Chronological

Остали случајеви када се приноси жртва за очишћење

5 »‚Ако неко згреши тако што одбије да говори када га позову да сведочи о нечему што је видео или сазнао, сносиће последице свога греха.

² »‚Или, ако неко дотакне нешто нечисто – било цркотину нечисте дивље животиње, било цркотину нечисте стоке, било цркотину нечистог створења које гмиже по тлу – макар тога и не био свестан, постао је нечист и крив је.

³ »‚Или, ако дотакне људску нечист – било шта што би га учинило нечистим – макар тога и не био свестан, чим за то сазна, биће крив.

⁴ »‚Или, ако се неко непромишљено закуне да ће нешто учинити, било добро или зло – било шта на шта човек може непромишљено да се закуне – макар тога и не био свестан, чим то сазна, биће крив.

⁵ »‚Када је крив за било шта од овога, нека призна да је згрешио. ⁶ За казну што је починио грех нека донесе ГОСПОДУ као жртву за очишћење женку од ситне стоке – јагње или јаре – а свештеник ће за њега извршити обред помирења за његов грех.‘«

⁷ »‚Ако због немаштине не може да набави јагње или јаре, за казну за свој грех нека донесе ГОСПОДУ две грлице или два голупчета – једну птицу за жртву за очишћење, а другу за жртву паљеницу. ⁸ Нека их донесе свештенику, који ће прво принети ону за жртву за очишћење. Заврнуће јој шију, али тако да јој не откине главу. ⁹ Крвљу жртве за очишћење пошкропиће жртвеник са стране, а преосталу крв ће оцедити у подножје жртвеника. То је жртва за очишћење. ¹⁰ Потом ће свештеник принети ону другу птицу као жртву паљеницу, онако како је прописано. Тако ће за њега извршити обред помирења за грех који је починио, и биће му опроштено.‘«

¹¹ »‚Али, ако због немаштине не може да набави две грлице или два голупчета, нека за жртву за своје очишћење донесе једну десетину ефе^[a] белог брашна. Нека на њега не ставља ни уља ни тамјана, јер је то жртва за очишћење. ¹² Нека брашно однесе свештенику, који ће заграбити шаку брашна за знамен-жртву^[b] и спалити је на жртвенику са жртвама ГОСПОДУ спаљеним ватром. То је жртва за очишћење. ¹³ Тако ће свештеник за њега извршити обред помирења за било који од ових греха које је починио, и биће му опроштено. Свештенику припада исти део као и код житне жртве.‘«

Жртва за кривицу

¹⁴ ГОСПОД рече Мојсију: ¹⁵ »Када неко учини прекршај и ненамерно се огреши о било који од ГОСПОДЊИХ светих предмета, нека од ситне стоке за жртву за кривицу доведе ГОСПОДУ овна без мане и одговарајуће вредности у сребру, према тежини светилишног шекела. То је жртва за кривицу. ¹⁶ Нека надокнади онолико колико се огрешио о свете предмете, нека на то дода још петину вредности, па све то преда свештенику. Свештеник ће овном жртве за кривицу извршити обред помирења за њега, и биће му опроштено.«

¹⁷ »Ако неко згреши и учини оно што било која ГОСПОДЊА заповест забрањује, макар то и не знао, крив је и сносиће последице свога греха. ¹⁸ Нека од ситне стоке, за жртву за кривицу, доведе свештенику овна без мане и одговарајуће вредности. Свештеник ће за њега извршити обред помирења за грешку коју је ненамерно учинио, и биће му опроштено. ¹⁹ То је жртва за кривицу – био је крив за прекршај против ГОСПОДА.«

6 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Ако неко згреши и учини прекршај против ГОСПОДА тако што слаже свога ближњега у вези с нечим што му је поверено на чување или остављено код њега; или у вези с нечим што је украдено; или превари свога ближњега; ³ или ако нађе нешто што је изгубљено, па слаже о томе; или слаже под заклетвом о било ком греху који људи чине – ⁴ када тако згреши и буде крив, нека врати оно што је украо или стекао преваром, или оно што му је поверено на чување, или оно изгубљено што је нашао, ⁵ или оно за шта се лажно заклео. Нека накнаду изврши у целости, на то нека дода петину вредности и све преда власнику оног дана када буде приносио жртву за кривицу. ⁶ А за казну нека од ситне стоке доведе свештенику, као своју жртву за кривицу ГОСПОДУ, овна без мане и одговарајуће вредности. ⁷ Свештеник ће за њега извршити обред помирења пред ГОСПОДОМ, и биће му опроштено шта год да је од овога учинио и тако постао крив.«

