The Daily Audio Bible
Today's audio is from the EHV. Switch to the EHV to read along with the audio.
Јов
16 Тада Јов одврати:
2 »Многих таквих речи сам се наслушао.
Јадни сте ми ви тешитељи!
3 Има ли краја овом блебетању?
Шта те то мучи па мораш да говориш?
4 Да сте на мом месту,
и ја бих могао да говорим као ви,
да вас оптужбама засипам
и да над вама одмахујем главом.
5 Али, моја уста би вас охрабрила,
утеха с мојих усана умирила.
6 Ако и говорим, мој бол се не смирује,
ако заћутим, он не одлази.
7 Да, Боже, ти си ме изнурио,
сву си моју заједницу уништио.
8 Збрчкао си ме, и то поста сведок;
моја мршавост устаје и против мене сведочи.
9 Бог у свом гневу насрће на мене,
растрже ме и на мене шкргуће зубима.
Мој противник ме погледом пробада.
10 Људи су на мене разјапили уста,
с презиром ме шамарају
и против мене се удружују.
11 Бог ме предао злима
и у канџе зликоваца ме бацио.
12 Мирно сам живео, а он ме скршио,
за шију ме зграбио и здробио.
Као мету ме је поставио,
13 његови ме стрелци опколише.
Без милости ми пробада бубреге
и моју жуч на земљу просипа.
14 Рану за раном на телу ми отвара,
као ратник на мене јуриша.
15 На своју кожу нашио сам кострет
и свој понос у прашину закопао.
16 Од плача ми се зајапурило лице,
сенка смрти пала ми по капцима.
17 А нема насиља на мојим рукама
и моја молитва је чиста.
18 »О, земљо, немој моју крв да покријеш
и нека мом крику не буде починка!
19 Већ сада је мој Сведок на небу,
мој Бранитељ на висинама.
20 Пријатељи ми се ругају
док сузе лијем пред Богом.
21 А он се за човека заузима код Бога
као што се човек заузима за пријатеља.
22 Али, још коју годину,
и отићи ћу на пут без повратка.
17 »Дух ми је скршен, живот ми се гаси,
гробље ме чека.
2 »Да, ругаоци ме окружују;
моје очи на њиховој издаји почивају.
3 Положи залог за мене, Боже –
ко би други за мене јемчио?
4 Јер, ти си им затворио срце, да не разумеју;
зато им нећеш дати да буду узвишени.
5 Ко поткаже пријатеља ради награде,
његовој деци ишчилеће очи.
6 »Бог учини да сваком будем узречица погрдна,
онај коме сви у лице пљују.
7 Очи ми се замутиле од бола,
сви ми удови попут сенке постали.
8 Честити се због тога згражавају,
недужни устаје на безбожнога.
9 Праведник се држи својих путева
и човек неокаљаних руку јачи постаје.
10 Хајде, опет сви покушајте;
међу вама нећу наћи мудрога.
11 Моји дани су прошли,
изјаловили се моји науми
и жеље мога срца.
12 Ови ноћ у дан претварају
и пред лицем тмине говоре:
‚Светлост се примиче.‘
13 Ако је Шеол дом ком се надам,
ако свој лежај простирем у тмини,
14 ако гробној јами говорим: ‚Ти си ми отац‘
и црву: ‚Мајко‘ или: ‚Сестро‘,
15 где ми је онда нада?
Види ли неко какву наду за мене?
16 Да ли ће она са мном до капија Шеола сићи?
Хоћемо ли се заједно спустити у прах?«
Билдад
18 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Када ћеш окончати овакве беседе?
Уразуми се, па да разговарамо.
3 Зашто нас сматраш за стоку?
Зашто смо глупи у твојим очима?
4 Ти који се раздиреш од гнева,
зар хоћеш да земља опусти због тебе,
да се хридина помери с места?
5 Гаси се светлост опакога,
не светли више пламен ватре његове.
6 Помрачила се светлост у његовом шатору,
утрнула је светиљка над њим.
7 Нестала је жустрина његовог корака,
о сопствене сплетке се спотиче.
8 Ноге га воде у мрежу
и он у њене петље забаса.
9 Замка га шчепа за пету,
клопка га чврсто стеже.
10 Вреба га омча скривена на земљи,
замка лежи на његовој стази.
11 Ужас га спопада са свих страна
и у стопу га прати.
12 Недаћа за њим гладује,
несрећа само чека да посрне.
13 Болест му изједа кожу,
првенац смрти удове му прождире.
14 Извлаче га из његовог шатора
и пред Цара ужаса одводе.
15 У шатору му се настањује огањ,
горући сумпор по стану му посипају.
16 Доле му се суши корење,
а горе му гране вену.
17 Спомен на њега нестаје са земље,
име му се не помиње на улици.
18 Из светлости га терају у таму
и из света изгоне.
19 Нема рода ни порода у свом народу,
никог преживелог тамо где је боравио.
20 Западњаци се грозе његове судбине,
источњаке ужас спопада.
21 Да, такво је боравиште човека безбожног
и место онога ко Бога не познаје.«
Јов
19 Тада Јов одврати:
2 »Докле ћете ме мучити
и сатирати речима?
3 Већ сте ме десет пута изгрдили
и није вас стид што ме нападате.
4 Па и да је истина да сам застранио,
моја заблуда се само мене тиче.
5 Ако хоћете да се узвисите нада мном
и да моје понижење против мене употребите,
6 онда знајте да ми је Бог нанео неправду
и своју мрежу разапео око мене.
