Beginning

Isus kod Zakeja

19 Isus je ušao u Jerihon i prolazio gradom. ² U njemu je živio neki čovjek koji se zvao Zakej. On je bio glavni poreznik i vrlo bogat čovjek. ³ Želio je vidjeti tko je Isus, ali je bio niskog rasta pa od silnoga naroda nije mogao ništa vidjeti. ⁴ Stoga je otrčao naprijed do mjesta kuda je Isus trebao proći i popeo se na divlju smokvu da bi bolje vidio. ⁵ Kad je Isus došao do tog mjesta, pogledao je prema gore i rekao Zakeju: »Siđi brzo, Zakeju! Danas ću biti tvoj gost.«

⁶ Zakej je brzo sišao i sav sretan srdačno ga primio u kuću. ⁷ Svi su to vidjeli i počeli mrmljati: »Otišao je u goste grešniku.«

⁸ A Zakej je ustao i rekao Gospodinu: »Gledaj, Gospodine, polovicu svega što imam dat ću siromašnima. A ako sam ikoga u čemu prevario, vratit ću mu četverostruko.«

⁹ Isus mu je rekao: »Danas je spasenje došlo u ovu kuću jer je i ovaj čovjek Abrahamov sin. ¹⁰ Sin je Čovječji došao potražiti i spasiti izgubljene.«

Usporedba o povjerenom novcu

(Mt 25,14-30)

¹¹ Kako se Isus približavao Jeruzalemu, ljudi su mislili da će odmah nastupiti Božje kraljevstvo. ¹² Isus je znao što misle pa im je ispričao sljedeću usporedbu: »Neki je čovjek plemenitog roda otišao u daleku zemlju da ga proglase kraljem i da se zatim vrati kući. ¹³ Pozvao je deset slugu, dao svakomu popriličan iznos novca^[a] i rekao: ‘Ulažite novac u poslove dok se ne vratim!’ ¹⁴ No njegovi su ga sugrađani mrzili pa su poslali za njim svoje predstavnike da prenesu ljudima te zemlje: ‘Ne želimo da nam ovaj čovjek bude kralj!’

¹⁵ No on je ipak postao kraljem i vratio se kući. Zatim je poslao po sluge kojima je dao novac da vidi kakvu su ostvarili zaradu. ¹⁶ Prvi je sluga pristupio i rekao: ‘Gospodaru, tvojim sam novcem zaradio još deset puta toliko.’ ¹⁷ Gospodar mu je rekao: ‘Dobro si napravio, dobri slugo! Zato što si bio vjeran u malome, vladat ćeš nad deset gradova.’ ¹⁸ Zatim mu je pristupio drugi sluga i rekao: ‘Gospodaru, tvojim sam novcem zaradio još pet puta toliko.’ ¹⁹ Tom je slugi rekao: ‘A ti ćeš vladati nad pet gradova.’ ²⁰ Tada mu je i treći sluga rekao: ‘Gospodaru, evo ti tvoj novac, koji sam zamotao u tkaninu i čuvao! ²¹ Bojao sam te se jer si tvrd čovjek. Uzimaš što nisi uložio i žanješ što nisi posijao.’ ²² A Gospodar mu je rekao: ‘Sudit ću ti na osnovi tvojih vlastitih riječi, zli slugo! Znao si da sam tvrd čovjek i da uzimam što nisam uložio i žanjem što nisam sijao. ²³ Pa zašto onda nisi položio moj novac u banku, da ga, kada dođem, podignem s kamatama?’ ²⁴ A onima što su stajali pokraj njega je rekao: ‘Uzmite mu novac i dajte ga onomu koji ima deset puta toliko!’ ²⁵ Oni su mu rekli: ‘Gospodaru, pa on već ima deset puta više.’ ²⁶ ‘Kažem vam’, odgovorio im je gospodar, ‘svakome koji ima, dat će se još, a onome koji nema, oduzet će se i ono što ima. ²⁷ A što se tiče mojih neprijatelja, koji me nisu htjeli za kralja, dovedite ih ovamo i pogubite preda mnom!’«

Isus ulazi u Jeruzalem

(Mt 21,1-11; Mk 11,1-11; Iv 12,12-19)

²⁸ Nakon što im je to rekao, Isus je krenuo dalje, prema Jeruzalemu. ²⁹ Kad je stigao nedaleko od Betfage i Betanije, gradova u blizini Maslinske gore, poslao je naprijed dvojicu svojih učenika i rekao im: ³⁰ »Pođite u ovo selo ispred vas! Čim uđete, naći ćete privezano magare koje još nikada nitko nije jahao. Odvežite ga i dovedite ovamo! ³¹ A ako vas tko upita zašto ga odvezujete, recite: ‘Treba Gospodinu.’«

