The Daily Audio Bible
Пророштво о Моаву
15 Пороштво о Моаву:
За једну ноћ Ар Моавски
разорен, ућуткан.
За једну ноћ Кир Моавски
разорен, ућуткан.
2 Дивон се пење ка свом храму,
на своје узвишице, да плаче.
Моав нариче
над Невом и Медвом.
Свака глава обријана,
свака брада одсечена.
3 На улицама обучени у кострет;
на крововима и трговима
сви наричу, сви лију сузе.
4 Хешбон и Елале запомажу,
глас им се чује до Јахаца.
Моавски војници дрхте,
душа им тескобна.
5 Срце ми се цепа због Моава.
Његови бегунци беже све до Цоара,
све до Еглат-Шелишије.
Пењу се ка Лухиту, плачући путем;
на друму за Хоронајим
своју пропаст оплакују.
6 Пресушиле су воде Нимрима
и трава је свенула;
растиње је нестало,
нигде зеленила.
7 Зато све што су стекли и уштедели
носе преко кланца Врба.
8 Јаук се разлеже моавском границом,
њихова кукњава све до Еглајима,
њихова кукњава све до Беер-Елима.
9 Пуне су крви воде Димона,
али ја ћу још једно на њега навалити:
лава на Моавове бегунце
и оне који преостану у земљи.
16 Пошаљи јагњад владару земље,
из Селе у пустињи
до горе Кћери сионске.
2 Као птице које се разбеже,
избачене из гнезда,
такве ће бити Моавке
на газовима Арнона.
3 »Дај нам савет!
Донеси одлуку!
Нека ти сенка сред поднева
буде као ноћ.
Сакриј прогнане!
Не одај бегунце!
4 Пусти прогнане из Моава
да бораве код тебе.
Буди им заклон
од уништитеља.«
»Тлачитељ ће скончати,
престаће уништење;
угњетач ће ишчезнути из земље.
5 У љубави ће се учврститити престо
и на њему ће седети у истини,
у Давидовом шатору,
судија који тражи правду
и хита да поступи правично.
6 »Чули смо за Моавову охолост,
његову превелику охолост,
његову уображеност, надменост и бахатост.
Али празно је његово хвалисање.
7 Зато Моавци кукају над Моавом,
сви до једног.
За колачима од сувог грожђа
из Кир-Харесета
сломљено наричу.
8 Вену хешбонске њиве,
а тако и лоза у Сивми.
Незнабожачки владари
најбоље чокоте изломише,
који су некад досезали све до Јаазера
и ширили се у пустињу,
а изданци им се пружали све до мора.
9 »Зато плачем као што Јаазер плаче
над лозом Сивме.
Сузама вас заливам,
Хешбоне и Елале.
Утихну клицање због
ваших зрелих плодова
и жетви.
10 Радост и клицање несташе из воћњака;
нема у виноградима песме ни подврискивања.
Нико грожђе за вино не гази у муљачама,
јер ја сам окончао клицање.
11 »Срце ми за Моавом јечи као лира
и душа ме боли због Кир-Хереша[a].
12 »Када Моав дође на своју узвишицу,
само ће се изнурити;
када оде у своје светилиште да се моли,
неће му користити.«
13 Тако је ГОСПОД раније говорио о Моаву, 14 а сада каже: »За три године, онако како их броји најамник, сјај Моава и мноштва његовог народа биће презрен, а његови преживели биће малобројни и нејаки.«
Пророштво о Дамаску
17 Пророштво о Дамаску:
»Ево, Дамаск више неће бити град,
него ће постати гомила рушевина.
2 Ароерови градови биће напуштени,
остављени стадима за пландиште,
где их нико неће плашити.
3 Утврђени градови нестаће из Ефрема
и царство из Дамаска.
С остатком Арама
биће као и са славом народа Израеловог«,
говори ГОСПОД над војскама.
4 »Тога дана
умањиће се слава Јаковљева
и стањити сало његовог тела.
5 Биће као када жетелац хвата жито,
а руком жање класје;
биће као када човек пабирчи класје
у долини Рефаим.
6 Али, остаће нешто пабирака,
као када се омлати дрво маслине,
па јој на самом врху остану
две-три маслинке
и четири-пет њих на плодним гранама«,
говори ГОСПОД, Бог Израелов.
7 Тога дана човек ће упрети поглед у свога Творца и окренути очи ка Свецу Израеловом, 8 а неће упирати поглед у жртвенике, дело својих руку, ни окретати очи ка Ашериним моткама и кадионим жртвеницима, које је направио својим прстима. 9 Тога дана ће његови утврђени градови, које је напустио због Израелаца, постати као места препуштена шипражју и грмљу – пустош.
10 Заборавио си Бога, свога Спаситеља,
не сећаш се Стене, своје Тврђаве.
Зато, премда садиш дивне биљке
и пресађујеш стране младице,
11 макар ти порасле у дан кад их посадиш
и пропупеле истог јутра кад их пресадиш,
жетва ће ти бити никаква у дан болести и бола непреболног.
12 Авај, хук многобројних народа!
Хуче као када хуче таласи.
