Book of Common Prayer
За хоровођу. Псалам Давидов.
41 Благо оном који мисли на сиромаха,
Господ га избавља у дан невоље.
2 Господ га чува и држи у животу,
он ће га благословити у земљи,
неће га изручити жељи душмана његових.
3 Господ ће га крепити на постељи боли;
ти ћеш га од болести опоравити на лежају.
4 Рекох: „Господе, смилуј ми се,
исцели ми душу, јер сам ти згрешио.“
5 Непријатељи злурадо говоре о мени:
„Када ће умрети? Када ће му се име затрти?“
6 Кад ми ко у посету дође, говори којешта,
а у срцу скупља пакост;
кад изађе онда јавно каже.
7 Заједно против мене шапућу сви што ме мрзе,
несрећу ми предвиђају:
8 „Кобна га је болест ударила;
легао је и дићи се више неће.“
9 Па и ближњи мој коме сам веровао,
онај који са мном једе, окрену се против мене.
10 А ти, Господе, смилуј ми се,
подигни ме, да им вратим мило за драго.
11 По овоме знам да сам ти угодан,
јер мој непријатељ не ликује нада мном.
12 У моме ме поштењу подржи,
пред своје ме лице постави довека.
13 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века и до века. Амин. Амин.
Хоровођи. Давидова поучна песма, када је Доик Едомац дошао и дојавио Саулу, рекавши му: „Давид је отишао у Ахимелекову кућу.“
52 Што се хвалиш злобом, силниче?
Милост је Божија од јутра до сутра.
2 Разарања ти смишља језик
попут бритве оштар,
о, превртљивче!
3 Ти зло волиш више него добро,
и лаж више него право да говориш. Села
4 Ти волиш све речи прождрљиве,
о, језиче обмањиви!
5 Али тебе ће Бог довека оборити;
зграбиће те, од шатора отргнути;
из земље живих ишчупаће те. Села
6 И видеће то праведници и бојаће се,
па ће му се смејати:
7 „Гле човека што Бога није узео за тврђаву,
рушитеља силног,
што се поуздао у обиље свога блага!“
8 А ја сам као зелена маслина
у Дому Божијем;
у милост се Божију уздам
од века до века.
9 Хвалићу те у веке векова
за дела твоја;
надаћу се имену твоме
јер је добро пред твојим вернима.
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
44 О, Боже, својим смо ушима чули,
наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
у дане прадавне.
2 Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
пуке си разбио, а њих умножио.
3 Нису они земљу мачем освојили,
нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
и светло твога лица, јер си их заволео.
4 Ти си мој цар, Боже!
Нареди, и Јаков ће бити спасен.
5 С тобом пробадамо душмане своје,
у име твоје газимо непријатеље своје.
6 Јер ја се не уздам у лук свој,
мач мој мене не спасава.
7 Јер ти нас избави од наших душмана,
ти осрамоти наше мрзитеље.
8 Богом смо се хвалили поваздан,
име твоје славили поваздан.
9 Но, ти си нас одбацио и понизио,
и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
а од продаје се ниси обогатио.
13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
пред душманином, осветником.
17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
и у смртну нас таму завио.
20 Ако заборавимо име Бога нашега,
и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?
25 Јер душа наша лежи у прашини,
стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
откупи нас због милости своје!
Човек Божији из Јуде
13 Човек Божији дође из Јуде у Ветиљ по речи Господњој, док је Јеровоам стајао код жртвеника да принесе ка̂д. 2 Он повика према жртвенику, по речи Господњој, и рече: „О, жртвениче, жртвениче! Овако каже Господ: ’Ево, родиће се син дому Давидовом, по имену Јосија; он ће на теби жртвовати свештенике узвишица, који на теби приносе ка̂д, и на теби ће бити спаљене људске кости.’“ 3 Тог дана је учинио знак, говорећи: „Ово је знак о коме је Господ говорио: жртвеник ће се распући, па ће се пепео на њему расути.“
4 Кад је цар Јеровоам чуо реч коју је човек Божији објавио против жртвеника у Ветиљу, испружио је руку са жртвеника, говорећи: „Ухватите га!“ Али осуши му се рука коју испружи на њега, те је није могао повући. 5 Тада се жртвеник распуче, а пепео са њега се расуо, према знаку коју је учинио човек Божији по речи Господњој.
6 Цар рече човеку Божијем: „Молим те, заузми се за мене пред Господом, Богом својим; помоли се за мене да ми оздрави рука.“ Тада се човек Божији заузео за њега пред Господом, те је царева рука оздравила; постала је као што је била.
7 Цар рече човеку Божијем: „Дођи код мене кући и окрепи се, а ја ћу ти дати дар.“
8 Али човек Божији рече цару: „Ни да ми даш пола свог дворца не бих пошао с тобом, нити бих јео твоју храну ни пио воду у овом месту. 9 Јер тако ми је било заповеђено по речи Господњој: ’Немој јести храну ни пити воду, нити се враћај путем којим си дошао.’“ 10 Тако је отишао другим путем, и није се вратио путем којим је дошао у Ветиљ.
1 Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Филипима, заједно са надгледницима и служитељима. 2 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
Захвалност и молитва
3 Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим. 4 У свакој својој молитви за све вас, увек се молим с радошћу 5 ради вашег учешћа у ширењу Радосне вести, од првог дана до данас. 6 Уверен сам да ће Бог, зачетник доброг дела у вама, довршити то дело до Дана у који ће Исус Христос доћи. 7 А и право је да овако мислим о свима вама, јер вас носим у своме срцу, све вас који учествујете са мном у милости, како у мојим оковима, тако и у одбрани и утврђивању Радосне вести. 8 Бог ми је сведок да чезнем за свима вама љубављу Исуса Христа. 9 А ја се молим да ваша љубав све више напредује у спознаји и пуном увиду у исправно живљење, 10 да можете просудити шта је најбоље, како бисте били чисти и беспрекорни за дан Христов, 11 испуњени праведношћу – плодом што се посредством Христа Исуса стиче, на славу и хвалу Божију.
40 Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. 41 Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.
Исусова сахрана
42 Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, 43 Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. 44 Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. 45 Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. 46 Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. 47 Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.