Book of Common Prayer
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
55 Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2 Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3 од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4 У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5 Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6 Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7 Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8 Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9 Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15 Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16 Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19 Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
138 Хвалићу те од свег срца,
пред боговима певаћу ти славопоје!
2 Клањаћу се у Дому светости твоје;
хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
што је изнад свег имена свога диже.
3 На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
смелост си ми дао, душу ојачао.
4 Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
када чују речи твојих уста!
5 Опеваће путеве Господње,
јер је слава Господња велика.
6 Узвишен је Господ али гледа пониженог,
а бахатог надалеко препознаје.
7 Макар се и нашао усред невоље,
живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
спашће мене десна рука твоја!
8 Господ ће ме осветити!
О, Господе, милост твоја је довека;
дела својих руку не напуштај!
Хоровођи. Давидов Псалам.
139 О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2 Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3 Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4 Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5 Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6 Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
7 Од твог Духа где да одем?
Од твог лица куда да побегнем?
8 Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
9 Винем ли се зориним крилима
и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
„Тама ће ме свакако прекрити,
светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
и ноћ попут дана сија,
јер и тама ти је као светло!
13 Да, ти си ми нутрину створио,
саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
док сам био стваран на тајноме месту;
док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
у твојој су књизи записани дани моји одређени,
а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
више их је него песка;
а када се пробудим,
још увек сам са тобом.
19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
Душмани су они моји!
23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
Свршетак суше
41 Илија рече Ахаву: „Иди, једи и пиј, јер се чује звук великог пљуска.“ 42 Ахав је отишао да једе и пије, а Илија је отишао на врх Кармила. Ту је клекнуо на земљу и положио главу међу колена. 43 Потом је рекао своме слузи: „Устани и погледај према мору.“
Он погледа и рече: „Нема ничега.“
Илија је седам пута рекао: „Врати се.“
44 Седмог пута је слуга рекао: „Ено, од мора се диже мали облак, као људски длан.“
Илија рече: „Иди и реци Ахаву: ’Упрегни своје кочије и сиђи да те не ухвати пљусак.’“
45 Небо се намах смрачи од облака и ветра, и спусти се велики пљусак. Ахав се попне у своје кочије и оде у Језраел. 46 А рука Господња дође на Илију; он се опаса и отрча пред Ахавом све до Језраела.
Илија бежи од Језавеље
19 Кад је Ахав испричао Језавељи све што је Илија урадио, и како је поубијао мачем све пророке, 2 Језавеља је послала гласника Илији, говорећи: „Нека ми тако учине богови, и нека додају, ако сутра у ово време не учиним с твојим животом, као што је било учињено са животом свакога од њих.“
3 Он се уплашио, па је устао и побегао да сачува себи живот. Дошао је у Вир-Савеју у Јуди, где је оставио свога слугу. 4 Онда је отишао у пустињу, дан хода. Дошавши до једне смреке, сео је испод ње и пожелео да умре. Рекао је: „Доста ми је више! Господе, узми мој живот, јер нисам бољи од својих предака!“ 5 Легао је испод смреке и заспао.
Али анђео га дотакну и рече му: „Устани и једи.“ 6 Кад се обазрео, тамо код његове главе је била погача печена на камену и крчаг воде. Јео је и пио, па је поново легао.
7 Анђео Господњи се вратио по други пут, дотакнуо га и рекао му: „Устани и једи, јер те очекује далек пут.“ 8 Илија је устао, па је јео и пио. Обновивши снагу том храном, ишао је четрдесет дана и четрдесет ноћи до Божије горе Хорив.
17 Следите мене као пример, браћо, и посматрајте оне који живе по узору на нас. 18 Јер, многи о којима сам вам често говорио, а сада вам и плачући говорим, живе као непријатељи Христовог крста. 19 Њихова судбина је пропаст, стомак је њихов бог, слава им је у срамоти, они мисле на земаљске ствари. 20 А наша отаџбина је на небесима, одакле очекујемо Спаситеља, Господа Исуса Христа. 21 Он ће преобразити наше понижено тело и учинити га онаквим какво је његово славно тело, дејством силе којом све може да подложи себи.
4 Зато, браћо моја вољена и жељена, радости моја и венче мој, тако чврсто стојте у Господу, вољени.
2 Еводију и Синтиху молим да се слажу у Господу. 3 Да, молим и тебе, прави друже, да им помогнеш у томе, јер су ми оне помагале у објављивању Радосне вести, заједно са Климентом и осталим мојим сарадницима. Њихова имена су записана у Књизи живота.
4 Увек се радујте у Господу! И поново ћу рећи: радујте се у Господу! 5 Нека ваша благост буде позната свим људима. Господ је близу! 6 Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и искањем са захвалношћу изнесите своје молбе Богу, 7 и Божији мир који превазилази сваки људски разум сачуваће ваша срца и ваше мисли у Христу Исусу.
Исусово крштење
13 Тада Исус оде из Галилеје на Јордан да га Јован крсти. 14 А Јован га је одвраћао од тога, говорећи: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени?“
15 А Исус му одговори: „Пусти сада, јер овако нам ваља испунити све што је у складу с Божијом праведношћу.“ Тада му Јован допусти.
16 Одмах након што је Исус био крштен, изашао је из воде. Уто се отворе небеса, и Исус угледа Божијег Духа како као голуб силази и спушта се на њега. 17 Тада се зачуо глас с неба: „Ово је Син мој вољени, који ми је сва радост!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.