Chronological
Мардохеј почаствован
6 Цар није спавао те ноћи, па је заповедио да му донесу спомен-књигу, дневнике, која је била прочитана пред њим. 2 И тако се нашло записано како је Мардохеј разоткрио двојицу царевих евнуха и чуваре прага, Вихтана и Тареса, у намери да убију цара Артаксеркса.
3 Цар је питао: „Шта је због овог урађено у част и достојанство Мардохеја?“
Одговорили су цареви младићи, његове слуге: „Баш ништа није урађено за њега.“
4 Цар је упитао – „Ко је у дворишту?“ – јер је Аман дошао у спољашње двориште царског двора да разговара са царем о вешању Мардохеја на вешала која је подигао за њега.
5 Цареве слуге су му одговориле: „То је Аман, стоји у дворишту.“
А цар им узврати: „Нека уђе.“
6 Аман је дошао, а цар му је рекао: „Шта би требало да се уради за човека кога цар хоће да почаствује?“
На то је Аман рекао у срцу: „Коме би цар желео да искаже почаст више него мени?!“ 7 Аман је одговорио цару: „Човеку кога цар жели да почаствује 8 нека буде донета царска одећа коју је цар носио, коњ кога је цар јахао и коме је на главу стављена царска перјаница. 9 Онда нека се одећа и коњ дају у руке човеку који је царски главар, племић. И нека обуку човека кога цар жели да почаствује, нека га проведу на коњу по градском тргу и нека пред њим објављују: ’Овако ће бити учињено човеку кога цар жели да почаствује!’“
10 А цар је рекао Аману: „Пожури, узми одећу и коња баш како си казао и уради то за Мардохеја Јеврејина који седи на царевим вратима. И немој да пропустиш ни речи од свега што си предложио!“
11 Тако је Аман узео одећу и коња, обукао Мардохеја, провео га по градском тргу и објавио пред њим: „Овако ће бити учињено човеку кога цар жели да почаствује!“
12 Онда се Мардохеј вратио на царска врата, а Аман је покрио главу и ожалошћен пожурио својој кући. 13 Аман је све ово што га је задесило исприповедао Сереси, својој жени и својим пријатељима.
А Сереса, његова жена и његови мудраци су му рекли: „Ако је Мардохеј потомак Јевреја, а ти си већ почео да падаш пред њим, нећеш имати снаге да му се супротставиш. Сигурно ћеш пасти пред њим.“ 14 И док су они још разговарали са њим, стигли су цареви евнуси па су пожурили да одведу Амана на гозбу коју је Јестира припремила.
Аман обешен
7 Тако је цар са Аманом отишао на гозбу код царице Јестире. 2 Другог дана гозбе, код вина, цар је поново упитао Јестиру: „Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“
3 Царица Јестира му је одговорила и рекла: „Царе, ако сам стекла благонаклоност у твојим очима и ако је цару по вољи, нека ми се на моју молбу да̂ живот и мој народ на моју жељу. 4 Јер и ја и мој народ смо продани да нас истребе, побију и униште. Да су нас продали као робове и робиње, ја бих ћутала, јер та несрећа не би оштетила цара.“[a]
5 Цар Артаксеркс је на то рекао царици Јестири: „Ко је он? Где је тај који је наумио да уради тако нешто?“
6 Јестира је одговорила: „Тлачитељ и непријатељ је овај зли Аман!“
Аман је био престрављен пред царем и царицом. 7 Цар је бесно устао од гозбе и вина, и отишао у дворску башту, а Аман је остао да моли за живот царицу Јестиру. Наиме, видео је да је цар решен да му нанесе зло.
8 Када се цар вратио из дворске баште у кућу где је била гозба и вино, Аман је био пао на лежај на коме је била царица Јестира.
А цар је рекао: „Да неће још и царицу да обешчасти у мојој кући?!“
Чим је цар изустио ову реч покрили су Аманово лице. 9 А Арвона, један од евнуха који служе цару је рекао: „Ту су вешала која је Аман спремио за Мардохеја који је говорио добро за цареву корист. Ено стоје код Аманове куће и висока су педесет лаката[b].“
На то је цар наредио: „Обесите га на њих!“ 10 Тако су обесили Амана на вешала која је он подигао за Мардохеја и царев бес се утишао.
