Chronological

Преображење

(Мк 9,2-13; Лк 9,28-36)

17 Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и његовог брата Јована. Доведе их на једну високу гору, где су били сами, ² и пред њима се преобрази. Лице му засја као сунце, а одећа постаде бела као светлост. ³ Тада се пред њима појавише Мојсије и Илија и почеше да разговарају са Исусом.

⁴ Петар рече Исусу: »Господе, добро је што смо овде. Ако хоћеш, подићи ћу овде три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«

⁵ Док је он још говорио, засени их сјајан облак и из облака се зачу глас који рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи! Њега слушајте!«

⁶ Када су то чули, ученици падоше ничице и веома се уплашише.

⁷ Тада им Исус приђе и дотаче их, говорећи: »Устаните и не бојте се.«

⁸ А када су подигли поглед, не видеше никог осим Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди: »Ником не причајте о овом што сте видели док Син човечији не устане из мртвих.«

¹⁰ А ученици га упиташе: »Зашто онда учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«

¹¹ »Илија ће доћи«, одговори им он, »и све обновити. ¹² Али кажем вам: Илија је већ дошао, а они га нису препознали, него су с њим учинили како им се прохтело. Тако ће и Син човечији страдати од њих.«

¹³ Тада његови ученици разумеше да им говори о Јовану Крститељу.

Излечење опседнутог дечака

(Мк 9,14-29; Лк 9,37-43а)

¹⁴ Када су се вратили к народу, Исусу приђе један човек и паде пред њим на колена, ¹⁵ говорећи: »Господару, смилуј се мом сину. Јер, месечар је и страшно пати и често пада у ватру и у воду. ¹⁶ Одвео сам га твојим ученицима, али нису могли да га излече.«

¹⁷ »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама? Колико ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га овамо.«

¹⁸ И запрети демону, па овај изађе из дечака, који истог часа оздрави.

¹⁹ Тада Исусу приђоше ученици и насамо га упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«

²⁰ »Зато што сте маловерни«, одговори им Исус. »Истину вам кажем: кад бисте имали веру као зрно горушице, рекли бисте овој гори: ‚Премести се одавде онамо‘, и она би се преместила. И ништа вам не би било немогуће.« ^21 [a]

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мк 9,30-32; Лк 9,43б-45)

²² Када су се састали у Галилеји, Исус им рече: »Син човечији ће бити предат људима у руке ²³ и они ће га убити, али он ће трећег дана васкрснути.«

А они се веома ражалостише.

Храмски порез

²⁴ Када су ушли у Кафарнаум, Петру приђоше убирачи пореза од две драхме^[b], па га упиташе: »Зар ваш учитељ не плаћа храмски порез^[c]?«

²⁵ »Плаћа«, одговори им он.

Када је Петар ушао у кућу, Исус први проговори и упита: »Шта мислиш, Симоне, од кога земаљски цареви убиру царину или порез? Од својих синова или од туђих?«

²⁶ »Од туђих«, одговори Петар.

А Исус рече: »Дакле, синови су ослобођени. ²⁷ Али, да их не саблазнимо, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу коју уловиш. Отвори јој уста и наћи ћеш статер^[d]. Узми га и дај им за мене и за себе.«

9 »Истину вам кажем«, рече им, »неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде како Божије царство долази у сили.«

Преображење

(Мт 17,1-13; Лк 9,28-36)

² Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и Јована, Доведе их на једну високу гору, где су били сасвим сами, и пред њима се преобрази. ³ Одећа му постаде сјајна и блиставо бела – таква да је ниједан белилац на земљи не би могао тако избелити. ⁴ Тада се пред њима појавише Илија и Мојсије и почеше да разговарају са Исусом.

⁵ Петар рече Исусу: »Раби, добро је што смо овде. Подићи ћемо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«

⁶ Није, наиме, знао шта друго да каже пошто их је обузео страх.

⁷ Тада се појави облак и засени их, а из облака се зачу глас: »Ово је мој љубљени Син! Њега слушајте!«

⁸ И одједном, кад се обазреше, поред себе не видеше више никог осим Исуса.

⁹ Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих. ¹⁰ Они то задржаше за себе, али су међу собом расправљали шта значи »устати из мртвих«.

¹¹ Зато упиташе Исуса: »Зашто учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«

¹² »Додуше, заиста ће прво доћи Илија и све обновити«, рече им он. »Али, зашто је онда записано за Сина човечијега да ће много да препати и да ће бити одбачен? ¹³ А ја вам кажем: Илија је дошао, а они су с њим учинили како им се прохтело, као што је за њега и записано.«

Излечење опседнутог дечака

(Мт 17,14-20; Лк 9,37-43а)

¹⁴ Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају. ¹⁵ Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве.

¹⁶ »О чему то расправљате с њима?« упита их он.

¹⁷ А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости. ¹⁸ Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«

¹⁹ »О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«

²⁰ И они му га доведоше.

Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на земљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена.

²¹ »Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца.

А овај рече: »Још од малих ногу. ²² И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.«

²³ »Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«

²⁴ А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«

²⁵ Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!«

²⁶ И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро. ²⁷ Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде.

²⁸ Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«

²⁹ А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом^[a] може да се истера.«

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 17,22-23; Лк 9,43б-45)

³⁰ Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна ³¹ пошто је учио своје ученике.

