The Daily Audio Bible

¹¹ То што се причало по свем Израелу дође и до Давидових одаја, па он посла гласнике свештеницима Садоку и Авиатару с поруком: »Питајте старешине Јуде: ‚Зашто да ви будете последњи који ће помоћи цару да се врати у своју палату? ¹² Ви сте моја сабраћа, моја крв^[a]. Зашто да будете последњи који ће помоћи цару да се врати?‘ ¹³ А Амаси реците: ‚Зар ти ниси моја крв? Нека ме Бог најстроже казни ако од сада не будеш главни заповедник моје војске место Јоава.‘«

¹⁴ Сви Јудеји се једногласно сложише, па поручише цару: »Врати се са свим својим слугама.«

¹⁵ Тада цар крену да се врати и дође до реке Јордан. Јудеји дођоше у Гилгал да га дочекају и преведу преко Јордана. ¹⁶ У сусрет Давиду с Јудејима похита и Шими син Герин, Венијаминовац из Бахурима. ¹⁷ С њим је било хиљаду Венијаминоваца и Цива, Саулов домоуправитељ, са својих петнаест синова и двадесет слугу. Сви они похиташе преко Јордана, где је био цар. ¹⁸ Пређоше преко газа да превезу цареве укућане и да изврше све што буде желео.

Када је прешао преко Јордана, Шими син Герин паде ничице пред цара, ¹⁹ па му рече: »Не сматрај ме кривим, господару. Заборави зло које сам ја, твој слуга, учинио оног дана кад си одлазио из Јерусалима. Не мисли више о томе, ²⁰ јер знам да сам згрешио. Зато сам, ево, данас дошао први од целог Јосифовог племена да дочекам тебе, свога господара цара.«

²¹ Тада Авишај син Церујин рече: »Шимија треба погубити! Проклињао је помазаника ГОСПОДЊЕГ!«

²² На то Давид рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Данас сте ми постали противници. Зар данас треба некога погубити у Израелу? Зар ја не знам да сам од данас опет цар над Израелом?«

²³ Онда уз заклетву обећа Шимију: »Нећеш умрети.«

²⁴ А и Саулов је унук Мефивошет био дошао да дочека цара. Није неговао ноге, ни подрезивао бркове, ни прао одећу од дана када је цар отишао, па све до дана када се вратио жив и здрав.

²⁵ Када је из Јерусалима дошао у сусрет цару, овај га упита: »Зашто ниси пошао са мном, Мефивошете?«

²⁶ »Мој господару царе«, одговори Мефивошет, »мој слуга Цива ме је преварио. Пошто сам ја, твој слуга, хром, рекао сам му: ‚Оседлај ми магарца, да га узјашем и пођем с царем.‘ ²⁷ А он ме је оклеветао код тебе. Али ти си, мој господару царе, попут Божијег анђела. Зато учини како мислиш да је најбоље. ²⁸ Јер, нико од породице мога деде није заслужио од мога господара цара ништа друго осим смрти, а ти си мене ипак примио међу оне који једу за твојом трпезом. Па откуда ми онда право да ти се жалим?«

²⁹ А цар му рече: »Не троши више речи. Одлучио сам да ти и Цива поделите њиве.«

³⁰ »Нека Цива узме све«, рече Мефивошет цару, »само када си се ти, мој господару царе, вратио кући жив и здрав!«

³¹ И Барзилај Гилађанин је био дошао из Рогелима да с царем пређе преко Јордана и да га оданде испрати. ³² Барзилај је већ био веома стар – имао је осамдесет година. Док је цар боравио у Маханајиму, Барзилај га је снабдевао, јер је био врло имућан.