7 Да, вичем: ‚Неправда!‘ али одговор не добијам,
запомажем, али правде нема.
8 Пут ми је заградио да не могу да прођем,
стазе ми је завио у таму.
9 Моју част је свукао са мене
и круну ми скинуо с главе.
10 Са свих страна ме растрже, док ме не буде.
Моју наду је као дрво ишчупао.
11 Гневом је плануо на мене
и у непријатеље ме убраја.
12 Његове чете сложно надиру;
до мене пут насипају
и око мог шатора се утаборују.
13 Од мене је удаљио браћу,
пријатељи се од мене отуђили.
14 Родбине моје више нема,
пријатељи ме заборавили.
15 Гости и служавке сматрају ме странцем,
туђинац сам у њиховим очима.
16 Свог слугу зовем, а он се не одазива,
иако га својим устима заклињем.
17 Мој дах је мрзак мојој жени,
рођена браћа ме се гнушају.
18 Чак ме и дечаци презиру;
кад наиђем, они ми се ругају.
19 Одвратан сам пријатељима најближим,
против мене су они које сам волео.
20 Кост и кожа постадох,
за длаку сам живу главу извукао.
21 »Смилујте ми се, пријатељи, смилујте,
јер Божија рука ме је ударила.
22 Зашто ме као и Бог гоните?
Зар се још нисте мог меса наситили?
23 О, кад би се моје речи могле прибележити,
кад би се у књигу записале,
24 кад би се гвозденом и оловном писаљком
заувек у стену урезале.
25 Знам да мој Откупитељ живи
и да ће на крају устати над земљом.
26 И кад ми се кожа распадне,
у свом телу видећу Бога.
27 Хоћу својим, а не туђим очима да га видим.
О, како срце у мени за тим жуди!
28 Ако кажете: ‚Како ћемо га ми гонити
кад је у њему корен невоље?‘
29 тада се сами бојте мача,
јер срџба ће бити кажњена мачем.
И тада ћете знати да има суда.«
Сакупљање прилога
16 Што се тиче сакупљања помоћи за свете, као што сам наредио галатијским црквама, тако и ви чините. 2 Сваког првог дана у седмици нека свако од вас остави на страну колико може, да не буде сакупљања тек кад ја дођем. 3 А када дођем, послаћу с писмима оне које одаберете да у Јерусалим однесу ваш дар. 4 Ако буде потребно да и ја путујем, путоваће са мном.
Завршне поруке и поздрави
5 А к вама ћу доћи када прођем кроз Македонију. Јер, кроз Македонију само пролазим, 6 а код вас ћу се можда задржати или чак и презимити, да бисте ме ви испратили онамо куда будем путовао. 7 Не желим, наиме, да вас овога пута видим само у пролазу, јер се надам да ћу код вас, ако Господ дâ, остати неко време. 8 У Ефесу ћу остати до Педесетнице, 9 јер су ми се отворила велика и за рад повољна врата, а противника је много.
10 Ако Тимотеј дође, постарајте се да код вас борави без страха, јер он обавља Господње дело као и ја. 11 Нека га, дакле, нико не потцењује. У миру га испратите да дође к мени, јер га ишчекујем са браћом.
12 Што се тиче брата Аполоса, много сам га наговарао да дође к вама са браћом, али он никако није био вољан да сада иде. Али, доћи ће када се укаже повољна прилика.
13 Будно пазите, чврсто стојте у вери, држите се мушки, будите јаки! 14 Све чините у љубави!
15 Заклињем вас, браћо – ви знате да су Стефанини укућани првина Ахаје и да су се посветили служењу светима – 16 да се и ви потчињавате таквима и сваком ко сарађује и труди се. 17 Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом доласку, јер су надокнадили ваше одсуство. 18 Наиме, умирили су мој дух, и ваш. Таквима, дакле, одајте признање.
19 Поздрављају вас азијске цркве. Много вас у Господу поздрављају Приска и Акила са црквом у свом дому. 20 Поздрављају вас сва браћа. Један другога поздравите светим пољупцем.
21 Поздрав мојом руком, Павловом.
22 Ако неко не воли Господа, нека је проклет! Марана та![a]
23 Милост Господа Исуса с вама.
24 Моја љубав са свима вама у Христу Исусу.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Стрпљиво сам ГОСПОДА чекао,
и он ми се окрену
и чу мој вапај.
2 Извуче ме из јаме пропасти,
из муља и блата.
Ноге ми постави на хридину,
кораке ми учврсти.
3 У уста ми стави нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети и уплашити се
и у ГОСПОДА се уздати.
4 Благо човеку коме је ГОСПОД узданица,
који се не окреће охолима,
онима који за лажима иду.
5 Многа си чудесна дела учинио, ГОСПОДЕ, Боже мој.
Чудесни су твоји науми – нема ти равна.
Да их објављујем и говорим о њима,
толико их је да се не могу пребројати.
6 Нису ти биле миле жртве и приноси,
него си ми уши отворио.
Паљенице и жртве за очишћење
ниси тражио.
7 Тада рекох:
»Ево долазим – о мени пише у књизи
8 – милина ми је да вршим твоју вољу, Боже мој.
Закон твој дубоко ми је у срцу.«
9 Радосну вест о праведности
објавих на великом скупу
– нисам своја уста затворио,
и ти то знаш, ГОСПОДЕ;
10 нисам твоју праведност дубоко у срцу сакрио.
Говорио сам о твојој верности и спасењу,
нисам твоју љубав и истину прикрио
од великог скупа.
22 Углед је пожељнији од великог богатства,
бити цењен боље од сребра или злата.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International