»Сина човечијега ће предати људима у руке и они ће га убити«, говорио им је. »А кад га убију, он ће после три дана васкрснути.«

³² Али они нису разумели о чему говори, а плашили су се да га питају.

Ко је највећи?

(Мт 18,1-5; Лк 9,46-48)

³³ Када су стигли у Кафарнаум и када је ушао у кућу, Исус их упита: »О чему сте оно путем расправљали?«

³⁴ А они су ћутали, јер су путем један с другим расправљали о томе ко је највећи.

³⁵ Тада Исус седе, позва к себи Дванаесторицу, па им рече: »Ко хоће да буде први, нека буде међу свима последњи и свима служитељ.«

³⁶ Онда узе једно дете, постави га међу њих, загрли га, па им рече: ³⁷ »Ко год прими једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, не прима мене, него Онога који ме је послао.«

Ко није против нас, тај је за нас

(Лк 9,49-50)

³⁸ »Учитељу«, рече му Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне. Забранили смо му, јер није један од нас.«

³⁹ »Не браните му«, рече Исус, »јер нико ко у моје име учини чудо не може одмах рђаво да говори о мени. ⁴⁰ Ко није против нас, тај је за нас. ⁴¹ Ко вам пружи чашу воде зато што сте Христови, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«

Саблазни

(Мт 18,6-9; Лк 17,1-2)

⁴² »Ко саблазни једнога од ових малених који у мене верују, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да га баце у море. ⁴³ Ако те твоја рука саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш кљаст него да имаш обе руке, а одеш у пакао, у неугасиви огањ. ^{44 [b] 45} Ако те твоја нога саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш хром него да имаш обе ноге, а будеш бачен у пакао. ^{46 [c] 47} Ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да у Божије царство уђеш са једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у пакао, ⁴⁸ где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘.^{(A) 49} Јер, свако ће бити посољен огњем.

⁵⁰ »Со је добра. Али, ако со постане неслана, чиме ћете је зачинити? Имајте соли у себи и будите у миру један с другим.«

Преображење

(Мт 17,1-8; Мк 9,2-8)

²⁸ После отприлике осам дана откад је ово рекао, Исус са собом поведе Петра, Јована и Јакова и попе се на једну гору да се помоли. ²⁹ Док се молио, изглед лица му се промени, а одећа постаде блештаво бела. ³⁰ А два човека су разговарала с њим: били су то Мојсије и Илија, ³¹ који су се појавили у великом сјају^[a]. Говорили су о његовом одласку који је требало да се догоди^[b] у Јерусалиму.

³² Петар и његови другови били су веома поспани, а када су се расанили, угледаше његову славу и два човека која су с њим стајала.

³³ Док су ови одлазили од Исуса, Петар му рече: »Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији« – не знајући шта говори.

³⁴ Док је он још говорио, појави се облак и засени их, а они се, када су ушли у облак, уплашише.

³⁵ Тада се из облака зачу глас који рече: »Ово је мој Син, кога сам изабрао! Њега слушајте!«

³⁶ А када је глас одјекнуо, Исус остаде сам. Ученици то задржаше за себе и никоме у то време нису причали шта су видели.

Излечење опседнутог дечака

(Мт 17,14-18; Мк 9,14-27)

³⁷ Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.

³⁸ Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. ³⁹ Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. ⁴⁰ Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«

⁴¹ »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«

⁴² Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. ⁴³ И сви се задивише Божијој величини.

Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 17,22-23; Мк 9,30-32)

Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: ⁴⁴ »Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.«

⁴⁵ Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају.

Ко је највећи?

(Мт 18,1-5; Мк 9,33-37)

⁴⁶ Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи. ⁴⁷ А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе, ⁴⁸ па им рече: »Ко прими ово дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, прима Онога који ме је послао. Јер, онај који је најмањи међу вама – тај је највећи.«

Ко није против вас, тај је за вас

(Мк 9,38-40)

⁴⁹ »Учитељу«, рече Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне и хтели смо да му забранимо, јер није један од нас.«

⁵⁰ »Не браните му«, рече Исус, »јер ко није против вас, тај је за вас.«

Негостољубиви Самарићани

⁵¹ Како се приближавало време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да крене у Јерусалим, ⁵² па пред собом посла гласнике који уђоше у једно самаријско село да му све припреме. ⁵³ Али мештани га не примише, јер се упутио у Јерусалим.

⁵⁴ Када су ученици Јаков и Јован то видели, упиташе га: »Господе, хоћеш ли да призовемо огањ са неба да их уништи?«

⁵⁵ Али Исус се окрену и прекори их^[c]. ⁵⁶ Онда одоше у друго село.

Цена следбеништва

(Мт 8,19-22)

⁵⁷ Док су ишли путем, рече му један човек: »Ићи ћу за тобом куд год ти идеш.«

⁵⁸ Исус му одговори: »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечији нема где да спусти главу.«

⁵⁹ А једном другом рече: »Пођи за мном.«

»Господе«, рече му човек, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«

⁶⁰ А Исус му рече: »Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божије царство.«

⁶¹ Један му рече: »Ја ћу за тобом, Господе, али ме прво пусти да се опростим од своје породице.«

⁶² »Ко положи руку на плуг«, рече му Исус, »а осврће се, није за Божије царство.«