Жртва паљеница

⁸ ГОСПОД рече Мојсију: ⁹ »Овако заповеди Аарону и његовим синовима: ‚Ово је закон за жртву паљеницу: Нека жртва паљеница остане на жртвенику сву ноћ до јутра и нека ватра на жртвенику непрекидно гори. ¹⁰ Нека онда свештеник обуче своју ланену одећу и ланено доње рубље и уклони пепео у који је ватра на жртвенику претворила жртву паљеницу и одложи га крај жртвеника. ¹¹ Потом нека свуче ову одећу и обуче другу и пепео однесе на чисто место ван табора. ¹² Ватра на жртвенику нека непрекидно гори – нека се не гаси. Нека свештеник сваког јутра дода дрва на ватру, наслаже на њу жртву паљеницу и спали лој жртава за заједништво. ¹³ Нека ватра непрекидно гори на жртвенику – нека се не гаси.‘«

Житна жртва коју доноси народ

¹⁴ »‚Ово је закон за житну жртву: Нека је Ааронови синови приносе пред ГОСПОДА пред жртвеником. ¹⁵ Нека свештеник заграби шаку белог брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на жртви и то спали на жртвенику као знамен-жртву^[c], пријатан мирис ГОСПОДУ. ¹⁶ Оно што преостане нека поједу Аарон и његови синови. Нека то једу без квасца и на светом месту, у дворишту Шатора састанка – ¹⁷ нека се не пече с квасцем. То сам им дао као њихов део од жртава спаљених ватром, а пресвето је као и жртва за очишћење и жртва за кривицу. ¹⁸ То сме да једе сваки Ааронов мушки потомак из поколења у поколење као свој редован део од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром. Ко год то дотакне, постаће свет.‘«

Житна жртва приликом помазања свештеника

¹⁹ ГОСПОД још рече Мојсију: ²⁰ »Нека Аарон и његови синови принесу ову жртву на дан свога помазања: једну десетину ефе^[d] белог брашна као редовну житну жртву – пола од тога ујутро, а пола увече. ²¹ Спреми је с уљем, у тигању. Донеси је добро измешану и принеси као житну жртву, изломљену на комаде, пријатан мирис ГОСПОДУ. ²² Нека је спреми онај Ааронов син који треба да га наследи као помазани свештеник. Ово је ГОСПОДЊА трајна уредба. Нека се сасвим спали. ²³ Свака свештеничка житна жртва нека се сасвим спали – нека се не једе.«

Жртва за очишћење

²⁴ ГОСПОД рече Мојсију: ²⁵ »Кажи Аарону и његовим синовима: ‚Ово је закон за жртву за очишћење: Нека се жртва за очишћење коље пред ГОСПОДОМ, на месту где се коље жртва паљеница. Она је пресвета. ²⁶ Свештеник који је приноси нека је и једе – нека је једе на светом месту, у дворишту Шатора састанка. ²⁷ Шта год дотакне њено месо, постаће свето. Ако њена крв попрска одећу, опери је на светом месту. ²⁸ Земљани суд у ком је месо кувано нека се разбије, а ако је кувано у бронзаном суду, нека се он ориба и испере водом. ²⁹ Сме да је једе свако мушко из свештеничке породице. Она је пресвета. ³⁰ Али ниједна жртва за очишћење чија је крв унета у Шатор састанка да би се у Светињи извршио обред помирења не сме да се једе – нека се спали.‘«

Жртва за кривицу

7 »Ово је закон за жртву за кривицу, која је пресвета: ² Нека се жртва за кривицу коље на месту где се коље жртва паљеница, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. ³ Нека се принесе сав њен лој: улојени реп и лој са утробе, ⁴ оба бубрега са лојем који је на њима при слабинама и привесак јетре, који треба извадити заједно са бубрезима. ⁵ Нека то свештеник спали на жртвенику као жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. То је жртва за кривицу. ⁶ Сме да је једе свако мушко из свештеничке породице, али нека је једе на светом месту. Она је пресвета.