³³ Цар рече Барзилају: »Пређи са мном преко и остани код мене у Јерусалиму, да се ја старам о теби.«

³⁴ Али Барзилај одговори цару: »А колико ми то још година живота остаје да бих сада ишао с царем у Јерусалим? ³⁵ Сада ми је осамдесет година. Умем ли да разликујем добро и зло? Могу ли ја, твој слуга, да препознам укус онога што једем и пијем? Могу ли још да чујем гласове певача и певачица? Зашто да ти будем на терет, мој господару царе? ³⁶ Само ћу прећи преко Јордана с тобом и мало те отпратити. Зашто би ме ти тако наградио? ³⁷ Пусти ме да се вратим, да умрем у свом граду, близу гробнице свога оца и мајке. Али, ево твога слуге Кимхама. Нека он пређе с тобом, па за њега учини како мислиш да је најбоље.«

³⁸ Тада цар рече: »Добро, Кимхам ће прећи са мном, и ја ћу за њега учинити како ти мислиш да је најбоље. За тебе ћу учинити што год желиш.«

³⁹ Сав народ пређе преко реке Јордан. Када је цар прешао преко, пољуби Барзилаја и благослови га, па се овај врати својој кући.

⁴⁰ Када је цар прешао у Гилгал, с њим је прешао и Кимхам. Цару је при преласку помогла сва Јудина војска и пола Израелове.

⁴¹ Сви Израелци почеше да долазе цару и да га питају: »Зашто су те наша браћа Јудеји отели и довели преко Јордана с твојим укућанима и са свим твојим слугама?«

⁴² А Јудеји одговорише Израелцима: »Зато што је цар наш близак род. Што се љутите због тога? Јесмо ли јели на царев рачун? Јесмо ли ишта узели за себе?«

⁴³ Тада Израелци рекоше Јудејима: »Ми имамо десет удела у цару, па стога полажемо веће право на цара. Зашто нас, онда, презирете? Зар нисмо ми први предложили да се цар врати?«

Али Јудеји одвратише још жешће него Израелци.

Шевина побуна

20 Тамо се случајно затекао један поган човек, Венијаминовац по имену Шева син Бихријев. Он дуну у овнујски рог и викну:

² Тада сви Израелци напустише Давида и пођоше за Шевом сином Бихријевим. Али Јудеји остадоше уз свога цара целим путем од реке Јордан до Јерусалима.

³ Када се Давид вратио у своју палату у Јерусалиму, узе оних десет наложница које је оставио да воде бригу о палати, па их смести у једну кућу под стражом. Снабдевао их је свиме што им је било потребно, али више није спавао с њима. Тако су до смрти остале затворене, живећи као удовице.

⁴ Цар рече Амаси: »Позови Јудеје да дођу к мени у року од три дана, а и ти буди ту.«

⁵ Тако Амаса оде да позове Јудеје, али се задржа дуже од рока који му је цар одредио.

⁶ Давид рече Авишају: »Сада ће нам Шева син Бихријев наудити више него Авесалом. Узми моје људе, па крени за њим у потеру, да се не домогне утврђених градова и умакне нам.«

⁷ Тако под Авишајевим заповедништвом кренуше Јоавови војници, Керећани, Пелетовци и сви ратници. Изађоше из Јерусалима и дадоше се у потеру за Шевом сином Бихријевим. ⁸ Док су били код велике стене у Гивону, пред њих дође Амаса. Јоав је на себи имао војничку кошуљу и преко ње на бедру припасан мач у корицама. Али, како је закорачио, тако му мач склизну из корица.

⁹ »Како си, брате?« упита Јоав Амасу, па га десном руком ухвати за браду да га пољуби.

¹⁰ Амаса није био на опрезу због мача у Јоавовој руци, и овај му га зари у трбух. Амаси се црева просуше по земљи и он умре а да није био поново прободен. Тада Јоав и његов брат Авишај наставише потеру за Шевом сином Бихријевим.

¹¹ Један од Јоавових људи стаде крај Амасе и повика: »Ко год је за Јоава и ко год је за Давида, нека пође за Јоавом!«

¹² Амаса је лежао у својој крви насред пута, а онај човек виде да сва војска ту застаје, па одвуче Амасу са друма у поље и прекри га огртачем. ¹³ Када је Амаса склоњен са друма, сва војска крену за Јоавом у потеру за Шевом сином Бихријевим.

