духа.
Зато и он постаде њихов непријатељ
и сам се против њих борио.
11 Онда се његов народ сети давних дана,
Мојсија и његовог народа –
где је Онај који их је провео кроз море
са пастиром свога стада?
Где је Онај који је међу њих поставио
свога Светог Духа,
12 који је учинио да његова славна рука
иде уз Мојсијеву десницу,
који је пред њима раздвојио воде,
да за себе стекне вечну славу,
13 који их је провео преко дубина?
Као коњ у пустињи, нису се спотакли;
14 као говедима која силазе у долину,
Дух ГОСПОДЊИ дао им је починак.
Тако си водио свој народ
да за себе стекнеш славно име.
15 Погледај са неба
и види из свог пребивалишта,
светог и славног:
где су твоја ревност и моћ,
твоја нежност и самилост?
Повукле су се од нас.
16 Али ти си наш Отац,
макар нас Авраам не познаје
и Израел не признаје.
Ти си, ГОСПОДЕ, наш Отац;
наш Откупитељ име ти је од давнина.
17 Зашто пушташ, ГОСПОДЕ,
да одлутамо с твојих путева
и да нам отврдне срце,
па те се не бојимо?
Врати се ради својих слугу,
племенâ која су твој посед.
18 Само накратко је твој народ
поседовао твоје свето место,
а сада су наши непријатељи
изгазили твоје светилиште.
19 Постадосмо као народ
којим никад ниси владао,
који се није звао твојим Именом.
64 О, кад би небеса поцепао и сишао!
Планине би се затресле пред тобом!
2 Као што огањ запали гранчице
и чини да вода прокључа,
сиђи да обзнаниш своје Име
својим непријатељима,
да народи задрхте пред тобом!
3 Јер, када си чинио страхотна дела
која нисмо очекивали,
силазио си и планине су се
тресле пред тобом.
4 Од прадавних времена нико није чуо,
ниједно ухо није чуло,
ниједно око видело
другога Бога осим тебе,
који ради у корист оних који га ишчекују.
5 Ти прискачеш у помоћ
онима који радо чине оно што је право,
који се сећају твојих путева.
Али, кад си се разгневио,
ми згрешисмо
и непрестано грешимо.
Како онда да се спасемо?
6 Сви смо постали као нечист човек,
а сва наша праведна дела као запрљана крпа.
Сви се сушимо као лист,
а наши греси нас односе као ветар.
7 Нико не призива твоје Име
нити се труди да до тебе допре,
јер ти си своје лице сакрио од нас
и пустио нас да ископнимо
због наших греха.
8 А ипак, ГОСПОДЕ, ти си наш Отац.
Ми смо глина, ти си грнчар –
сви смо твоје дело.
9 Не гневи се прекомерно, ГОСПОДЕ,
не сећај се наших греха довека.
Погледај на нас, молимо те,
јер сви смо твој народ.
10 Твоји свети градови постадоше пустиње;
Сион је пустиња, Јерусалим пустолина.
11 Наш свети и славни Храм,
где су ти наши очеви исказивали хвалу,
спаљен је огњем
и све нама драгоцено у рушевинама лежи.
12 Зар ћеш се после свега и даље суспрезати, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш и даље ћутати и прекомерно нас кажњавати?
Суд и спасење
65 »Открио сам се онима који нису за мене питали,
нашли су ме они који ме нису тражили.
‚Ево ме! Ево ме!‘ рекох народу који ми није призивао Име.
2 Поваздан сам пружао руке народу непокорном,
који хода рђавим путевима, идући за својим мислима,
3 народу који ме непрестано отворено изазива на гнев
приносећи жртве у вртовима
и палећи кâд на циглама,
4 који седи међу гробовима
и ноћи међу стенама,
који једе свињетину
и у лонцима му чорба од нечисте хране,
5 који каже: ‚Склони се!
Не примичи ми се јер сам за тебе пресвет!‘
Они су дим у мојим ноздрвама,
ватра која поваздан гори.
6 »Ево, пише преда мном:
‚Нећу ћутати, него ћу их исплатити у потпуности –
исплатићу их у недра –
7 за ваше грехе и за грехе ваших праотаца‘,
каже ГОСПОД,
‚зато што су палили кâд на горама
и оцрњивали ме на брдима
у недра ћу им одмерити плату за пређашња дела.‘«
8 Овако каже ГОСПОД:
»Као кад у грозду има још сока,
па кажу: ‚Немојте да га уништите,
још у њему има доброга‘,
тако ћу и ја учинити ради својих слугу –
нећу их све уништити.
9 Из Јакова ћу извести потомство
и из Јуде оне који ће наследити планине;
моји изабраници ће их наследити
и моје слуге се тамо населити.
10 Шарон ће постати пашњак за ситну стоку,
а долина Ахор пландиште за крупну
– за мој народ, који ме тражи.
11 Али ви који остављате ГОСПОДА
и заборављате моју свету гору,
који сто постављате Срећи
и вином пуните чаше Судбини[a],
12 вас ћу доделити мачу,
и сви ћете се пригнути да вас закољу.
Јер, звао сам вас, и нисте се одазивали,
говорио, и нисте слушали.
Чинили сте оно што је зло у мојим очима
и бирали оно што ми није мило.«
13 Стога овако каже Господ ГОСПОД:
»Моје слуге ће јести, а ви гладовати,
моје слуге ће пити, а ви бити жедни,
моје слуге ће се радовати, а ви бити постиђени.
