Book of Common Prayer
Давидов.
25 К теби, Господе, уздижем душу своју,
2 у тебе се поуздајем, мој Боже,
не дај да се осрамотим;
не дај да душмани моји ликују нада мном.
3 Неће се стидети ни један од оних
који у тебе наду своју полажу;
стидеће се они
који своју веру крше без разлога.
4 Објави ми, Господе, своје путеве,
научи ме својим стазама.
5 Води ме својом истином, учи ме,
јер ти си мој Бог, мој Спаситељ,
теби се надам поваздан.
6 Сети се, Господе, милосрђа
и милости своје, јер су од вечности.
7 Не сећај се греха̂ моје младости,
ни мојих преступа;
сећај ме се по милости својој,
ради своје доброте, Господе.
8 Господ је добар и праведан,
зато показује пут грешницима.
9 Он води понизне по правди,
и учи понизне своме путу.
10 Све стазе Господње милост су и истина,
онима што чувају савез његов и прописе.
11 Опрости ми кривицу, јер је велика,
ради свога имена, Господе.
12 Ко је човек што се боји Господа?
Он ће га упутити на пут, који он изабра за њега.
13 Душа ће му почивати у добру,
а семе му наследити земљу.
14 Присан је Господ с онима
који га се боје,
њима свој савез обзнањује.
15 Стално очи упирем ка Господу,
јер ми ноге из мреже извлачи.
16 Окрени се к мени, смилуј ми се,
јер сам усамљен и јадан.
17 Множе се муке срца мога;
извуци ме из мојих невоља.
18 Погледај на моју муку и патњу,
и опрости све грехе моје.
19 Погледај колико је душмана мојих,
који мене мрзе из дубине душе.
20 Чувај моју душу, избави ме,
не дај да се постидим,
јер у теби нађох уточиште.
21 Нека ме недужност и поштење чувају,
јер сам своју наду ставио у тебе.
22 Откупи, Боже, Израиљ,
од свих његових невоља.
За хоровођу, по напеву „Смрт сина“. Псалам Давидов.
9 Славићу Господа свим срцем својим,
причаћу о свим твојим чудесима.
2 Веселићу се, теби ћу клицати,
твоме ћу имену певати, Свевишњи.
3 Кад се моји непријатељи повуку у бегу,
нека се саплету и пропадну пред тобом.
4 Јер ти си одбранио моје право и суд,
сео си на престо да судиш по правди.
5 Укорио си народе, уништио опаке,
затро си им име у веке векова.
6 Докрајчен је душманин,
у рушевинама је довека,
градове си му истребио,
спомен на њих избрисао.
7 Али Господ столује до века,
престо је свој поставио да суди,
8 и свету ће судити по правди,
једнако ће судити народима.
9 Господ је заклон угњетеном,
заклон у време невоље.
10 Нека се уздају у тебе они који твоје име знају,
јер ти, Господе, не остављаш оне што те траже.
11 Певајте Господу, који столује на Сиону!
Причајте народима о делима његовим!
12 Јер онај што се свети за проливену крв,
он памти, не заборавља вапај понизних.
13 Смилуј ми се, о, Господе,
види како ме киње мрзитељи моји
– ти што ме извлачиш из врата смрти –
14 да бих навештао сва славна дела твоја
на дверима ћерке сионске,
и тамо се радовао твојему спасењу.
15 Народи јаму ископаше, ал’ у њу сами упадоше,
нога им се ухвати у мрежу коју сакрише.
16 Господ је себе учинио знаним,
он поступа по праву,
а опаки се хвата у замку своје руке. Мисли. Села
17 Нека се опаки врате у Свет мртвих,
сви народи који Бога заборављају,
18 јер убоги неће увек бити заборављен,
нити пропасти нада понизних.
19 Устани, Господе,
нека човек не надвлада,
нека се суди народима пред тобом.
20 Утерај им страх у кости, Господе,
нека знају пуци да су само људи. Села
Псалам Давидов.
15 Ко то сме, о, Господе,
да пребива у твом шатору,
и да живи на светој гори твојој?
2 Онај који хода беспрекорно,
и чини што правда захтева;
ко из срца говори истину,
3 и свој језик чува од пакости;
ко свом ближњем не чини зла,
нити оцрњује свога ближњега;
4 ко с презиром гледа на опаке,
а поштује оне што се боје Господа;
ко своју заклетву не пориче
макар му то и на зло изашло;
5 ко не позајмљује новац с каматом,
нити прима мито против невиног.
Ко то чини, неће се пољуљати довека.
32 Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог великог имена, и твоје моћне руке и испружене мишице – ако дође и помоли се у овом Дому – 33 услиши га с небеса, твог Пребивалишта, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио.
34 Ако твој народ изађе у бој против својих непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле теби према овом граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену, 35 чуј с небеса њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду.