Царев проглас у корист Јевреја
8 Тог је дана цар Артаксеркс дао царици Јестири кућу Амана, злотвора Јевреја, а Мардохеј је дошао пред цара, јер му је Јестира испричала шта јој је он. 2 Цар је скинуо печатни прстен, који је одузео Аману и дао га Мардохеју, а Јестира је поставила Мардохеја над Амановом кућом.
3 Јестира је поново проговорила пред царем. Пала је пред његове ноге, плакала и преклињала га за милост да уклони зло Амана Агагеја и његов наум који је сковао против Јевреја. 4 Цар је пружио Јестири златно жезло и Јестира је устала и стала пред цара.
5 Рекла је: „Ако је цару по вољи, ако сам нашла благонаклоност пре њим, ако је ова ствар погодна цару и ако сам му ја драга – нека се запише и писмима опозове наум Амана Агагеја, Амадетовог сина, који је написао да се униште Јевреји који су у царевим областима. 6 Јер како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам уништење свога рода?“
7 Цар Артаксеркс је одговорио царици Јестири и Мардохеју Јеврејину: „Ево, Аманову кућу сам дао Јестири, а њега су обесили на вешала, јер је подигао своју руку против Јевреја. 8 Сад и ви пишите у корист Јевреја оно што сматрате да је добро, у царево име, и опечатите царевим печатним прстеном. Јер је неопозиво писмо написано у царево име и опечаћено царевим печатним прстеном.“
9 Тада су окупили све цареве писаре, баш у то време – трећег месеца, а то је месец сиван[c], двадесет трећег дана. Записано је све што је Мардохеј заповедио Јеврејима, управитељима, заповедницима и главарима области од Индије до Куша за стотину двадесет седам области. И то за сваку област њеним писмом, за сваки народ његовим језиком и за Јевреје њиховим писмом и њиховим језиком. 10 Писао је у име цара Артаксеркса и опечатио царевим печатним прстеном. Послао је писма по гласницима на коњима. Они су јахали најбржа царска грла.
11 Наиме, цар је дозволио Јеврејима у свим градовима да се окупе, да бране своје животе, да истребе, побију и униште сваку војску народа и области која би их напала са њиховом децом и женама, као и да им заплене добра. 12 И то у једном дану у свим областима цара Артаксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца адара[d]. 13 Препис писма је учињен законом за сваку област и објављен сваком народу како би се Јевреји припремили за овај дан и осветили се својим непријатељима.
14 Ужурбани гласници, који су јахали најбржа царска грла, су изашли да похитају по царевој заповести. Проглас је био издан на двору у Сусану.
15 Мардохеј је од цара отишао у љубичастој и белој царској одећи, са великом златном круном, у огртачу од финог белог и скерлетног платна. А град Сусан је клицао и радовао се. 16 То је за Јевреје било светло, радост, милина и част. 17 У свакој области и у сваком граду докле је досегнула царева заповест и његов проглас, за Јевреје су настали весеље, радост, гозба и радостан дан. Многи народи земље су постали Јевреји јер их спопао страх од Јевреја.
Тријумф Јевреја
9 Дванаестог месеца – а то је месец адар[e] – тринаестог дана када је дошло време да се изврши царева реч и његов проглас, непријатељи Јевреја су се понадали да ће завладати над њима. Али све се преокренуло када су Јевреји завладали над својим мрзитељима. 2 Јевреји су се окупили у њиховим градовима по свим областима цара Артаксеркса како би побили све који су им желели зло. И нико није могао да им се одупре, јер је страх спопао све народе. 3 Сви обласни главари, заповедници, управитељи и цареви службеници су помагали Јеврејима, јер их је спопао страх од Мардохеја. 4 Наиме, Мардохеј је био велик на царевом двору и његова слава се проносила кроз све области. Стварно је тај човек, Мардохеј, постајао све већи.
5 Тако су Јевреји ударили на све своје непријатеље и сасекли их мачем. Чинили су са својим мрзитељима како су хтели кроз покољ и затирање. 6 Јевреји су у престоници Сусан поклали и затрли пет стотина људи; 7 и Фарсандата, Далфона и Аспата; 8 Пората, Адалију и Аридата; 9 Фармаста, Арисаја, Аридаја и Вајезата, 10 десеторицу синова Амана, Амадетовог сина и злотвора Јевреја. Убили су их, али нису покупили плен.
