The Daily Audio Bible
Today's audio is from the GW. Switch to the GW to read along with the audio.
Мушкарац
5 Дођох у свој врт, сестро моја, невесто.
Берем смирну своју и зачине своје,
једем саће своје и мед свој,
пијем вино своје и млеко своје.
Јерусалимке
Једите, пријатељи, пијте
и опијте се љубављу.
Жена
2 Спавала сам, али срце ми будно.
Одједном глас! Мој драги куца!
»Отвори ми, сестро моја, драгано моја,
голубице моја, савршена моја,
јер глава ми је пуна росе,
коса ноћне влаге.«
3 Скинула сам одећу –
зар да је опет облачим?
Ноге сам опрала –
зар да их опет прљам?
4 Мој драги провуче руку кроз отвор,
и сва ми утроба устрепта за њим.
5 Устадох да отворим драгоме свом,
а из руку ми прокапа смирна,
течна смирна из прстију,
на ручке преворнице.
6 Отворих драгоме свом,
а он се већ окренуо и нестао.
Душа ми клону што је отишао[a].
Потражих га, али га не нађох;
позвах га, али он се не одазва.
7 Нађоше ме стражари који обилазе град.
Истукоше ме и израњавише
и огртач ми свукоше чувари зидина.
8 Заклињем вас, кћери јерусалимске,
нађете ли драгога мога,
реците му
да сам болна од љубави.
Јерусалимке
9 Што је твој драги бољи од других,
најлепша међу женама?
Што је твој драги бољи од других,
да нас тако заклињеш?
Жена
10 Мој драги је сјајан и румен;
истиче се међу десет хиљада.
11 Глава му злато најчистије,
коса кудрава,
црна као гавран.
12 Очи му као голубице
поред вода текућих,
млеком опране,
као драгуљи усађене.
13 Образи му као леје зачина,
леје биља мирисног.
Усне му љиљани
из којих капље смирна.
14 Руке му шипке од злата
с умецима од јасписа.
Груди му као плоча слоноваче
лазулитима обложена.
15 Ноге му стубови од алабастера
на подножја од злата постављени.
Стас му као Либан,
као најбољи кедрови.
16 Уста му слатка
и сав је пожељан.
То је мој драги, то је мој пријатељ,
кћери јерусалимске.
Јерусалимке
6 Куда је нестао твој драги,
најлепша међу женама?
Којим путем је отишао твој драги,
да га потражимо с тобом?
Жена
2 Мој драги је у свој врт сишао,
к лејама зачина,
да по вртовима пасе и да бере љиљане.
3 Ја припадам драгоме свом
и он припада мени;
он пасе међу љиљанима.
Мушкарац
4 Лепа си, драгано моја, као Тирца,
прекрасна као Јерусалим,
призор задивљујући.
5 Окрени своје очи од мене,
јер ме затрављују.
Коса ти је као стадо коза
које силазе са Гилада.
6 Зуби ти као стадо оваца
које долазе са купања;
свака има своју близнакињу
и ниједна није усамљена.
7 Као кришке нара,
такви су ти образи под велом.
8 Има шездесет царица
и осамдесет наложница,
а девојака ни броја се не зна.
9 Али само једна је голубица моја,
савршена моја,
кћи једина у своје мајке,
љубимица оне која ју је родила.
Видеше је девојке и назваше срећном,
царице и наложнице изрекоше јој хвалу:
10 »Ко је ова што се као зора помаља,
лепа као месец, блистава као сунце,
призор задивљујући?«
11 Сиђох до воћњака с орасима,
да погледам младице у долини,
да видим да ли је лоза пропупела
и нар процветао.
12 Ни сам не знам како,
тек, она ме стави
међу кола мог народа као кнеза.
Мушкарчеви пријатељи
13 Врати се, врати се, Шуламко!
Врати се, врати се да те гледамо!
Жена
Што гледате Шуламку
као да пред двема војскама игра?
Мушкарац
7 Како су ти лепе ноге у сандалама,
кћери кнежевска!
Облине бутина твојих као драгуљи,
дело руку уметникових.
2 Пупак ти чаша заобљена
никад без вина зачињеног.
Трбух ти куп пшенице
љиљанима окружен.
3 Две дојке твоје као два ланета,
близанца газелина.
4 Врат ти као кула од слоноваче.
Очи ти језерца у Хешбону
покрај капије бат-рабимске.
Нос ти као кула либанска
која гледа према Дамаску.
5 Глава ти као гора Кармел уздигнута,
као пурпур увојци лепршави,
плетенице – да цара опчине.
6 Како си лепа и како си љупка,
љубави, девојко заносна!
7 Стасом си као палма,
а дојке ти као гроздови урми.
8 Рекох себи: »Попећу се на палму;
дохватићу јој гране.«
Нека ти дојке буду
као гроздови на лози,
мирис твога даха као јабуке,
9 твоја уста као најбоље вино…
Жена
…које тече право драгоме моме,
клизећи преко усница и зуба.
10 Ја припадам драгоме свом
и он за мном жуди.
11 Дођи, драги мој.
Хајдемо у поља,
проведимо ноћ у селима.
12 Подранимо у винограде,
да видимо да ли је лоза пропупела,
да ли су јој се цветови отворили
и да ли је нар у цвету –
тамо ћу ти дати своју љубав.
13 Мандрагоре шире свој мирис,
а над нашим вратима
има свих посластица,
и нових и старих,
које сам за тебе чувала, драги.
8 Е да си ми као брат,
који је на грудима моје мајке сисао!
Да те на улици сретнем,
пољубила бих те,
и нико ме због тога не би презирао.
2 Повела бих те
и довела кући своје мајке,
оне која ме учила.
