The Daily Audio Bible
Today's audio is from the NLT. Switch to the NLT to read along with the audio.
Давидова песма ГОСПОДУ
(Пс 18)
22 Када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових шака, Давид запева ову песму ГОСПОДУ:
2 Он рече:
»ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
3 Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо,
уточиште моје и спаситељ – од насилника ме спасава.
4 »Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
5 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
6 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
7 У невољи ГОСПОДУ завапих,
свом Богу завапих.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај до ушију му допре.
8 »Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи небеса,
задрхташе јер се разјарио.
9 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
10 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
11 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
12 Тмину учини заклоном око себе,
окружен облацима небеским, мрачним и пуним воде.
13 Од његовог сјаја
угљевље ужарено запламса.
14 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
15 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
блеском муње у бег их нагна.
16 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
пред прекором ГОСПОДЊИМ
и силином даха његових ноздрва.
17 »Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
18 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
19 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
20 »Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
21 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
22 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
23 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
24 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
25 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту моју.
26 »Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
27 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
28 Понизне спасаваш,
а охоле на оку држиш, да их унизиш.
29 Ти си моја светиљка, ГОСПОДЕ,
ГОСПОД моју таму осветљава.
30 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
31 »Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
32 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
33 »Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
34 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
35 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
36 »Дајеш ми штит своје победе,
пригињеш се да ме учиниш великим.
37 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
38 Гоним непријатеље и затирем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
39 Скршим их потпуно, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
40 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
41 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
42 Гледају ко ће им помоћи,
а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
43 Мрвим их у прах земаљски,
сабијам и газим као блато на улици.
44 »Избавио си ме од мог народа бунтовног,
одржао ме владаром многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
45 Туђинци ми удворички прилазе,
чим чују за мене, покоре ми се.
46 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
47 »Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, Стена, мој Спаситељ!
48 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
49 који ме од непријатељâ ослобађа.
»Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
50 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
51 »Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.«
Давидове последње речи
23 Ово су последње речи Давида сина Јесејевог, човека кога је Свевишњи узвисио, кога је Бог Јаковљев помазао за цара, и певача Израелових псалама:
2 »Дух ГОСПОДЊИ кроз мене је говорио,
реч његова била ми је на језику.
3 Бог Израелов проговори,
Стена Израелова ми рече:
‚Ко људима влада праведно,
ко влада у страху од Бога,
4 тај је као светлост јутарња када сунце изађе,
као јутро без облакâ,
као светлуцање после кише
која траву измамљује из земље.‘
5 Моја владарска кућа чврсто стоји пред Богом,
јер он је са мном склопио савез вечан,
у свему утаначен и утврђен.
Он ми спасење доноси
и свакој мојој жељи удовољава.
6 Све ништарије су као трње које се баца –
нико га голим рукама не хвата,
7 нико га не дотиче
осим алатком гвозденом или копљачом,
и спаљује га где га затекне.«
Давидови најславнији ратници
(1. Лет 11,10-41)
8 Ово су имена Давидових јунака:
Јошев-Башевет, Тахкемонац, први је међу Тројицом. Борио се копљем против осам стотина и све их побио у једној бици.
9 Други међу Тројицом је Елеазар син Дода Ахоховца. Он је био с Давидом када су код Пас-Дамима изазивали Филистејце који су се тамо окупили за бој. Израелци су се били повукли, 10 али Елеазар није узмакао, него је ударао Филистејце док му се рука није толико укочила да није могао да је одвоји од мача. Тако је ГОСПОД тога дана однео велику победу. Војска се потом вратила Елеазару, али имала је само да покупи плен.
11 Трећи међу Тројицом је Шама син Агеа Харарца. Када су се Филистејци окупили у Лехију, где је била једна њива пуна сочива, израелска војска побеже пред њима, 12 али Шама стаде усред њиве и, бранећи је, порази Филистејце. Тако је ГОСПОД однео велику победу.
13 Једном пред жетву, Тројица од Тридесеторице сиђоше до Адуламске пећине Давиду док је једна чета Филистејаца била утаборена у долини Рефаим. 14 У то време је Давид боравио у свом скровишту, а једна филистејска посада била је у Витлејему.