11 Тог дана су јавили цару број покланих у престоници Сусан. 12 На то је цар рекао царици Јестири: „У престоници Сусан Јевреји су поклали и затрли пет стотина људи и десеторицу Аманових синова. Шта ли су тек урадили у остатку царевих области?! Која је твоја молба? Биће ти дано. Шта је то што још желиш? Нека буде.“
13 Јестира је одговорила цару: „Ако је цару по вољи, нека се допусти још сутра Јеврејима, који су у Сусану, да чине према данашњем прогласу, и да се на вешала обесе десеторица Аманових синова.“
14 Цар је заповедио да ово буде извршено. Издат је проглас у Сусану па су обесили тела десеторице побијених Аманових синова. 15 Јевреји, који су били у Сусану, окупили су се четрнаестог дана месеца адара, па су у Сусану побили три стотине људи, али нису покупили плен.
16 Остали Јевреји, они по царевим областима, су се окупили, па су устали да бране своје животе. И тако су се решили својих непријатеља поклавши седамдесет пет хиљада својих мрзитеља, али нису покупили плен. 17 То се догодило тринаестог дана месеца адара, а четрнаестог дана су одахнули и учинили га даном гозбе и радости.
18 Јевреји из Сусана су се окупили тринаестог и четрнаестог, па су одахнули петнаестог дана и учинили га даном гозбе и радости.
19 Зато Јевреји са села, они који пребивају у неограђеним градовима, славе четрнаести адар у весељу, гозби, празновању и слању дарова свакоме из суседства.
Озваничење Пурима
20 Мардохеј је записао све ове догађаје и разаслао писма свим Јеврејима по областима цара Артаксеркса – и онима који су близу и онима који су далеко – 21 како би их обавезао да сваке године славе четрнаестог дана и петнаестог дана месеца адара. 22 Наиме, тих дана су Јевреји одахнули од својих непријатеља. Тог месеца се њихова туга преокренула у радост и жалост у срећан дан. Нека за њих то буду дани гозбе и радости када ће слати дарове свакоме из суседства и сиромасима.
23 Јевреји су прихватили да празнују тако како су и отпочели, а и то што им је написао Мардохеј. 24 Јер Аман, син Амадета Агагеја и злотвор свих Јевреја је наумио да затре све Јевреје. Бацао је пур, то јест жреб да их смете и затре. 25 Али када је то дошло пред цара, он је заповедио прогласом да се опозову његови зли науми које је осмислио против Јевреја, и то на његову штету, па су њега и његове синове обесили на вешала. 26 Зато су оне дане назвали Пурим, од имена „пур“. Због свих речи овог писма, због онога што су видели у овоме и онога што им се догодило, 27 Јевреји су установили и обавезали себе, своје потомке и све који су им били припојени, да неће пропустити да празнују ова два дана, према прогласу који им је дан, сваке године у време које им је одређено; 28 да ће се тих дана сећали и празновати их у сваком нараштају, у сваком роду, у свакој области и у сваком граду; да се дани овог Пурима неће пропустити међу Јеврејима и да сећање на њих неће нестати у њиховом потомству.
29 Са свим овлашћењем царица Јестира, ћерка Авихејева, је са Мардохејем Јеврејином написала да би потврдили ово друго писмо о Пуриму. 30 Он је послао писма са речима мира и истине свим Јеврејима у стотину двадесет седам царских Артаксерксових области, 31 да установи дане Пурима у прописано време као што их је установио Јеврејин Мардохеј са царицом Јестиром, онако како су се обавезали и они и њихово потомство прописима о постовима и њиховим нарицањима. 32 Тако је Јестирина заповест потврдила ове прописе за Пурим и то је било записано у књигу.
Мардохејева величина
10 Цар Артаксеркс је поставио надзорнике принудног рада над земљом и над морским острвима. 2 Наиме, сва достигнућа његове моћи и његове силе и објава о Мардохејевој величини – кога је цар узвеличао – зар нису записана у Књизи дневника о времену царева Мидије и Персије? 3 Јер је Мардохеј Јеврејин био други до цара Артаксеркса, велик међу Јеврејима и прихваћен од мноштва своје браће, јер је тражио добробит за свој народ и објављивао мир за све своје потомке.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.