Chronological
Четири израиљска младића на вавилонском двору
1 Треће године Јоакима[a], цара Јуде, Навуходоносор, цар Вавилона, дође до Јерусалима и опколи га. 2 Господ је предао Јоакима, Јудиног цара, у његове руке и део посуђа из Дома Господњег. Навуходоносор их је однео у земљу Сенар и донео их у храм свога бога. Посуђе је положио у ризницу свога бога.
3 Тада је цар наредио Асфеназу, старешини својих дворана̂, да доведу неке од Израиљаца из царске лозе и племства – 4 младиће без икакве мане, доброг изгледа, умешне у свакој врсти мудрости, врсне у знању и расуђивању, и способне за службу на царском двору – да их науче писму и језику Халдејаца. 5 Цар им је одредио свакодневни оброк од цареве хране и вина. Заповедио је да се образују три године, а потом нека ступе у царску службу.
6 Међу овима су били Данило, Ананија, Мисаило и Азарија, из Јудиног племена. 7 Старешина дворана̂ им је дао друга имена: Данилу је дао име „Валтазар“, Ананији „Седрах“, Мисаилу „Мисах“, а Азарији „Авденаго“.
8 Данило је решио да се не окаља царевом храном и вином, па је замолио старешину дворана̂ да му дозволи да се не окаља. 9 Бог је дао Данилу да задобије благонаклоност и милосрђе старешине дворана̂.
10 Старешина дворана̂ рече Данилу: „Бојим се мог господара цара, који вам је одредио храну и пиће. А шта кад примети да су вам лица упалија од осталих младића ваших година? Тада бих ја платио главом пред царем за вашу кривицу.“ 11 Данило рече надгледнику кога је старешина дворана̂ поставио над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом: 12 „Молим те, покушај са својим слугама десет дана. Нека нам дају само поврће за јело и воду за пиће. 13 Онда упореди наш изглед са изгледом младића који су јели од цареве хране, па поступај са својим слугама према ономе што видиш.“
14 Сложи се он са овим и покуша то с њима десет дана. 15 Кад је истекло десет дана, они су изгледали боље и ухрањеније од свих других младића који су јели од цареве хране. 16 Тако је надгледник односио њихов оброк хране и вина и давао им поврће.
17 Овој четворици младића Бог је дао знање и умешност у свакој врсти писања и мудрости; а Данило се разумео у сва виђења и снове.
18 Кад је истекло време које је цар одредио да их доведу, старешина дворана̂ их је довео пред Навуходоносора. 19 Цар је разговарао с њима, али се међу њима није нашао нико као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. Зато су били постављени у царску службу. 20 Кад их је цар питао о свему што се тиче мудрости и разумевања, утврдио је да су десет пута бољи од свих чаробњака̂ и гатара̂ у његовом царству.
21 Данило је остао тамо до прве године цара Кира[b].
Навуходоносоров сан
2 У другој години своје владавине, Навуходоносор[c] је сањао снове. Он се толико узнемирио, да му сан није долазио на очи. 2 Цар је наредио да се позову чаробњаци, гатари, врачари и Халдејци[d], да кажу цару шта је сањао. Кад су дошли, стали су пред цара.
3 Цар им рече: „Сањао сам сан и узнемирен сам; хоћу да знам шта тај сан значи.“
4 Халдејци одговорише цару на арамејском: „О, царе, да си жив довека! Испричај сан својим слугама, а ми ћемо протумачити његово значење.“
5 Цар одговори Халдејцима: „Издајем проглас: ако ми не кажете какав сам сан имао и шта је његово тумачење, бићете растргнути на делове, а ваше куће лежаће у рушевинама. 6 А ако ми кажете какав сам сан имао и шта је његово значење, добићете од мене дарове, награде и велику почаст. Стога ми реците шта је био мој сан и протумачите његово значење.“
7 Они му опет одговорише: „Нека цар исприча сан својим слугама, а ми ћемо протумачити његово значење.“
8 Али цар им одговори: „Знам ја поуздано да хоћете да добијете на времену, пошто видите да сам издао проглас, 9 да ако ми не кажете какав сам сан имао, постоји само једна пресуда за вас. Ви сте се договорили да ми саопштите лажљиве и заводљиве речи, док се прилике не промене. Стога ми реците какав сам сан имао, а ја ћу знати да ли сте протумачили његово значење.“
10 Халдејци одговорише цару: „Нема на земљи човека који би могао да разјасни што цар захтева. Никада један цар, било како да је велики и моћан, није тражио тако нешто од чаробњака, гатара и Халдејаца. 11 Тешко је то што цар захтева; не постоји нико ко би то могао да открије цару осим богова који не бораве међу људима.“
12 Због свега овога цар се толико разгневио да је наредио да се побију сви мудраци у Вавилону. 13 Кад је била издана наредба да се побију сви мудраци, тражили су и Данила и његове другове да их убију.