36 Ако згреше против тебе – јер нема човека који не чини грех – и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у земљу, било далеко или близу, 37 ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’, 38 па се врате к теби свим срцем и свом душом у земљи ропства где су их поробили, и помоле се теби према својој земљи коју си дао њиховим оцима и према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје име, 39 ти чуј с небеса, твог Пребивалишта, њихову молитву и молбу, и учини им по правди. Тада опрости своме народу, који је згрешио против тебе.
40 А сада те молим, о, мој Боже, отвори своје очи и ушима пажљиво послушај молитве са овог места.
41 Уздигни се сад, о, Господе Боже, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну спасење,
твоји верни добру нек се радују.
42 О, Господе Боже, не окрећи се од лица свог помазаника
и сети се савеза милости према Давиду, свом слузи!“
Посвећење Дома
7 Кад је Соломон завршио молитву, огањ сиђе са небеса и спали жртву свеспалницу и друге жртве, а Господња слава испуни Дом. 2 Свештеници нису могли да уђу у Дом Господњи јер је био испуњен славом Господњом 3 А када је сав Израиљев народ видео како је огањ сишао и да је слава пала на Господњи Дом, поклонили су се лицем до земље, до каменог пода захваљујући Господу
„јер је добар,
јер је милост његова довека.“
4 Затим су цар и сав народ принели жртве пред Господом. 5 Цар Соломон је принео двадесет две хиљаде говеда и стотину двадесет хиљада оваца. Тако су цар и сав народ посветили Дом Божији. 6 Свештеници су стајали на својим дужностима, Левити су певали Господу са инструментима које је направио цар Давид за хваљење Господа. Захваљивали су Давидовом песмом Господу јер је милост његова довека – Давид је тако преко њих захваљивао – а свештеници су дували у трубе док је пред њима стајао сав Израиљ.
7 Соломон је посветио средиште дворишта, које је испред Дома Господњег. Онде је принео жртве свеспалнице и сало жртава мира јер на бронзаном жртвенику, што га је направио, није било места. Толико је било жртава – свеспалница, жита и сала – да нису могле да стану на жртвеник.
Упозорење против пристрасности
2 Браћо моја, ви који верујете у нашег славног Господа Исуса Христа, не будите пристрасни. 2 Рецимо да на ваш скуп дође човек са златним прстеном и у скупоценој одећи, а дође и сиромах у прљавој одећи. 3 Ви погледате на онога што носи скупоцену одећу, па му кажете: „Ти лепо седи овде“, а сиромаху кажете: „Ти стани тамо, или седи ту доле код мојих ногу.“ 4 Нисте ли тако направили разлику међу собом и постали судије са опаким мислима?
5 Чујте, вољена моја браћо! Није ли Бог изабрао оне који су сиромашни у свету да буду богати у вери и наследници Царства које је Бог обећао онима који га воле? 6 А ви сте презрели сиромаха. Па нису ли управо богаташи они који вас тлаче и одвлаче на судове? 7 Не блате ли управо они лепо име онога по коме се зовете?
8 Ако заиста извршавате царски Закон према Писму: „Воли ближњега свога као самога себе“, добро чините. 9 Али ако сте пристрасни, чините грех и Закон вас кори као преступнике. 10 Јер ко врши сав Закон, а погреши само у једном, крив је за све. 11 Јер онај који је рекао: „Не чини прељубе“, такође је рекао и: „Не убиј.“ Према томе, ако и не учиниш прељубу, а убијеш, преступио си Закон. 12 Говорите и поступајте као они којима ће се судити Законом који ослобађа. 13 Јер суд је немилосрдан према ономе који није исказивао милосрђе; а милосрђе слави победу над судом!
Пред Великим већем
53 Исуса су одвели Првосвештенику, а тамо су се окупили и сви водећи свештеници, старешине и зналци Светог писма. 54 Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора, где је сео са стражарима и грејао се код ватре.
55 Тада су водећи свештеници и цело Велико веће тражили доказ против Исуса да би га погубили, али нису нашли ништа. 56 Наиме, многи су лажно сведочили против њега, али се сведочења нису подударала.
57 Онда су устали неки и лажно сведочили против Исуса, говорећи: 58 „Чули смо да је он рекао: ’Срушићу овај храм саграђен људском руком и за три дана подићи други који неће бити саграђен људском руком.’“ 59 Али ни овде се њихова сведочења нису подударала.
60 Тада је Првосвештеник устао пред свима и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 61 Али Исус је ћутао и није ништа одговорио.
Првосвештеник га поново упита: „Јеси ли ти Христос, Син Бога благословенога?“
62 „Јесам – одговори Исус. А ви ћете видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
63 На то Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Зар су нам потребни други сведоци? 64 Чули сте богохуљење! Како вам се то чини?“
Сви су пресудили да је заслужио смрт. 65 Тада су неки почели да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и говоре му: „Прореци!“ Стражари су га такође шамарали.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.