Chronological

Павле пред Феликсом

24 Након пет дана у Кесарију је стигао Првосвештеник Ананија са неким старешинама и извесним адвокатом Тертулом, па су поднели намеснику тужбу против Павла. ² Када су дозвали Павла, Тертул је почео да износи оптужбу: „Твојом заслугом уживамо у великом миру и напретку који је твојом бригом настао на добро овог народа; ³ то ми, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту признајемо са дубоком захвалношћу. ⁴ Но, да ти не бих више досађивао, молим те да нас по својој доброти укратко саслушаш. ⁵ Установили смо, наиме, да је овај човек бунџија, да по целом свету замеће свађе међу Јеврејима и да је вођа назарејске секте. ⁶ Чак је и наш храм покушао да оскрнави, али смо га ми ухватили. (Хтели смо да му судимо по нашем закону, ⁷ али је дошао заповедник Лисија са великом војском и силом га отео од нас.)^{[a] 8} Ако га саслушаш, и са̂м ћеш моћи да сазнаш од њега све за шта га ми оптужујемо.“

⁹ Јевреји су га подржавали потврђујући да је то истина.

Павлова одбрана

¹⁰ Кад му је намесник дао знак да узме реч, Павле одговори: „Знајући да си дуго година судија овом народу, драге воље излажем своју одбрану. ¹¹ Са̂м можеш да дознаш да није прошло више од дванаест дана од како сам отишао горе у Јерусалим да се поклоним Богу. ¹² Никада ме нису затекли да се свађам с ким у храму, нити да буним народ по синагогама или у граду. ¹³ Зато они не могу да ти докажу оно за шта ме сад оптужују. ¹⁴ Али једно ти признајем: према овом Путу, који они називају сектом, служим Богу наших отаца и верујем у све оно што је записано у Закону и Пророцима. ¹⁵ Ја имам исту наду, коју и они имају, да ће ускрснути и праведни и неправедни. ¹⁶ Зато се трудим да увек имам чисту савест пред Богом и пред људима.

¹⁷ После више година, вратио сам се у Јерусалим да донесем новчану помоћ за мој народ и да принесем жртве. ¹⁸ Том приликом су ме нашли у храму и тада сам био обредно чист, али ту није било ни окупљеног народа ни буке. ¹⁹ То су били неки Јевреји из Мале Азије; требало би да они ступе пред тебе и изнесу оптужбе против мене, ако имају нешто против мене. ²⁰ Или нека ови ту сами кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред Великим већем, ²¹ осим ако се не ради о ономе што сам тада повикао док сам стајао међу њима: ’Због ускрсења мртвих суди ми се данас пред вама!’“

Одлагање суђења

²² Тада је Феликс, будући добро упознат с овим Путем, одгодио суђење рекавши: „Када дође заповедник Лисија, решићу ваш спор.“

²³ Наредио је капетану да се Павле чува, али да му се да̂ извесна слобода и да се не брани његовим пријатељима да му буду на услузи.

Павлово тамновање у Кесарији

²⁴ Неколико дана касније, Феликс је дошао у посету Павлу са својом женом Друсилом, која је иначе била Јеврејка. Послао је да доведу Павла који им је говорио о вери у Исуса Христа. ²⁵ Док је Павле излагао о правди, уздржљивости и долазећем суду Божијем, Феликса обузе велики страх, па рече: „Иди сад, а кад нађем нешто времена, позваћу те.“ ²⁶ При том се надао да ће му Павле дати новаца; зато га је чешће позивао и разговарао с њим.

²⁷ Након две године, Феликса је наследио Поркије Фест. Желећи да задобије наклоност Јевреја, Феликс је оставио Павла у тамници.