⁷ »Исти закон важи и за жртву за очишћење и за жртву за кривицу. Обе припадају свештенику који њима врши обред помирења. ⁸ Свештеник који за некога приноси жртву паљеницу може за себе да задржи њену кожу. ⁹ Свака житна жртва, било печена у пећи или спремљена у лонцу или тигању, припада свештенику који је приноси. ¹⁰ Свака житна жртва, замешена с уљем или сува, припада свим Аароновим синовима подједнако.«

Жртве за заједништво

¹¹ »Ово је закон за жртву за заједништво која се приноси ГОСПОДУ:«

Жртва захвалница

¹² »Ако се приноси из захвалности, нека се онда са овом жртвом захвалницом принесу и бесквасне погаче замешене с уљем, бесквасне лепиње премазане уљем и погаче од белог брашна замешене с уљем. ¹³ Нека се поред ових погача принесе са жртвом за заједништво која се приноси из захвалности и хлеб умешен с квасцем. ¹⁴ Нека се од сваке жртве једна векна принесе као прилог ГОСПОДУ – то припада свештенику који запљускује крвљу жртве за заједништво. ¹⁵ Месо жртве за заједништво принете из захвалности нека се поједе онога дана кад је принета. Нека се ништа од ње не оставља до јутра.«

Жртва заветна и жртва драговољна

¹⁶ »Али, ако се приноси жртва заветна или жртва драговољна, нека се жртва једе онога дана кад је принета, а ако нешто преостане, сме да се једе и сутрадан. ¹⁷ Месо жртве које преостане за трећи дан нека се спали. ¹⁸ Ако се месо жртве за заједништво буде јело и трећег дана, она неће бити прихваћена и неће се рачунати ономе ко ју је принео, јер је нечиста – ко је буде јео, сносиће последице свога греха. ¹⁹ Месо које дотакне било шта нечисто нека се не једе, него нека се спали. Што се тиче осталог меса, сме да га једе ко год је чист. ²⁰ Али, ако је неко нечист, па једе месо жртве за заједништво принете ГОСПОДУ, нека се одстрани из свога народа. ²¹ Ако неко дотакне нешто нечисто – било људску нечист или нечисту животињу или било шта нечисто и одвратно – па једе месо жртве за заједништво која је принета ГОСПОДУ, тај нека се одстрани из свога народа.«

²² ГОСПОД рече Мојсију: ²³ »Кажи Израелцима: ‚Не једите ни волујски, ни овчији, ни козји лој. ²⁴ Лој животиње која је угинула или коју су растргле дивље животиње сме да се употреби за нешто друго, али га не једите. ²⁵ Ко буде јео лој животиње која се приноси као жртва ГОСПОДУ спаљена ватром, нека се одстрани из свога народа. ²⁶ И, где год живели, не једите ни птичју ни животињску крв. ²⁷ Ако неко буде јео крв, нека се одстрани из свога народа.‘«

Свештенички део од жртава за заједништво

²⁸ ГОСПОД рече Мојсију: ²⁹ »Кажи Израелцима: ‚Када неко приноси ГОСПОДУ жртву за заједништво, нека један њен део донесе као свој дар ГОСПОДУ. ³⁰ Нека својим рукама донесе жртву ГОСПОДУ која се спаљује ватром. Нека донесе лој заједно са грудима, па нека овамо-онамо окрене груди пред ГОСПОДОМ као жртву окретану. ³¹ Свештеник ће спалити лој на жртвенику, а груди припадају Аарону и његовим синовима. ³² Нека свештенику дарује и десни бут своје жртве за заједништво. ³³ Онај Ааронов син који принесе жртву за заједништво нека добије десни бут као свој део. ³⁴ Од жртава за заједништво које Израелци приносе узимам груди које су окретане и бут који је дарован и дајем их свештенику Аарону и његовим синовима као њихов редован део од Израелаца.‘«

³⁵ То је део од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром који је Аарону и његовим синовима додељен онога дана кад су доведени да служе ГОСПОДУ као свештеници. ³⁶ Онога дана кад су помазани, ГОСПОД је заповедио Израелцима да им то дају као њихов редован део из поколења у поколење.

³⁷ То је закон за жртву паљеницу, житну жртву, жртву за очишћење, жртву за кривицу, жртву за свештеничко постављење и жртву за заједништво, ³⁸ који је ГОСПОД дао Мојсију на Синајској гори онога дана када је заповедио Израелцима да приносе своје жртве ГОСПОДУ у Синајској пустињи.