Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
63 Боже, мој Бог ти си
и ја тебе тражим.
Моја је душа тебе жедна,
тело је моје тебе жељно,
у земљи сувој,
огољеној и безводној.
2 Заиста, у Светињи сам те видео,
гледао ти и силу и славу.
3 Милост је твоја боља од живота,
усне моје величаће тебе.
4 Зато ћу те благосиљати кроз живот свој,
у име ћу твоје подизати руке своје.
5 Сита ће ми бити душа
ко од сала и обиља;
са весељем на уснама
уста моја прослављаће.
6 На постељи својој сетим те се,
о стражама ноћним размишљам о теби.
7 Јер си ти помоћ моја
у сенци крила твојих ја се веселим.
8 Уз тебе ми је душа прионула,
десница ме твоја подржава.
9 А они жуде да ми душу упропасте,
они ће отићи у дубине земље.
10 Биће предани мачу,
биће храна лисицама.
11 А цар ће се у Богу веселити,
хвалиће се свако ко се њиме закуне,
јер ће се затворити уста онима што говоре лажи.
Давидов.
103 Благосиљај, душо моја, Господа
и име му свето све што је у мени!
2 Благосиљај, душо моја, Господа,
не заборави сва доброчинства његова!
3 Он ти кривице све твоје опрашта
и лечи ти све болести твоје;
4 од пропасти спасава ти живот,
овенчава милошћу и милосрђем;
5 живот ти добротом храни,
младост ти је свежа ко у орла.
6 Господ чини оно што је право,
пресуђује у корист тлачених.
7 Путеве је своје открио Мојсију,
дела своја деци Израиља.
8 Милостив и милосрдан је Господ,
дуготрпљив, богат милосрђем.
9 Не тужи нас без престанка,
довека се он не гневи.
10 По гресима нашим он нам не узвраћа,
не плаћа нам према кривицама.
11 Јер колико је небо над земљом високо,
толика је над богобојазнима милост његова.
12 Колико је исток од запада далеко,
толико је преступе наше од нас удаљио.
13 Као кад се отац на децу сажали,
сажали се Господ богобојазнима.
14 Јер он зна како смо грађени
и сећа се да смо тек прашина.
15 Попут траве човекови су дани,
попут цвета на ливади што цвета;
16 ветар задува и већ је нестао,
више га се и не сећа место где је био.
17 А милост је Господња одувек
и заувек на богобојазнима
и праведност његова на њиховим потомцима;
18 на онима који држе његов савез,
који памте његове прописе и извршавају их.
19 Господ је на небесима поставио свој престо
и над свима царством својим влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови,
јаки и снажни,
који чините по његовој речи
и слушате његове наредбе!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове,
слуге његове, што чините како му је драго!
22 Благосиљате Господа, сва дела његова,
где год да је место у коме он влада!
Благосиљај, душо моја, Господа!
21 Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је сав дом Јудин и све племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против дома Израиљевог, да поврате царство Ровоаму, сину Соломоновом.
22 Али реч Божија дође Семају, човеку Божијем: 23 „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином, и свем дому Јудином и Венијаминовом, и осталом народу: 24 ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће Израиљаца. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали реч Господњу и вратили се кући, према речи Господњој.
Јеровоам гради златну телад
25 А Јеровоам је утврдио Сихем, у Јефремовој гори, и ту је живео. Затим се одселио оданде и утврдио Фануил.
26 Јеровоам рече у свом срцу: „Сада би царство могло да се врати дому Давидовом. 27 Ако овај народ буде наставио да одлази у Дом Господњи у Јерусалиму да приноси жртве, срце овог народа ће се вратити њиховом господару Ровоаму, цару Јудином. Онда ће ме убити и вратити се Ровоаму, цару Јудином.“
28 Кад је цар размислио о овоме, направио је два златна телета и рекао народу: „Довољно сте одлазили у Јерусалим. Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ 29 Једно теле је поставио у Ветиљу, а друго у Дану. 30 То је била прилика за грех јер је народ отишао пред оно теле у Дану.
31 Он је подигао и капеле на узвишицама, и поставио свештенике из редова народа, који нису били Левити. 32 Затим је Јеровоам увео празник осмог месеца, петнаестог дана, попут празника у Јуди, приносећи жртве на жртвенику. Исто је учинио у Ветиљу, жртвујући теладима које је направио. У Ветиљу је поставио свештенике узвишица које је направио.
33 Јеровоам је жртвовао петнаестог дана, осмог месеца – оног месеца кад је у свом срцу наумио да уведе празник за Израиљце – на жртвенику који је саградио у Ветиљу. Жртвовао је и кадио на жртвенику.
18 Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. 19 Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, 20 јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“
21 Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. 22 Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.
Молитва за храброст апостола
23 Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су к својима и известили их о ономе што су им водећи свештеници и старешине рекли. 24 Када су чули ово, једнодушно су се помолили Богу речима: „О, Господару, Створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима. 25 Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао:
’Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
26 Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника[a].’
27 Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. 28 Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. 29 А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. 30 Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“
31 Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч.
31 Јевреји поново дограбише камење да га каменују. 32 Исус им рече: „Учинио сам пред вама многа добра дела која ми је Отац наложио. За које од њих ме каменујете?“
33 Јевреји му одговорише: „Не каменујемо те ми за добро дело, него због богохулства. Ти си човек, а проглашаваш се Богом.“
34 Исус им рече: „Зар у вашем Закону не пише: ’Ја рекох: „Богови сте“’? 35 Ако је Закон назвао ’боговима’ оне којима је Божија реч упућена – а Писмо се не може укинути – 36 како онда кажете за онога, кога је Бог посветио и послао у свет: ’Ти вређаш Бога!’, због тога што сам рекао: ’Ја сам Син Божији’?! 37 Ако ја не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. 38 Уколико чиним његова дела, онда верујте макар тим делима, ако већ не верујете мени. Тада ћете знати да је Отац у мени и ја у Оцу.“ 39 Тада су поново хтели да га ухвате, али је он измакао њиховим рукама.
40 Исус је поново прешао на другу страну Јордана, код места где је Јован некада крштавао. Тамо је остао. 41 Тада су многи дошли к њему и рекли: „Јован није учинио ниједан знак, али све што је рекао за овог човека било је истинито.“ 42 Многи су тамо поверовали у Исуса.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.