Book of Common Prayer
Давидов.
26 Оправдај ме, Господе,
јер сам живео у недужности,
у Господа сам се поуздао,
поколебао се нисам.
2 Истражи ме, Господе, искушај ме,
испитај ми и нутрину и срце.
3 Ход свој управљам по твојој истини,
јер ми је твоја милост пред очима.
4 Ја не седим с лажљивцима,
с лицемерима се ја не дружим.
5 Ја мрзим збор зликоваца,
с опакима нећу ни да седнем.
6 Руке перем у својој невиности,
и идем око твог жртвеника, Господе,
7 да гласно уздигнем глас хвалоспева,
и другима причам о свим твојим чудима.
8 Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
место у коме пребива твоја слава.
9 Не погуби моју душу с грешницима,
ни мој живот с људима крволочним;
10 на рукама је њима безакоње,
а десница пуна им је мита.
11 А ја ћу ходати у недужности;
откупи ме, смилуј ми се!
12 Моја нога стоји на равном месту:
на зборовима благосиљаћу Господа.
Давидов.
28 К теби, Господе, вапим, стено моја,
не буди глув према мени,
да неуслишен не будем
као они што у раку силазе.
2 Почуј глас мога преклињања
кад завапим к теби,
кад подигнем руке своје
к твом најсветијем месту.
3 Не одведи ме с опакима,
с онима који чине безакоње.
Они причају благо с ближњима својим,
а у срцу злоба им почива.
4 Врати им по делима њиховим,
и по њиховим злим поступцима.
Плати им по делима руку њихових,
ти им врати што су заслужили.
5 Пошто не маре за дела Господња,
нити за дела руку његових,
срушиће их, подићи их неће.
6 Нека је благословен Господ,
јер је чуо глас мога преклињања.
7 Господ је моја снага и мој штит,
у њега се поуздаје моје срце.
Он ми је помогао, па ми кличе срце,
својом песмом даваћу му хвале.
8 Господ је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ! Благослови своје наследство!
Напасај га и носи заувек!
Хоровођи. Слуге Господњег Давида.
36 Преступ проговара из срца опаког,
за страх Божији очи му не знају.
2 Јер он ласка себи
и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.
3 Злобне су и заводљиве речи његових уста,
престао је да показује мудрост, да чини добро.
4 Он злобу смишља на постељи својој,
предао се путу неваљалом,
зла се не одриче.
5 О, Господе, милост ти је до небеса,
а верност ти је до облака.
6 Праведност је твоја попут горе Божије,
а твоја је правда дубина голема.
Ти, Господе, чуваш и људе и звери.
7 Како је скупоцена милост твоја, Боже,
потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.
8 Сите се изобиљем твога Дома,
напајаш их реком твојих добара.
9 Јер у теби је врело живота,
у твом светлу ми видимо светло.
10 Милост своју пружи онима који те познају,
и праведност своју онима срца честитога.
11 Нога поносита нек ми не прилази,
рука зликоваца нек ме не протера.
12 Ено, падоше они који раде злобно,
срушени су и дићи се неће моћи.
Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.
39 Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,
држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
2 Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох,
али бол мој само жешћи поста.
3 Запалило се срце у мени,
у мислима мојим плануо је огањ,
те ја проговорих својим језиком:
4 „Објави ми, Господе, мој свршетак
и колика је дужина мојих дана,
да бих знао како сам пролазан.
5 Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
тек је дашак. Села
6 Баш као сенка човек пролази;
узалуд се кида и скупља богатство,
а не зна ко ће га побрати.
7 Чему сада да се надам, Господе?
Моја нада је у теби.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да будем на подсмех безумнику.
9 Ја сам нем, не отварам уста,
јер ти си то са̂м учинио.
10 Уклони свој бич од мене,
изгибох од силине руке твоје!
11 Кад опоменама караш човека због греха,
као мољац растачеш што му је најдраже;
да, сваки човек је тек дашак. Села
12 Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
не оглуши се о моје сузе,
јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13 Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
пре него што одем и не буде ме више.“
65 У то време је Соломон, са свим Израиљем, приредио свечаност – велики сабор пред Господом, Богом нашим, с народом од Лево-Амата до Египатског потока, седам дана и још седам дана, укупно четрнаест дана. 66 Осмог дана је отпремио народ, а они су благословили цара и отишли својим кућама, веселећи се и радујући се у срцу због свег добра што је Господ учинио своме слузи Давиду и своме народу Израиљу.