15 Давид је био жедан, па рече: »Ех, кад би ми неко донео воде из оног бунара крај витлејемске капије.«
16 Тада се Тројица пробише кроз филистејске редове, захватише воде из бунара крај витлејемске капије и донеше је Давиду. Али Давид не хтеде да је пије, него је изли као леваницу пред ГОСПОДОМ.
17 »Далеко било, ГОСПОДЕ, да ово попијем«, рече он. »Било би то као да пијем крв ових људи који су свој живот ставили на коцку.«
И не хтеде да пије.
Такви су били подвизи ове тројице јунака.
18 Авишај, брат Јоава сина Церујиног, био је вођа Тридесеторице. Борио се копљем против три стотине и побио их, па се прославио међу Тридесеторицом. 19 Он је био најславнији од Тридесеторице и био им заповедник, али није достигао славу Тројице.
20 Бенаја син Јехојадин био је ратник из Кавцеела који је извео многе подвиге. Убио је двојицу најбољих моавских ратника. Једног снежног дана сишао је у једну јаму и у њој убио лава. 21 Убио је и једног горостасног Египћанина. Иако је Египћанин у руци имао копље, Бенаја је на њега кренуо само са штапом. Истргнуо је копље Египћанину из руке и њиме га убио. 22 То су били подвизи Бенаје сина Јехојадиног којима се прославио међу Тридесеторицом. 23 Имао је већи углед од осталих међу Тридесеторицом, али није достигао славу Тројице. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.
Долазак Светог Духа
2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. 2 Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. 3 Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. 4 И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.
5 А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. 6 Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.
7 Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? 8 Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја[a]? 9 Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, 10 Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, 11 Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«
12 И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«
13 А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«
Петрова проповед на Педесетницу
14 Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: 15 Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро[b]. 16 Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:
17 ‚У последње дане, каже Бог,
излићу свога Духа на све људе,
и ваши синови и кћери ће пророковати,
и ваши младићи имаће виђења,
и ваши старци ће сањати снове.
18 А и на своје слуге и слушкиње
излићу тих дана свога Духа,
и они ће пророковати.
19 Показаћу чуда горе на небу
и знамења доле на земљи,
крв, огањ и стубове дима.
20 Сунце ће се претворити у таму,
а месец у крв пре него што дође велики и славни
Дан Господњи.
21 И свако ко призове име Господње,
биће спасен.‘(A)
22 »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама – 23 њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст. 24 Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи. 25 Давид, наиме, каже за њега:
‚Стално сам гледао Господа пред собом;
јер ми је здесна, нећу се пољуљати.
26 Зато ми је срце весело и језик кличе од радости;
чак ће ми и тело почивати у нади,
27 јер ми душу нећеш оставити у Подземљу
ни дозволити да Светац твој иструне.
28 Показао си ми путеве живота,
лицем својим радошћу ћеш ме испунити.‘(B)
29 »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег. 30 Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо, 31 гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу:
‚није остављен у Подземљу
нити му је тело иструнуло.‘
32 Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци. 33 Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате. 34 Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:
‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
35 док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.‘(C)
36 »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«
37 Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«
38 А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. 39 Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«
40 И још их је многим другим речима опомињао[c] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«
41 Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.
Заједнички живот верника
42 Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама. 43 Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. 44 А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко. 45 Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно. 46 Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца. 47 Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.
Песма приликом успињања до Храма. Давидова.
1 Обрадовах се кад ми рекоше:
»Хајдемо до Дома ГОСПОДЊЕГ.«
2 Ноге нам стоје у твојим капијама, Јерусалиме.
3 Јерусалим је сазидан
као град где се народ сједињује.
4 До њега се успињу племена,
племена ГОСПОДЊА,
по закону датом Израелу,
да захваљују Имену ГОСПОДЊЕМ.
5 Тамо стоје судијске столице,
престоли владарске куће Давидове.
6 Молите се за мир Јерусалимов.
Нека спокојни буду који те воле.
7 Нека буде мир међу твојим зидинама
и спокој у твојим тврђавама.
8 Ради своје браће и другова рећи ћу:
»Мир теби.«
9 Ради Дома ГОСПОДА, Бога нашега,
тражићу што је за тебе добро.
19 Боље је бити понизан међу убогима
него делити плен с охолима.
20 Ко слуша поуку, биће му добро,
и благословен је ко се узда у ГОСПОДА.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International