Павле пред Фестом

25 Три дана након доласка у ову провинцију, Фест је из Кесарије отишао горе у Јерусалим. ² Тада су водећи свештеници и јудејске старешине изнели пред њим оптужбе против Павла. ³ Молили су га да им учини услугу – да спроведе Павла у Јерусалим, јер су спремали заседу да га убију на путу. ⁴ Међутим, Фест им је одговорио да је Павле утамничен у Кесарији, где и са̂м ускоро намерава да отпутује. ⁵ Затим је додао: „Нека ваши представници дођу у Кесарију, па нека изнесу своје оптужбе против тог човека ако је нешто скривио.“

Павле се позива на цара

⁶ Након што је провео неких осам или десет дана код њих, Фест је сишао у Кесарију. Већ сутрадан је сео на судијску столицу и наредио да доведу Павла. ⁷ Када се Павле појавио, окружили су га Јевреји који су дошли из Јерусалима и почели да износе против њега многе и тешке оптужбе, које нису могли да докажу. ⁸ Павле се бранио: „Нисам учинио никакав преступ ни против јудејског Закона, ни против храма, а ни против цара.“

⁹ Желећи да угоди Јеврејима, Фест је упитао Павла: „Хоћеш ли да идеш у Јерусалим да ти се онде за то преда мном суди?“ ¹⁰ Павле је одговорио: „Пред царским судом стојим и ту треба да ми се суди. Јеврејима ништа нисам скривио, као што и са̂м веома добро знаш. ¹¹ Ако сам нешто скривио, или ако сам учинио нешто што заслужује смрт, не одбијам да умрем; али ако су њихове оптужбе неосноване, нико ме не може изручити њима. Позивам се на цара.“

¹² Фест се тада посаветовао са својим већем, па је рекао: „На цара си се позвао, к цару ћеш поћи!“

Павле пред краљем Агрипом

¹³ Неколико дана касније дођу цар Агрипа и Верника у Кесарију да поздраве Феста. ¹⁴ Пошто су остали тамо неколико дана, Фест изложи цару Павлов случај: „Ту је један човек кога је Феликс оставио као затвореника. ¹⁵ Кад сам био у Јерусалиму, водећи свештеници и јудејске старешине су изнели оптужбе против њега и захтевали његову осуду. ¹⁶ Одговорио сам им да није римски обичај да се оптуженик изручи пре но што се суочи са својим тужитељима и пре но што му се пружи прилика да се одбрани од оптужби. ¹⁷ Кад сам се вратио са њима, већ следећег дана сам без икаквог одлагања сео на судијску столицу и наредио да доведу тог човека. ¹⁸ Када су његови тужитељи устали да говоре, нису га оптуживали за никакав злочин, како сам ја очекивао, ¹⁹ него су се спорили с њим око извесних питања њихове вере и о неком Исусу који је био мртав, а за кога Павле тврди да је жив. ²⁰ Пошто сам био у недоумици како да поступим у вези овог спора, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим, да би му се за то тамо судило. ²¹ Али како је Павле хтео да остане у затвору до одлуке царског величанства – будући да се позвао на њега – наредио сам да га чувају док га не пошаљем цару.“

²² Агрипа рече: „И ја са̂м бих волео да чујем тог човека.“ „Чућеш га сутра“ – одговорио је Фест.

Павле пред Фестом и Агрипом

²³ Сутрадан су Агрипа, Фест и Верника дошли са великом помпом, па су заједно са војним заповедницима и градским угледницима ушли у судницу. Пошто је наредио да доведу Павла, ²⁴ Фест је рекао: „Царе Агрипа и сви ви који сте присутни, погледајте овог човека! Због њега су навалили на мене сви Јевреји из Јерусалима и одавде, вичући да он више не сме да живи. ²⁵ Но, ја сам установио да он није учинио ништа што заслужује смрт. Али пошто се позвао на цара, одлучио сам да га пошаљем у Рим. ²⁶ Међутим, немам ништа поуздано о њему да напишем господару. Зато сам га довео пред вас, посебно пред тебе, царе Агрипа, да бих након саслушања имао шта да напишем. ²⁷ Наиме, чини ми се неразумним послати затвореника, а не назначити шта су његове кривице.“

Павлов говор

26 Агрипа се онда обратио Павлу: „Дозвољава ти се да говориш у своју одбрану.“ Тада је Павле испружио своју руку и започео своју одбрану: ² „Сматрам себе срећним, о, царе Агрипа, што ћу се баш пред тобом бранити од свега за шта ме Јевреји оптужују, ³ тим пре што знам да си добро упућен у јудејске обичаје и спорна питања. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.