³² Dvojica su učenika otišla u selo i našla magare, kako im je Isus i bio rekao. ³³ Dok su ga odvezivali, vlasnici su ih pitali: »Zašto odvezujete magare?«

³⁴ Učenici su odgovorili: »Treba Gospodinu.« ³⁵ Doveli su magare Isusu, stavili na njega svoje ogrtače pa posjeli Isusa na magare. ³⁶ Dok je Isus išao prema Jeruzalemu, ljudi su prostirali svoje ogrtače po putu.

³⁷ A kad se Isus približio obronku Maslinske gore, mnoštvo je sljedbenika počelo iz svega glasa radosno slaviti Boga za sva čuda koja su vidjeli. ³⁸ Govorili su:

³⁹ Neki su mu farizeji iz mnoštva rekli: »Učitelju, ukori svoje sljedbenike!«

⁴⁰ A on im je odgovorio: »Kažem vam, ako oni budu šutjeli, kamenje će vikati.«

Isus plače nad Jeruzalemom

⁴¹ Kad je stigao nadomak grada i ugledao ga, zaplakao je nad njim ⁴² i rekao: »Kad bi barem danas znao što će ti donijeti mir, ali ti to sada ne vidiš! ⁴³ Doći će vrijeme kad će tvoji neprijatelji podići nasipe oko tebe i okružiti te sa svih strana. ⁴⁴ Sravnit će sa zemljom tebe i tvoju djecu. Neće ostati ni kamen na kamenu unutar tvojih zidova jer nisi prepoznao vrijeme kad je Bog došao k tebi.«

Isus u Hramu

(Mt 21,12-17; Mk 11,15-19; Iv 2,13-22)

⁴⁵ Isus je otišao u Hram i počeo tjerati iz njega sve koji su ondje trgovali.^{[c] 46} Rekao je: »Zapisano je: ‘Moja kuća bit će kuća molitve’,^[d] a vi ste je pretvorili u ‘pljačkaško sklonište’^[e].«

⁴⁷ Isus je svaki dan poučavao u Hramu. Vodeći svećenici, učitelji Zakona i neki narodni glavari htjeli su ga ubiti, ⁴⁸ ali kako je sav narod pozorno slušao svaku riječ koju je Isus govorio, nisu nalazili načina kako da ga ubiju.

Odakle Isusu vlast?

(Mt 21,23-27; Mk 11,27-33)

20 Jednom je Isus poučavao u Hramu i objavljivao ljudima Radosnu vijest. Vodeći svećenici i učitelji Zakona došli su k njemu zajedno s drugim židovskim vođama ² pa su mu rekli: »Kaži nam, kojim pravom činiš sve to? Tko te ovlastio?«

³ Isus im je odgovorio: »I ja ću vama postaviti jedno pitanje. Kažite mi: ⁴ je li Ivanovo krštenje bilo od Boga ili od ljudi?« ⁵ Oni su počeli razmatrati pitanje među sobom: »Ako kažemo: ‘od Boga’, on će reći: ‘zašto mu onda niste vjerovali?’ ⁶ A ako kažemo: ‘od ljudi’, svi će nas kamenovati jer su uvjereni da je Ivan bio prorok.« ⁷ I tako su mu odgovorili da ne znaju odakle je Ivanovo krštenje.

⁸ Tada im je Isus rekao: »Ni ja vama neću reći kojim pravom ovo činim.«

Bog šalje svoga Sina

(Mt 21,33-46; Mk 12,1-12)

⁹ Isus je zatim ispričao narodu sljedeću usporedbu: »Neki je čovjek posadio vinograd, iznajmio ga vinogradarima i otputovao na dulje vrijeme. ¹⁰ Kad je došlo vrijeme berbe, poslao je slugu k vinogradarima da mu predaju njegov dio uroda. No vinogradari su pretukli slugu i poslali ga natrag praznih ruku. ¹¹ Čovjek je zatim poslao drugog slugu, ali i njega su pretukli, izrugali ga i poslali natrag praznih ruku. ¹² Poslao im je i trećeg slugu, ali i njega su ranili i izbacili. ¹³ Na to je vlasnik vinograda rekao: ‘Što da učinim? Poslat ću svoga voljenog sina. Možda će njemu iskazati poštovanje.’ ¹⁴ No kad su ga vinogradari ugledali, posavjetovali su se i rekli: ‘Ovo je nasljednik. Ubijmo ga, pa će nasljedstvo pripasti nama!’ ¹⁵ I tako su ga vinogradari izbacili iz vinograda i ubili.

