The Daily Audio Bible

Ксерксов указ у корист Јудеја

8 Тог истог дана цар Ксеркс даде царици Јестири имање Хамана, непријатеља Јудеја. А и Мордехај изађе пред цара, јер је Јестира рекла цару шта јој је он. ² Цар скину свој прстен-печатњак, који је одузео Хаману, и даде га Мордехају, а Јестира одреди Мордехаја да управља Хамановим имањем.

³ Потом је Јестира поново разговарала с царем. Бацила му се пред ноге и плачући га преклињала да осујети опаки наум Хамана Агаговца који је овај сковао против Јудеја. ⁴ Цар пружи своје златно жезло према Јестири, и она се диже и стаде пред њега.

⁵ »Ако је цару по вољи«, рече Јестира, »и ако сам нашла милост у његовим очима, и ако мисли да је добро да се тако уради, ако сам му по вољи, нека се написмено опозову писма која је Хаман син Хамедатин, Агаговац, смислио и написао да затре Јудеје у свим царевим покрајинама. ⁶ Јер, како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам затирање своје породице?«

⁷ Цар Ксеркс одговори царици Јестири и Мордехају Јудејину: »Ето, Хаманово имање дао сам Јестири, а њега су обесили на вешала јер је дигао руку на Јудеје. ⁸ А ви у царево име напишите за Јудеје што вам драго и то запечатите царевим прстеном. Јер, ниједан проглас написан у царево име и запечаћен његовим прстеном не може се опозвати.«

⁹ Тада – двадесет трећег дана трећег месеца, месеца сивана – позваше царске бележнике и они написаше све Мордехајеве заповести за Јудеје и за сатрапе, намеснике и поглаваре сто двадесет седам покрајина од Индије до Куша. Свакој покрајини било је написано њеним писмом и сваком народу на његовом језику, а тако и Јудејима њиховим писмом и на њиховом језику. ¹⁰ Мордехај написа писма у име цара Ксеркса, запечати их царевим прстеном и разасла по гласницима који су јахали брзе коње из цареве штале.

¹¹ Цар је дозволио Јудејима у сваком граду да се окупљају и бране свој живот, да затру, убију и униште сваку оружану силу народа или покрајине која нападне њих, њихову нејач и жене, и да заплене добра својих непријатеља, ¹² и то све истог дана у свим покрајинама цара Ксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара. ¹³ Требало је да препис овог указа постане закон у свакој покрајини и да се обзнани свим народима како би Јудеји тога дана били спремни да се освете својим непријатељима. ¹⁴ По царевој заповести, гласници похиташе, јашући царске коње. А указ је издат и у тврђави града Сузе.

¹⁵ Мордехај изађе од цара, а на њему је било бело и плаво царско рухо, велика златна круна и пурпурни огртач од танког лана. Град Суза испуни се клицањем и весељем. ¹⁶ За Јудеје је то било време среће и радости, весеља и части. ¹⁷ У свакој покрајини и у сваком граду, у сваком месту у које је дошао царев указ, настајала је радост и весеље међу Јудејима, уз гошћење и славље. И многи људи из других народа постадоше Јудеји, јер их је обузео страх од Јудеја.

Јудеји затиру своје непријатеље

9 Тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара, када је требало да царев указ ступи на снагу, истог оног дана када су се непријатељи Јудеја надали да ће их подврћи својој власти, догоди се обратно: Јудеји добише власт над онима који су их мрзели.

² Јудеји се окупише по својим градовима у свим покрајинама цара Ксеркса, да нападну оне који су хтели да им науде. И нико није могао да им се одупре, јер је страх од њих обузео све народе. ³ Сви поглавари у покрајинама, сатрапи, намесници и цареви службеници помагали су Јудејима јер их је обузео страх од Мордехаја. ⁴ Пошто је Мордехај имао велик утицај на царевом двору, глас о њему проширио се по свим покрајинама, и он је постајао све моћнији.

⁵ Јудеји ударише мачем на све своје непријатеље, убијајући их и затирући, чинећи што им драго са онима који су их мрзели. ⁶ Само у тврђави града Сузе Јудеји убише и затреше пет стотина људи. ⁷ Убише и Паршандату, Далфона, Аспату, ⁸ Порату, Адалју, Аридату, ⁹ Пармашту, Арисаја, Аридаја и Вајзату ¹⁰ – десет синова Хамана сина Хамедатиног, непријатеља Јудеја. Али од добара не узеше ништа.

¹¹ Цара истог дана известише о броју убијених у тврђави града Сузе, ¹² а он рече царици Јестири: »Јудеји су у тврђави града Сузе убили и затрли пет стотина људи и десет Хаманових синова. Шта ли су тек учинили у осталим царевим покрајинама? Дакле, која је твоја молба? Биће ти услишена. И који је твој захтев? И он ће бити испуњен.«

¹³ »Ако је цару по вољи«, одговори Јестира, »дозволи Јудејима у Сузи да и сутра поступе по данашњем указу и нека се десет Хаманових синова обеси на вешала.«

¹⁴ И цар заповеди да се баш тако уради. Издадоше указ у Сузи и обесише десет Хаманових синова. ¹⁵ Јудеји из Сузе се окупише и четрнаестог дана месеца адара и погубише три стотине мушкараца у Сузи. Али од добара не узеше ништа.