14 Тада се Данило обратио мудрим и разборитим речима Ариоху, заповеднику цареве телесне страже, који је изашао да побије вавилонске мудраце. 15 Упитао је царевог заповедника Ариоха: „Зашто је царева наредба толико строга?“ Ариох обавести Данила. 16 На то је Данило отишао цару и тражио од цара да му да̂ време како би могао да протумачи значење сна.
17 После тога је Данило отишао својој кући и обавестио о томе Ананију. Мисаила и Азарију, 18 како би тражили милост Бога небеског у погледу ове тајне, да не би и Данило и његови другови настрадали са вавилонским мудрацима.
19 Та је тајна била откривена Данилу ноћу, у виђењу. Данило је благословио Бога небеског. 20 Данило рече:
„Нека је благословено име Божије од века до века;
њему припада мудрост и сила.
21 Он мења времена и доба,
уклања и поставља цареве;
мудрима даје мудрост,
и разумнима знање.
22 Он открива ствари дубоке и тајне,
он зна шта је у тами,
и светло с њим пребива.
23 Хвалим те и славим, Боже отаца мојих,
јер ми дајеш мудрост и силу:
што сам тражио од тебе,
ти си ми открио,
обзнанио нам што је цар тражио.“
Данило тумачи сан
24 Данило је отишао к Ариоху, кога је цар одредио да побије вавилонске мудраце и рекао му: „Не убијај вавилонске мудраце; одведи ме пред цара, а ја ћу цару протумачити значење сна.“
25 Ариох је одмах довео Данила пред цара и рекао му: „Нашао сам међу Јудиним изгнаницима човека који може цару да објасни значење сна!“
26 Цар упита Данила, коме је име било и Валтазар: „Да ли стварно можеш да ми кажеш какав сам сан имао, и протумачиш га?“
27 Данило одговори цару: „Тајну, за коју цар пита, не могу расветлити мудраци, гатари, чаробњаци и звездознанци, 28 али постоји Бог на небу који открива тајне. Он је обзнанио цару Навуходоносору шта ће се догодити у данима што долазе. Ово је твој сан, ово су виђења, која су ти дошла на ум на твојој постељи:
29 Теби су, о, царе, дошле мисли на твојој постељи о стварима које ће се догодити касније, а онај што открива тајне објавио ти је шта ће се догодити. 30 Ова тајна ми је била откривена не зато што имам више мудрости од свих живих, него да би цар сазнао њено значење, и да би дознао какве су ти мисли дошле на ум.
31 Ти си, о, царе, видео велики кип. Кип је био огроман и изванредно блистав. Стајао је испред тебе, а изглед му је био застрашујући. 32 Глава кипа је била од чистог злата, прса и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, 33 ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, делом од глине. 34 Док си ти гледао, одвалио се један камен, али не људским рукама, ударио кип у стопала од гвожђа и глине и разбио их. 35 Истог часа су се смрвили и гвожђе и глина, бронза, сребро и злато. Постали су као плева на гумну у лето; дунуо је ветар и све их однео без трага. А камен који је ударио у кип постао је велика планина, која је испунила сву земљу.
36 То је сан. Сада ћемо саопштити цару његово тумачење. 37 Ти си, царе, цар над царевима, коме је Бог небески дао царство, силу, моћ и славу. 38 У твоје руке је предао људе, свуда где живе, звери пољске и птице небеске, и учинио те владарем над свима њима. Ти си та глава од злата.
39 После тебе ће настати друго царство, мање од твог, па треће царство, од бронзе, које ће владати над свом земљом. 40 Четврто царство ће бити чврсто као гвожђе, као гвожђе које све ломи и мрви. Као што гвожђе све сатире, тако ће оно разбити и сатрти сва та царства. 41 То што си видео да су стопала и прсти делом од глине, а делом од гвожђа, значи да ће се то царство поделити. Ипак, у њему ће остати нешто од чврстине гвожђа, јер си видео гвожђе помешано са глином. 42 А то што су прсти на стопалима делом од гвожђа, а делом од глине, значи да ће царство бити делом јако, делом крхко. 43 Видео си и да је гвожђе помешано са обичном глином. То значи да ће се мешати са семеном других народа, али да се неће одржати заједно, као што се ни гвожђе не може помешати с глином.
44 У време тих царева Бог небески ће успоставити царство, које никада неће бити уништено, нити ће се то царство оставити другом народу. Оно ће разбити и окончати сва она царства, а са̂мо ће остати довека, 45 баш као што си видео да се одвалио камен, али не људском руком, и смрвио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато.