14 Моје слуге ће певати од среће у срцу,
а ви ћете јаукати од бола у срцу
и кукати због тескобног духа.
15 Своје име ћете оставити мојим изабранима као клетву.
Господ ГОСПОД ће вас погубити,
а својим слугама дати друго име.
16 Ко год у земљи буде за себе тражио благослов,
тражиће да га благослови Бог истинити;
и ко год се у земљи буде заклињао,
заклињаће се Богом истинитим.
Јер, пређашње невоље биће заборављене
и сакривене од мојих очију.«
Ново небо и нова земља
17 »Јер, ево, створићу ново небо и нову земљу,
и што је било пре, неће се помињати
ни падати на памет.
18 Него, радујте се и кличите довека
због онога што стварам.
Јер, ево, стварам Јерусалим да буде град клицања,
а његов народ, народ радости.
19 Клицаћу због Јерусалима
и радовати се због свога народа.
У њему се више неће чути ни плач, ни вапај.
20 У њему више неће бити новорођенчета
које живи тек неколико дана,
ни старца који се неће наживети.
Ко умре са сто година, сматраће се младим,
а ко не доживи стоту, проклетим.
21 Зидаће куће и живети у њима,
садити винограде и јести њихов род.
22 Неће више зидати а други становати,
неће више садити а други јести.
Јер, животни век мога народа биће као век дрвета
и моји изабрани науживаће се својих дела.
23 Неће узалуд мукотрпно радити,
ни децу рађати за несрећу,
јер ће бити народ који је ГОСПОД благословио
и с њима њихове потомке.
24 Пре него зовну, одазваћу се,
док још буду говорили, услишићу.
25 Вук и јагње храниће се заједно
и лав јести сламу као во.
Али змији ће прашина бити храна.
Они неће чинити штету
ни разарати на мојој светој гори«,
каже ГОСПОД.
Тимотеј и Епафродит
19 Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама. 20 Немам, наиме, никог другог ко би му био једнак по души и ко би се тако искрено бринуо за вас. 21 Јер, сви траже своје, а не оно што је Исуса Христа. 22 А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу. 23 Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном. 24 А уверен сам у Господу да ћу и сам ускоро доћи.
25 Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита – свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама – 26 пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан. 27 А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао – и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост. 28 Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан. 29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он. 30 Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.
Истинска праведност
3 На крају, браћо моја, радујте се у Господу! Није ми тешко да вам пишем једно те исто, а за вас је сигурније.
2 Чувајте се оних паса, чувајте се оних радника зла, чувајте се сакаћења тела. 3 Јер, ми смо обрезање, ми који служимо Божијим Духом и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело
Књига трећа
(Псалми 73-89)
Псалам Асафов.
1 Заиста је добар Бог према Израелу,
према онима чистог срца.
2 А ја – замало ми ноге не посрнуше,
замало се не оклизнух корачајући,
3 јер сам завидео бахатима
гледајући благостање опаких.
4 Никакву патњу не трпе,
тело им здраво и снажно.
5 Немају брига као други,
нити их људске невоље погађају.
6 Зато им је охолост огрлица,
насиље одећа коју облаче.
7 Очи им подбуле од сала,
срце им препуно измишљотина.
8 Изругују се, говоре пакосно,
надмено прете тлачењем.
9 Устима присвајају небеса,
а језиком запоседају земљу.
10 Зато се народ њима окреће
и њихове речи гута као воду.
11 А они говоре: »Откуд Бог зна шта чинимо?«
и: »Зар Свевишњи има знање?«
12 Ето такви су опаки –
увек безбрижни, богатство гомилају.
13 Узалуд сам чисто срце чувао
и руке прао у недужности.
14 Поваздан ме погађају невоље
и казну примам сваког јутра.
15 Да сам рекао: »И ја ћу говорити тако«,
издао бих твоју децу.
16 Али, кад сам све то покушао да разумем,
сувише тешко ми је било
17 док нисам ушао у Божије светилиште
– тада схватих какав им је крај:
18 Заиста, на клизаво место их стављаш,
у пропаст их обараш.
19 У једном трену пропадају,
докраја збрисани ужасом.
20 Као што човек заборави сан кад се пробуди,
тако ћеш и ти, Господе, заборавити њихов лик кад устанеш.
21 Кад ми је срце било чемерно
и мисли огорчене,
22 био сам безумник и незналица,
живинче бесловесно пред тобом.
23 Али ипак сам стално с тобом,
ти ме за десницу држиш.
24 Својим саветима ме водиш,
а на крају ћеш ме увести у славу.
25 Кога ја на небу имам осим тебе?
А уз тебе, ништа ми на земљи није мило.
26 Занемоћати ми може тело и срце,
али Бог је снага мога срца
и мој део довека.
27 Пропашће они који су далеко од тебе;
ти затиреш све који су ти неверни.
28 А за мене је добро да будем у Божијој близини;
у Господу ГОСПОДУ налазим уточиште.
Причаћу о свим твојим делима.
13 Једи меда, сине мој, јер је добар,
и саће је слатко твоме непцу;
14 знај да је и мудрост таква твојој души.
Ако је нађеш, има за тебе будућности
и нада ти се неће изјаловити.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International