The Daily Audio Bible

Опрема Дома Господњег

4 И направи Соломон бронзани жртвеник, двадесет лаката дуг и широк, а десет лаката^[a] висок. ² Затим је израдио море од искованог метала. Било је сасвим округло и имало је десет лаката од једног краја до другог, било је пет лаката високо, а у обиму је било тридесет лаката^[b], мерено ужетом. ³ Ликови волова су били изливени свуда около, окружујући море унаоколо по десет у лакту^[c]. У два реда су били волови, саливени с морем.

⁴ Море је стајало на дванаест волова; три су гледала на север, три су гледала на запад, три су гледала на југ, а три су гледала на исток. Море је стајало на њима одозго, а њихова задња страна је била унутра. ⁵ Дебљина му је била један педаљ^[d], а руб му је био као руб чаше, као цвет љиљана, и примало је три хиљаде вата.^[e]

⁶ Соломон је направио десет посуда и ставио пет са леве и пет са десне стране, за прање онога што се приноси као жртве свеспалнице. Море је изливено за прање свештеника.

⁷ Направио је десет златних свећњака, према пропису, и ставио их у Дом – пет са десне, а пет са леве стране.

⁸ Десет столова је поставио у Дом, пет са десне, а пет са леве стране; и стотину златних чинија.

⁹ Затим двориште за свештенике, велико двориште и врата за њих обложена бронзом. ¹⁰ Море је поставио с десне стране ка југоистоку.

¹¹ Хирам је направио и умиваонице, лопатице и котлиће.

Тако је Хирам довршио сав посао који је радио за цара Соломона на Дому Господњем.

То је Хирам-Ави направио за Дом Господњи цара Соломона. ¹⁷ Цар их је лио у глиненим калупима, у долини Јордана између Сокота и Сартана. ¹⁸ Направио је све те многе судове од бронзе; није се тражио извештај о тежини бронзе.

¹⁹ Соломон је направио и све остало посуђе које је било у Дому Господњем:

5 Тако је био довршен сав посао који је цар Соломон урадио за Дом Господњи. Затим је Соломон унео у ризницу Божијег Дома ствари које је његов отац Давид посветио: сребро, злато, и све посуђе.

Ковчег пренешен у Дом

² Тада је Соломон окупио израиљске старешине, све племенске поглаваре и кнезове израиљских породица у Јерусалиму, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. ³ Сви Израиљци су се седмог месеца окупили код цара на празник.

⁴ Кад су дошле све израиљске старешине, Левити су понели Ковчег. ⁵ Понели су и Ковчег и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. ⁶ А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати.

⁷ Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. ⁸ Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. ⁹ Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви од Ковчега видели испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. ¹⁰ У Ковчегу није било ничег осим две плоче које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта.

¹¹ Тада су свештеници изашли из Светилишта и сви су се присутни свештеници посветили не пазећи на своје редове. ¹² То су сви Левити певачи: Асаф, Еман, Једутун са својим синовима и рођацима, сасвим обучени у бело платно са цимбалима, лирама и харфама. Стајали су источно од жртвеника заједно са стотину двадесет свештеника који су дували у трубе. ¹³ И сви су као један, и трубачи и певачи – јако, да се чује – славили и хвалили Господа. Подигли су своје гласове уз звукове труба и цимбала и осталих инструмената. Славили су Господа

И Дом Господњи се испунио облаком славе. ¹⁴ Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Божији.

6 Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами. ² Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“

³ Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао. ⁴ Тада рече:

„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: ⁵ ’Од дана кад сам извео свој народ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име. Нисам изабрао ниједног човека да влада Израиљем, мојим народом. ⁶ Ето, изабрао сам да у Јерусалиму буде моје име и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израиљем.’

⁷ Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. ⁸ Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. ⁹ Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’

¹⁰ Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. ¹¹ Поставио сам и Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са синовима Израиљевим.“

Ослобођење од служења Закону

7 Или, зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив? ² Тако је и удата жена везана Законом. Али, ако јој муж умре, разрешена је Закона који је везује за мужа. ³ Зато, уколико живи с другим човеком за живота свог мужа, биће названа прељубницом. Али, ако јој муж премине, разрешује се Закона, те тако не чини прељубу ако се уда за другога. ⁴ Тако сте и ви, браћо моја, умрли за Закон, тиме што је Христос положио свој живот за нас, да припадате њему који је ускрснуо из мртвих, те да будемо плодоносни за Бога. ⁵ Јер, док смо живели по захтевима своје природе, наше грешне жеље, подстакнуте Законом, деловале су у нашим удовима, а плод тога је била смрт. ⁶ Али, сада смо ослобођени Закона, пошто смо мртви ономе који нас је држао у ропству. Тако сад на нови начин служимо Богу Духом, а не словом Закона, како је било по старом.

Закон и грех

⁷ Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ ⁸ Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. ⁹ Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, ¹⁰ те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. ¹¹ Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. ¹² Закон је свет и заповест је света, праведна и добра.

¹³ Значи ли то да ми је добро донело смрт? Нипошто! Ипак, да би се грех показао грехом, он ме је посредством добра довео до смрти, тако да би се путем заповести грех показао до крајности грешним.

Давидова молитва.