Велики Бог је обзнанио цару шта ће се догодити касније. Сан је истинит, а тумачење му је поуздано.“
46 Тада цар Навуходоносор паде ничице, поклони се Данилу и нареди да му се принесу житна жртва и ка̂д. 47 Цар рече Данилу: „Твој Бог је, заиста, Бог над боговима, господар царевима и Откриватељ тајни, кад си могао да откријеш ову тајну.“
48 Цар је узвисио Данила, и дао му много великих дарова. Поставио га је за управитеља све вавилонске области и главара свих вавилонских мудраца. 49 Но, Данило је замолио цара да послове вавилонске области повери Седраху, Мисаху и Авденагу. Са̂м Данило је остао на царевом двору.
Златни кип
3 Цар Навуходоносор је направио златни кип, висине шездесет лаката[e], и ширине шест лаката. Поставио га је у долини Дури, у вавилонској покрајини. 2 Тада је цар Навуходоносор послао да се саберу сатрапи, намесници, управитељи, саветници, ризничари, судије, правници и сви покрајински намесници, да дођу на посвећење кипа, који је подигао цар Навуходоносор. 3 Кад су се сатрапи, намесници, управитељи, саветници, ризничари, судије, правници и сви покрајински намесници сабрали на посвећење кипа, који је подигао цар Навуходоносор, стали су испред кипа који је он поставио.
4 Тада гласник објави гласно: „Народи, племена и језици, наређује вам се, 5 да кад зачујете глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, паднете и поклоните се златном кипу, који је подигао цар Навуходоносор. 6 Ко не падне и не поклони се, истог ће трена бити бачен у ужарену пећ.“
7 Чим је сав народ зачуо глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, сви су народи, племена и језици пали и поклонили се кипу који је подигао цар Навуходоносор.
8 У тај час приступе неки Халдејци и оптуже Јудејце. 9 Рекли су цару Навуходоносору: „О, царе, да си жив довека! 10 Ти си, царе, издао наредбу да сваки човек који зачује глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, падне и поклони се златном лику. 11 А ко не падне и не поклони се, да буде бачен у ужарену пећ. 12 Али има ту неких Јудејаца којима си поверио управу вавилонске области: Седрах, Мисах и Авденаго. Они не маре за тебе, о, царе; они не служе твом богу и не клањају се златном кипу, који си подигао.“
13 Тада је Навуходоносор, киптећи од гнева, наредио да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. Кад су ове људе довели пред цара, 14 Навуходоносор им рече: „Да ли је то истина Седраше, Мисаше и Авденаго, да не служите мојим боговима и не клањате се златном кипу који сам подигао? 15 Јесте ли спремни да паднете ничице и поклоните се кипу који сам направио кад зачујете глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала? Ако се не поклоните, бићете истог часа бачени у ужарену пећ.“
16 Седрах, Мисах и Авденаго одговорише цару Навуходоносору: „Није потребно да ти одговоримо на то. 17 Ако већ тако мора да буде, наш Бог коме служимо, који може да нас избави из ужарене пећи, избавиће нас из твоје руке. 18 Али ако то и не учини, знај, царе, да нећемо служити твојим боговима, нити ћемо се поклонити кипу који си подигао.“
19 Тада се Навуходоносор толико разбеснео на Седраха, Мисаха и Авденага, да му се лице изобличило. Онда је заповедио да се пећ угреје седам пута јаче него што се обичавало, 20 и наредио јаким људима из своје војске да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у ужарену пећ. 21 Тако су их свезали, па су их у њиховим плаштевима, одорама, капама и осталој одећи бацили усред ужарене пећи. 22 Пошто је царева заповест била хитна, а пећ сувише ужарена, пламен је убио људе који су носили Седраха, Мисаха и Авденага. 23 Тако ова три човека, Седрах, Мисах и Авденаго свезани падну усред ужарене пећи.
24 Тада се цар Навуходоносор препао, па је брзо устао. Рекао је својим саветницима: „Нисмо ли бацили три свезана човека у ужарену пећ?“
Они одговорише: „Тако је, царе.“
25 Он одговори: „А ја, ево, видим четири човека како ходају у огњу, а нису ни везани ни озлеђени; четврти изгледа као син богова.“
26 Тада Навуходоносор приђе вратима ужарене пећи и викну: „Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!“
Седрах, Мисах и Авденаго изађу из ужарене пећи. 27 Затим су се окупили сатрапи, намесници, управитељи и цареви саветници да погледају ове људе којима огањ није наудио; коса на глави им није била опрљена, плаштеви им нису нагорели, а није се осетио ни мирис огња на њима.
28 Тада Навуходоносор рече: „Нека је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који је послао свог анђела да избави своје слуге! Они су се поуздали у њега, те нису послушали цареву наредбу, већ су радије ставили свој живот на коцку, да не би служили и клањали се ни једном другом богу осим своме Богу. 29 Стога издајем наредбу, о народи, племена и језици: свако ко вређа Седраховог, Мисаховог и Авденаговог Бога, биће растргнут на делове, а кућа ће му лежати у рушевинама, јер нема никаквог бога који тако може да избави!“
30 Тада је цар унапредио Седраха, Мисаха и Авденага у вавилонској области.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.