Što će, dakle, vlasnik vinograda učiniti s njima? ¹⁶ Doći će i pogubiti ih, a vinograd dodijeliti drugima.«

Kad su ljudi to čuli, rekli su: »To se nikada ne smije dogoditi!« ¹⁷ A Isus ih je pogledao i rekao: »Što onda znači ono što je pisano:

¹⁸ Svatko tko padne na njega, razbit će se, a onaj na koga on padne, bit će smrvljen.«

¹⁹ Učitelji Zakona i vodeći svećenici znali su da je ova usporedba namijenjena njima. Htjeli su istoga trena uhititi Isusa, ali su se bojali naroda.

Pitanje o porezu

(Mt 22,15-22; Mk 12,13-17)

²⁰ Učitelji Zakona i svećenici pratili su Isusa i slali za njim uhode koji su se pretvarali da su iskreni kako bi ga uhvatili u riječi, da bi ga predali vladajućem upravitelju. ²¹ Stoga, uhode su ga upitali: »Učitelju, znamo da govoriš i poučavaš istinu i da kod tebe nema pristranosti, već da ispravno učiš Božjem putu. ²² Je li ispravno da mi plaćamo porez caru ili nije?«

²³ Isus je bio svjestan njihovog lukavstva pa im je rekao: ²⁴ »Pokažite mi srebrnjak! Čija je to slika i čije ime na njemu?«

²⁵ Oni su odgovorili: »Carevo.« A on im je rekao: »Onda dajte caru što je carevo, a Bogu što je Božje.«

²⁶ I nisu ga pred narodom mogli uhvatiti u riječi. Njegov ih je odgovor zadivio pa su zašutjeli.

Pitanje o uskrsnuću

(Mt 22,23-33; Mk 12,18-27)

²⁷ Neki su saduceji^[g] došli k Isusu—saduceji smatraju da nema uskrsnuća—i upitali ga: ²⁸ »Učitelju, Mojsije nam je zapisao da, ako oženjen čovjek umre bez djece, njegov se brat treba oženiti njegovom udovicom i s njom imati djecu na ime svoga brata.^{[h] 29} Bila su sedmorica braće. Prvi se oženio i umro bez djece. ³⁰ Zatim se drugi oženio bratovom udovicom, ³¹ a nakon toga i treći. Ista je sudbina snašla svu sedmoricu: umrli su, a da nisu imali djece. ³² Poslije je umrla i žena. ³³ O uskrsnuću mrtvih, čija će ona biti žena kad su je sva sedmorica imala za ženu?«

³⁴ Tada im je Isus rekao: »Ljudi ovoga svijeta žene se i udaju, ³⁵ ali oni, koji su dostojni uskrsnuća od mrtvih, nakon ovoga života, neće se ni ženiti ni udavati. ³⁶ Oni neće moći više niti umrijeti jer će biti poput anđela. Oni su Božja djeca jer su djeca uskrsnuća. ³⁷ No u slučaju s gorućim grmom čak je i Mojsije jasno pokazao da ljudi ustaju od mrtvih jer je nazvao Gospodina ‘Bogom Abrahama, Izaka i Jakova.’^{[i] 38} A Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer oni koji mu pripadaju—žive.«

³⁹ Na to su neki učitelji Zakona odgovorili: »Učitelju, dobro si rekao!« ⁴⁰ I nitko ga se više nije usudio ništa pitati.

Pitanje o Kristu i Davidu

(Mt 22,41-46; Mk 12,35-37)

⁴¹ Isus im je zatim rekao: »Kako to da Krista nazivaju Davidovim potomkom? ⁴² Pa David sâm kaže u knjizi Psalama:

⁴⁴ Dakle, ako ga David naziva Gospodinom, kako mu onda Krist može biti potomak?«

Učitelji Zakona

(Mt 23,1-36; Mk 12,38-40; Lk 11,37-54)

⁴⁵ Dok je narod to slušao, Isus se obratio svojim učenicima: ⁴⁶ »Čuvajte se učitelja Zakona! Oni vole hodati uokolo u dugim haljinama i vole da ih na trgovima pozdravljaju s poštovanjem. Vole najbolja mjesta u sinagogama i počasna mjesta na gozbama. ⁴⁷ Na prevaru uzimaju imovinu udovicama, a mole duge molitve da se prikažu pobožnima. Oni će biti strože suđeni.«