¹⁶ И остали Јудеји, они који су живели у царевим покрајинама, окупише се да од непријатеља бране свој живот и мир. Убише њих седамдесет пет хиљада, али од добара не узеше ништа. ¹⁷ Било је то тринаестог дана месеца адара. Четрнаестог дана се одморише и тај дан учинише даном гошћења и весеља. ¹⁸ А Јудеји из Сузе окупили су се тринаестог и четрнаестог дана, а петнаестог дана су се одморили и тај дан прогласили даном гошћења и весеља. ¹⁹ Због тога Јудеји сељани, они који живе у селима, славе четрнаести дан месеца адара као дан весеља и гошћења и међусобне размене дарова у храни.

Установљење празника Пурима

²⁰ Мордехај забележи ове догађаје и посла писма свим Јудејима близу и далеко у покрајинама цара Ксеркса, поручујући им ²¹ да сваке године славе четрнаести и петнаести дан месеца адара ²² као дане када су се Јудеји одморили од својих непријатеља и као месец када им се туга преокренула у радост, а жалост у дан празновања, и да те дане славе као дане гошћења и весеља, међусобне размене дарова у храни и даривања сиромаха. ²³ Јудеји прихватише да наставе оно што су почели, чинећи онако како им је написао Мордехај.

²⁴ Јер, Хаман син Хамедатин, Агаговац, непријатељ свих Јудеја, сковао је заверу да затре Јудеје, па је бацио пур, то јест коцку, за њихову пропаст и уништење. ²⁵ Али Јестира изађе пред цара и он издаде писмени налог да се о Хаманову главу обије опаки наум који је сковао против Јудеја и да њега и његове синове обесе на вешала. ²⁶ Зато су ти дани прозвани Пурим, по речи »пур«.

Због свега што је писало у Мордехајевом писму и свега што су видели и што им се догодило, ²⁷ Јудеји преузеше на себе да установе обичај који се неће прекидати, да они и њихови потомци, и сви који им се придруже, сваке године без изузетка славе та два дана онако како је прописано и у одређено време. ²⁸ Тих дана треба да се сећа и да их слави свака породица у сваком поколењу, у свакој покрајини и у сваком граду. Јудеји никад не смеју да престану да славе те дане Пурима, нити спомен на њих сме да замре међу њиховим потомцима.

²⁹ Царица Јестира кћи Авихајилова и Мордехај Јудејин написаше писмо с пуним овлашћењем да потврде ово друго писмо о Пуриму. ³⁰ Мордехај разасла писма свим Јудејима у сто двадесет седам покрајина цара Ксеркса с порукама мира и сигурности, ³¹ да се установе ти дани Пурима у за њих одређено време, како су Мордехај Јудејин и царица Јестира одредили за њих и као што су за себе и за своје потомке одредили времена поста и тужбалица. ³² Јестирина наредба потврдила је прописе за Пурим и записана је у књигу.

Ксерксова и Мордехајева величина

10 Потом цар Ксеркс наметну данак земљи и морским острвима. ² Сва дела његове моћи и силе, као и потпун приказ величине Мордехаја, кога је цар узвисио, записани су у Књизи летописа царева Медије и Персије. ³ Мордехај Јудејин био је први до цара Ксеркса, најистакнутији међу Јудејима и веома цењен међу својом многом сабраћом, јер је радио за добро свога народа и био заговорник благостања свих његових потомака.

²⁷ А ви сте Христово тело и, појединачно, удови. ²⁸ Бог је у Цркви поставио, прво, апостоле, па пророке, па учитеље, па чудотворце, па оне који имају дарове лечења, помагања, управљања, говорења разним чудним језицима. ²⁹ Зар су сви апостоли? Зар су сви пророци? Зар су сви учитељи? Зар су сви чудотворци? ³⁰ Зар сви имају дарове лечења? Зар сви говоре чудне језике? Зар сви тумаче?

³¹ Чезните за већим милосним даровима, а ја ћу вам показати најизврснији пут.

Љубав

13 Ако људске и анђеоске језике говорим, а љубави немам, онда сам метал који одјекује и чинеле које звече. ² И ако имам дар пророковања, ако знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру – тако да горе премештам – а љубави немам, ништа сам. ³ Ако сиромасима разделим све што имам и ако своје тело предам да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

⁴ Љубав је стрпљива, љубав је добра; она не завиди, не хвалише се, не прави се важна; ⁵ није непристојна, не тражи своје, није раздражљива, не памти зло; ⁶ не радује се неправди, а радује се истини; ⁷ све штити, све верује, свему се нада, све трпи.

⁸ Љубав никада не престаје. Пророковање? Престаће! Језици? Умукнуће! Знање? Нестаће! ⁹ Јер, ми делимично знамо и делимично пророкујемо, ¹⁰ а када дође оно што је савршено, нестаће оно делимично. ¹¹ Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете, а када сам постао човек, одбацио сам оно детиње. ¹² Јер, сада гледамо као у огледалу, нејасно, а тада ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а тада ћу спознати потпуно, као што сам и сâм спознат.

¹³ Сада остају вера, нада и љубав, то троје. А највећа међу њима је љубав.

Давидов.