⁴ Сви Јевреји знају какав начин живота сам проводио од најраније младости међу својим народом у Јерусалиму. ⁵ Они ме знају од раније, па могу, ако хоће, да потврде да сам као фарисеј живео по најстрожем правцу наше вере. ⁶ А сада ми се суди због моје наде у испуњење обећања које је Бог дао нашим прецима. ⁷ Исто тако се и дванаест наших племена, која предано служе Богу дању и ноћу, надају испуњењу истог обећања. Због те наде ме, о, царе, Јевреји оптужују.

⁸ Зар сматрате невероватним да Бог ускрсава мртве? ⁹ Па и ја сам био уверен да се морам свим силама супротставити имену Исуса Назарећанина, ¹⁰ што сам и чинио у Јерусалиму. Кад сам добио овлаштење од водећих свештеника, ја сам многе свете затворио, а када су их убијали, ја сам давао свој пристанак. ¹¹ По свим синагогама сам их кажњавањем присиљавао да се одрекну своје вере. У своме прекомерном бесу, прогањао сам их чак и по страним градовима.

Павле говори о свом обраћењу

¹² Поводом тога сам се запутио у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од водећих свештеника. ¹³ Негде око подне, о, царе, на путу сам угледао светлост са неба, која је мене и моје сапутнике обасјала јаче од сунчевог сјаја. ¹⁴ Сви смо попадали на земљу, а ја сам чуо глас који ми се обратио на јеврејском језику: ’Савле! Савле! Зашто ме прогониш? Тешко ти је да се риташ против бодила^[b].’

¹⁵ ’Ко си ти, господине?’ – упитао сам. Господ ми је одговорио: ’Ја сам Исус кога ти прогониш. ¹⁶ Устани и стани на своје ноге! Објавио сам ти се да бих те поставио за свог слугу и сведока онога што си видео и онога што ћу ти објавити. ¹⁷ Ја ћу те избављати од твога народа и од незнабожаца. Њима те шаљем, ¹⁸ да им отвориш очи како би се одвратили од таме к светлу и од сатанске власти к Богу, те да би примили опроштење од греха и део међу онима који су посвећени вером у мене.’

¹⁹ Отада, царе Агрипа, нисам био непослушан небеском виђењу. ²⁰ Прво сам проповедао онима у Дамаску, те у Јерусалиму и у целој Јудеји, а потом и незнабошцима, да треба да се покају од греха и да се окрену Богу чинећи дела која доказују покајање. ²¹ Зато су ме Јевреји ухватили у храму и покушали да ме убију. ²² Међутим, Бог ми је помагао све до данашњега дана, те стојим ту и сведочим и неугледнима и угледнима. Ја не говорим ништа друго осим онога што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: ²³ да ће Христос пострадати и да ће, као први који је ускрснут из мртвих, навестити светло народу израиљском и незнабошцима.“

²⁴ Док се Павле бранио овим речима, Фест гласно узвикну: „Ниси при здравом разуму, Павле! Велика ученост ти мути разум!“ ²⁵ Павле одговори: „Нисам ја луд, уважени Фесте, него говорим истините и разумне речи. ²⁶ Све ове ствари су познате и цару коме слободно говорим. Уверен сам, наиме, да му ништа од тога није непознато, јер се то није догодило у неком запећку. ²⁷ Царе Агрипа, верујеш ли Пророцима? Знам да верујеш.“

²⁸ „Још мало, па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ – рекао је Агрипа Павлу.

²⁹ „Дај Боже да, пре или касније, не само ти, већ и сви који ме данас слушају, постану такви какав сам ја, осим ових окова.“

³⁰ После овога устадоше цар, намесник и Верника као и сви који су са њима седели. ³¹ Одлазећи, разговарали су међу собом: „Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или тамницу.“

³² Агрипа рече Фесту: „Овај човек би могао да буде ослобођен да се није позвао на цара.“