Исус се показује седморици ученика

21 Исус се после тога поново показа својим ученицима на Тиверијадском мору. А показао се овако: ² Симон Петар, Тома звани Близанац, Натанаил из Кане Галилејске, Зеведејеви синови и два друга ученика били су заједно.

³ Симон Петар им рече: »Идем да ловим рибу.«

А они рекоше: »И ми ћемо с тобом.«

И изађоше, па уђоше у чамац, али те ноћи не уловише ништа.

⁴ А рано ујутро, Исус је стајао на обали, али ученици нису знали да је то он.

⁵ »Пријатељи^[a]«, рече им Исус, »зар немате ништа за јело?«

»Немамо«, одговорише они.

⁶ А он им рече: »Баците мрежу са десне стране чамца, и наћи ћете.«

И они је бацише, али више нису могли да је извуку од мноштва риба.

⁷ Тада онај ученик кога је Исус волео рече Петру: »То је Господ!«

Када је чуо да је то Господ, Симон Петар се опаса огртачем, јер је био гô, и скочи у море. ⁸ А остали ученици стигоше чамцем, вукући мрежу са рибом, јер нису били далеко од обале – свега око двеста лаката^[b]. ⁹ Када су пристали уз обалу, угледаше већ припремљен жар и на њему рибу и хлеб.

¹⁰ Исус им рече: »Донесите неколико риба од ових које сте сада уловили.«

¹¹ Тада се Симон Петар попе у чамац и на обалу извуче мрежу, пуну великих риба – сто педесет три. Али, иако их је било толико, мрежа се није поцепала.

¹² »Дођите и доручкујте«, рече им Исус.

И ниједан од ученика се не усуди да га упита: »Ко си ти?« јер су знали да је то Господ.

¹³ Тада Исус узе хлеб и даде им га, а исто тако и рибу. ¹⁴ Било је то трећи пут да се Исус показао својим ученицима пошто је васкрсао из мртвих.

Исус и Петар

¹⁵ Када су доручковали, Исус упита Симона Петра: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме више него ови?«

»Да, Господе«, одговори му Петар, »ти знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Напасај моју јагњад.«

¹⁶ Онда га Исус упита по други пут: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме?«

»Да, Господе«, одговори му Петар, »ти знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Чувај моје овце.«

¹⁷ Онда га Исус упита трећи пут: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме?«

А Петар се растужи што га је трећи пут упитао: »Волиш ли ме?« па му рече: »Господе, ти знаш све, и знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Напасај моје овце. ¹⁸ Истину ти кажем: када си био млађи, опасивао си се сâм и ишао си куда си хтео. Али, када остариш, раширићеш руке, па ће те други опасати и одвести куда нећеш.«

¹⁹ То је рекао наговештавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. И када му је то казао, рече: »Пођи за мном.«

Ученик кога је Исус волео

²⁰ А Петар се осврну и угледа оног ученика кога је Исус волео како иде за њима, оног који се на вечери наслонио Исусу на груди и упитао га: »Господе, ко је твој издајник?«

²¹ Видевши га, дакле, Петар упита Исуса: »Господе, а шта је с овим?«

²² »Ако ја хоћу да он остане док не дођем«, рече му Исус, »шта се то тебе тиче? Ти пођи за мном.«

²³ Тако се међу браћом раширила прича да тај ученик неће умрети. Али Исус није рекао да он неће умрети, него: »Ако ја хоћу да он остане док не дођем, шта се то тебе тиче?«

²⁴ Тај ученик сведочи за ово и он је ово записао, и ми знамо да је његово сведочанство истинито. ²⁵ Али, има још много тога што је Исус учинио, и када би се све по реду записало, мислим да ни у цео свет не би стале књиге које би биле написане.

Песма приликом успињања до Храма.