Авај, тутњава народâ!
Тутње као тутњава силних вода.
13 Макар народи тутњали као надируће воде,
кад их он прекори, далеко беже,
ветром ношени као плева на брдима,
као прашина пред олују.
14 Увече, ето ужаса,
пре сванућа, више га нема!
Таква је судбина оних који нас робе
и усуд оних који нас пљачкају.
Пророштво о Кушу
18 Тешко теби, земљо испуњена зујањем крила,
с оне стране Кушових река,
2 која гласнике шаљеш морем
и водом у чамцима од трске.
Похитајте, брзи гласници,
народу високом и глатке коже,
народу кога се боје близу и далеко,
народу моћном и насилном,
чија је земља избраздана рекама.
3 Сви становници света,
ви који живите на земљи,
када се дигне барјак на горама, видећете га,
и када се огласи овнујски рог, чућете га.
4 ГОСПОД ми овако рече:
»Гледаћу ћутке из свога пребивалишта,
као ваздух када трепери од жеге,
као облак росе током припеке о жетви.«
5 Јер, пре жетве, када нестане пупољак,
а цвет постане грозд који зри,
он ће изданке одсећи косирима,
а гране посећи и однети.
6 Биће све остављене
горским птицама грабљивицама
и дивљим животињама:
грабљивице ће на њима проводити лето,
а животиње зиму.
7 У то време ће дарове ГОСПОДУ над војскама
доносити народ висок и глатке коже,
народ кога се боје близу и далеко,
народ моћан и насилан,
чија је земља избраздана рекама,
на место Имена ГОСПОДА над војскама,
на гору Сион.
1 Павле, апостол, не од људи, ни посредством човека, него посредством Исуса Христа и Бога Оца, који га је васкрсао из мртвих, 2 и сва браћа која су са мном,
црквама у Галатији:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и од Господа Исуса Христа, 4 који је самога себе дао за наше грехе, да нас избави од садашњега злог света, по вољи Бога, нашег Оца, 5 коме слава довека. Амин.
Нема другог еванђеља
6 Чудим се да се од Онога који вас је Христовом милошћу позвао тако брзо окрећете неком другачијем еванђељу, 7 које то, у ствари, и није. Има само неких који вас збуњују и који хоће да искриве Христово еванђеље. 8 Али, чак када бисмо вам ми, или када би вам анђео са неба проповедао еванђеље различито од оног које смо вам ми проповедали, нека је проклет. 9 Као што смо већ рекли, и сада опет кажем: ако вам неко проповеда еванђеље различито од оног које сте примили, нека је проклет.
10 Да ли ја то сада хоћу да се умилим људима или Богу? Или покушавам да угодим људима? Да још људима угађам, не бих био Христов слуга.
Павла је позвао Бог
11 Желим да знате, браћо, да еванђеље које сам проповедао није људско. 12 Јер, ја га нисам примио или научио од неког човека, него преко откривења Исуса Христа.
13 Чули сте, наиме, о мом некадашњем начину живота у јудаизму – да сам преко сваке мере прогонио Божију цркву и уништавао је. 14 У јудаизму сам надмашио већину својих вршњака из свога народа, јер сам се претерано ревносно држао предања својих праотаца. 15 Али, када се свидело Ономе који ме је још од рођења[a] одвојио и позвао својом милошћу 16 да ми открије свога Сина – да га проповедам међу незнабошцима – нисам се ни са ким[b] посаветовао, 17 нити сам отишао у Јерусалим онима који су пре мене били апостоли, него сам одмах отишао у Арабију, па се опет вратио у Дамаск.
18 Затим сам, после три године, отишао у Јерусалим да се упознам с Кифом[c], па сам код њега остао петнаест дана. 19 Друге апостоле нисам видео, осим Јакова, Господњег брата. 20 (Пред Богом вам тврдим да није лаж ово што вам пишем.) 21 Потом сам отишао у Сирију и Киликију. 22 А у црквама у Јудеји, које су у Христу, нису ме лично познавали. 23 Само су чули: »Наш некадашњи прогонитељ сада проповеда веру коју је некада хтео да уништи!« 24 И славили су Бога због мене.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам.
1 Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари?
Зар поштено судите људима?
2 Не, јер у срцу смишљате неправду
и рукама размеравате насиље по земљи.
3 Опаки још од мајчине утробе застрањују,
још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.
4 Отров им је као змијски отров,
као у кобре која је уши затворила,
5 па не чује глас кротитељâ,
ма колико били вешти у чарању.
6 Поломи им зубе у устима, Боже,
скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!
7 Нека нестану као вода која отиче,
нека буду згажени као трава на стази.
8 Нека буду као пуж који се топи док пузи,
као мртворођенче које никад не виде сунца.
9 Пре но што им котлићи осете врелину трња,
нека у љутом гневу буду живи одувани.
10 Радоваће се праведник кад буде освећен,
кад ноге опере у крви опаких.
11 Тада ће људи рећи:
»Заиста праведник добија награду.
Заиста постоји Бог који суди на земљи.«
12 Срцем приони уз поуку
и ушима уз речи знања.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International