Дала бих ти да пијеш вина зачињеног,
слатког сока мојих нарова.
3 О, да ми је његова лева рука под главом,
а десном да ме грли!
4 Заклињем вас, кћери јерусалимске:
не будите љубав и не отржите је од сна
док сама не буде хтела.
Јерусалимке
5 Ко је ова што долази из пустиње,
наслоњена на драгога свога?
Жена
Под јабуком сам те пробудила.
Тамо су ти мајку спопали трудови,
тамо је у трудовима била она која те родила.
6 Стави ме као печат на своје срце,
као печат на своју руку.
Јер, љубав је јака као смрт,
страст жестока као Шеол.
Пламен њен је као пламен ватре,
огањ разбуктали.
7 Многе воде не могу да угасе љубав
ни поплаве да је потопе.
Када би неко за љубав понудио
све што има у кући,
било би докраја презрено.
Женина браћа
8 Имамо малену сестру,
дојке јој још нису порасле.
Шта да учинимо за своју сестру
на дан када дођу да је просе?
9 Ако буде бедем,
на њој ћемо сазидати грудобран од сребра.
Ако буде врата,
оградићемо је даскама кедровим.
Жена
10 Ја сам бедем,
а моје дојке су као куле.
Тако сам у његовим очима постала
као она која доноси смирење.
Мушкарац
11 Соломон је имао виноград у Ваал-Хамону.
Изнајмио га виноградарима,
и сваки је за његове плодове
морао да донесе хиљаду шекела[b] сребра.
12 Мој виноград је само мој,
ја њиме располажем.
Теби, Соломоне, нека је хиљаду шекела,
а две стотине[c] онима који му се старају о плодовима.
13 Ти која боравиш у вртовима,
моји другови слушају твој глас –
дај да га и ја чујем!
Жена
14 Похитај, драги мој!
Буди као газела и као јеленче
на мирисним горама[d].
Сакупљање помоћи за свете
9 Што се тиче служења светима, сувишно је да вам пишем. 2 Јер, знам вашу спремност да помогнете. Њоме се хвалим пред Македонцима говорећи: »Ахаја је спремна још од прошле године.« Ваша ревност је подстакла већину. 3 Ипак, шаљем браћу, да се наше хваљење вама у овој ствари не изјалови, него да будете спремни, као што сам тврдио да јесте, 4 да се, ако са мном дођу Македонци и затекну вас неспремне, ми – а о вама да и не говорим – не осрамотимо у овом поуздању. 5 Зато сам сматрао неопходним да замолим браћу да пре нас оду к вама и постарају се да ваш раније обећани дар буде спреман као дар, а не као нешто изнуђено.
6 А ово упамтите: ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети, а ко издашно сеје, издашно ће и жњети. 7 Нека свако даје како је одлучио у свом срцу – не са жалошћу или на силу, јер Бог воли радосног даваоца. 8 А Бог може на вас да излије обиље сваке милости, да у свему увек имате свега довољно за себе и још да вам преостане за свако добро дело, 9 као што је записано:
»Просу, даде сиромасима;
праведност његова остаје довека.«(A)
10 Онај који даје семе сејачу и хлеб за јело и вама ће дати семе и умножити га и увећати плодове ваше праведности. 11 У свему ћете се обогатити за сваку дарежљивост која нашим посредством изазива захвалност Богу.
12 Јер, вршење ове службе не само што подмирује потребе светих него се и обилно прелива у многе захвалнице Богу. 13 Пошто сте се овим служењем доказали, људи славе Бога зато што покорно признајете[a] Христово еванђеље и што великодушно делите с њима и са свима. 14 А молећи се за вас, они показују да чезну за вама због преобилне Божије милости која је на вама. 15 Хвала Богу за његов неизрециви дар.
Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.
1 Смилуј ми се, Боже, према љубави својој,
према великој самилости својој избриши моје преступе.
2 Опери сву моју кривицу
и од мога греха ме очисти.
3 Јер, знам своје преступе
и мој грех стално је преда мном.
4 Против тебе, само против тебе згреших
и учиних оно што је зло у твојим очима,
да будеш у праву када донесеш одлуку
и чист када изрекнеш пресуду.
5 У кривици сам се родио,
у греху ме зачела мајка.
6 Ти желиш верност у нутрини бића
и мудрости ме учиш у дубини срца[a].
7 Исопом ме очисти од греха, и бићу чист,
опери ме, и бићу од снега бељи.
8 Учини да чујем радост и весеље,
нека се радују кости које си смрвио.
9 Сакриј лице од мојих греха
и избриши сву моју кривицу.
10 Чисто срце створи у мени, Боже,
и обнови у мени дух постојан.
11 Не одбаци ме од свога лица
и не узми свог Светог Духа од мене.
12 Врати ми радост свога спасења
и дај ми дух вољан, да ме подупре.
13 Тада ћу преступнике учити твојим путевима,
и грешници ће се теби враћати.
14 Избави ме од кривице за крв проливену, Боже,
Боже спасења мога,
и мој ће језик твојој праведности клицати.
15 Господе, моје усне раствори,
и моја ће ти уста изрицати хвале.
16 Жртва ти није мила,
иначе бих ти је принео;
не желиш жртву паљеницу.
17 Дух сломљен, то су жртве Богу;
срце сломљено и смрвљено, Боже,
нећеш презрети.
18 Учини добро Сиону у својој наклоности,
опет изгради зидине јерусалимске.
19 Тада ће ти бити миле жртве принете у праведности,
целе жртве паљенице;
тада ће се на твом жртвенику приносити јунци.
24 Не спријатељуј се са гневљивим човеком
и не дружи се с оним ко се лако наљути,
25 да не прихватиш његове путеве
и ухватиш се у замку.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International