Бог се поново указује Соломону
9 Кад је Соломон довршио градњу Дома Господњег, царевог двора, и свега што је Соломон желео да уради, 2 Господ се јавио Соломону по други пут, као кад му се указао у Гаваону.
3 Господ му рече:
„Чуо сам твоју молитву и твоју молбу коју си измолио преда мном. Посветио сам овај Дом који си саградио да тамо поставиш моје име заувек. Моје очи и моје срце биће увек тамо.
4 А ти, ако будеш ходао преда мном као што је ходао твој отац Давид у честитости срца и праведности, према свему што сам ти заповедио, и будеш чувао моје прописе и уредбе, 5 учврстићу твој царски престо над Израиљем довека, као што сам обећао твоме оцу Давиду, рекавши: ’Никад ти неће понестати наследника на Израиљевом престолу.’
6 Али ако се ви или ваши потомци одвратите од мене, те не будете чували моје заповеди и прописе, које сам ставио пред вас да их следите, па одете да служите другим боговима и да им се клањате – 7 истребићу Израиља са лица земље коју сам вам дао, а Дом који сам посветио за своје име одбацићу од себе, па ће Израиљ постати предмет исмејавања и ругања међу свим народима. 8 А свако ко буде пролазио поред овог Дома, који је сада узвишен, биће запрепаштен, па ће звиждати и говорити: ’Зашто је Господ поступио овако са овом земљом и са овим Домом?’ 9 Тада ће им рећи: ’Зато што су напустили Господа, Бога свога, који је извео њихове очеве из Египта, и пригрлили друге богове клањајући им се и служећи им. Зато је Господ довео на њих сву ову невољу.’“
Вера и дела
14 Каква је корист, браћо моја, ако неко каже да има веру, а не чини добра дела? Може ли га таква вера спасти? 15 Ако су неки брат и сестра неодевени и ако оскудевају у свакодневној храни, 16 а неко од вас им каже: „Желим вам све најбоље, угрејте се и наситите!“, а не дате им оно што је потребно њиховом телу, каква је корист од тога? 17 Тако и вера, ако није спојена са делима, сама по себи је мртва.
18 Иначе, неко би могао да каже: „Ти имаш веру, ја имам дела. Покажи ми своју веру без дела, а ја ћу ти по делима показати своју веру.“ 19 Ти верујеш да постоји један Бог? Добро чиниш. Али и зли духови то верују и дрхте!
20 Хоћеш ли доказ, залудни човече, да је вера без дела јалова? 21 Зар наш отац Авра̂м није био делима оправдан приневши свога сина Исака на жртвеник? 22 Видиш ли да је вера сарађивала са његовим делима, и да је вера по делима постала потпуна? 23 Тако се испунило Писмо које каже: „Поверова Авра̂м Богу, па му је то урачунато у праведност“, и тако би назван Авра̂м „пријатељем Божијим“. 24 Видите да човек не постаје праведан пред Богом само вером, него и делима.
25 Исто тако, није ли се и Рахава, блудница, делима оправдала, тако што је угостила уходе и затим их упутила на други пут?
26 Наиме, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без дела̂ мртва.
Петар се одриче Христа
66 Док је Петар био у дворишту, дошла је једна од Првосвештеникових слушкиња. 67 Када је спазила Петра како се греје, погледала га је и рекла:
„И ти си био са Исусом из Назарета!“
68 Но, он то порече: „Нити знам, нити разумем о чему говориш!“ Рекавши то изађе у предворје. Уто се огласи петао.
69 Међутим, слушкиња је и тамо опазила Петра, па је опет почела да говори онима што су ту стајали: „И овај је један од њих!“ 70 Али Петар је и даље то порицао.
Мало касније су му и други рекли: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац!“
71 Петар стаде да се проклиње и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“
72 Уто се огласи петао по други пут. Петар се тада сетио Исусових речи: „Пре него што се петао два пута огласи, трипут ћеш ме се одрећи.“ И он стаде да плаче.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.