Book of Common Prayer
Хоровођи, уз фруле: Давидов псалам.
5 О, Господе, почуј моје речи,
и размотри уздисаје моје.
2 Чуј мој вапај, царе мој и Боже,
јер теби своју управљам молитву.
3 Јутром, Господе, ти глас ми чујеш,
јутром теби приносим молитву,
нетремице пазим, ишчекујем.
4 Јер ти ниси Бог коме злочин прија,
зло не може твојим гостом бити.
5 Охоли ти на очи не могу изаћи,
мрзиш све што чине неправду.
6 Ти затиреш оне што говоре лажи,
крвожедне и подмукле Господ не подноси.
7 А ја ћу у Дом твој доћи,
по обилном твоме смиловању,
пред твојим ћу светим Домом бити,
у страху се теби поклонити.
8 Својом ме правдом води, Господе,
због мрзитеља који ми заседу спремају;
пут свој поравнај преда мном.
9 Истине им нема на уснама,
срце им је испуњено злобом,
гроб отворен грло је њихово,
а језик им ласка превртљиво.
10 О, Боже, кривим их прогласи,
сплетке њихове нек их упропасте.
За грехе их многе изагнај,
јер на тебе они устадоше.
11 Нека се радују сви што у теби уточиште траже,
нека се довека веселе које ти заклањаш,
нека кличу они који име твоје љубе.
12 Јер ти, Господе, благосиљаш праведног,
милошћу га као штитом заклањаш.
Хоровођи, уз жичане инструменте. За дубоке гласове. Псалам Давидов.
6 Не карај ме, Господе, у своме гневу,
у срџби ме својој не кажњавај.
2 Смилуј ми се, Господе, јер сам клонуо,
исцели ме, Господе, кости ми се тресу.
3 Душа ми је врло устрептала,
докле, Господе, докле ћеш чекати?
4 Окрени се, Господе, избави ми душу,
спаси мене због милости своје.
5 Јер, мртав човек тебе не спомиње,
ко ће те из Света мртвих[a] прослављати?
6 Од јецања сасвим сам клонуо;
сву ноћ лежај ја плачем натапам,
и свој кревет сузама обливам.
7 Око моје од муке се гаси,
ишчезава због свих мојих душмана.
8 Одбијте од мене, сви преступници,
јер чуо је Господ глас мог вапаја.
9 Чуо је Господ моју молбу,
Господ прима моју молитву.
10 Нек се осрамоте сви моји душмани,
нек великој смутњи подлегну,
нек се одмах повуку у сраму.
10 Зашто, Господе, стојиш далеко?
Што се скриваш у време невоље?
2 Опаки, надмени, љуто гони убогог,
у сплетке га хвата које је исплео.
3 Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
похлепни проклиње, презире Господа.
4 У својој га охолости он не тражи,
нема Бога ни у једној мисли својој.
5 Тај увек успева на својим стазама,
на судове твоје он с висока гледа,
и својим се душманима руга.
6 Он у срцу каже:
„Ништа мене неће уздрмати,
зло ме никад задесити неће.“
7 Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
а мука и невоља под језиком његовим.
8 У дворишту вреба из заседе,
из потаје убија невинога,
из скровишта мотри немоћнога.
9 Као лав он вреба у шипражју,
у заседи чека да улови убогога;
у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10 Беспомоћне ломи и обара,
они му у канџе допадају.
11 Он говори у срцу:
„Бог заборавља, скрива лице,
никада он то неће видети.“
12 Устани, Господе,
дигни своју руку, Боже,
понизне немој заборавити!
13 Зашто опаки да презире Бога,
зашто да у свом срцу каже:
„Ти ме нећеш за то питати“?
14 Али, ти то ипак видиш,
јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
Немоћни се ослања на тебе,
сиротоме ти си помоћник.
15 Сломи руку опакоме, зломе,
па кад тражиш његову опакост,
ни трага од ње да не нађеш.
16 Господ је цар у веке векова,
нестаће народи са његове земље.
17 Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
храбриш их, ухо своје приклањаш,
18 да даш право сиротоме и угњетеном,
да човек на земљи не задаје више страх.
Хоровођи. Давидов.
11 Уточиште је мени у Господу.
Зашто онда мени говорите:
„Као птица у гору утеци!
2 Јер, гле, опаки лук свој натежу,
на тетиву стрелу постављају,
да поштене из мрака гађају.
3 Када се темељи распадају,
шта праведник може да учини?“
4 Господ је у свом светом храму,
Господњи је престо на небесима,
очима он помно посматра,
он прониче потомке људи.
5 Праведнога испитује Господ,
али душа његова мрзи онога,
ко је опак и воли насиље.
6 На опаког он ће сручити
ужарено угљевље и сумпор;
пламенови огњеног вихора,
то је део њихов, то им је у чаши.
7 Јер праведан је Господ,
праведност он воли,
поштени ће гледати му лице.
25 „Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26 Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27 Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28 Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29 Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30 Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31 али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
Павлова молитва
15 Стога, чувши за вашу веру у Господа Исуса и за вашу љубав према свим светима, 16 непрестано захваљујем Богу за вас. Сећам вас се у својим молитвама, молећи се 17 Богу Господа нашег Исуса Христа, славноме Оцу, да вам да̂ Духа мудрости и откривења којим ћете га упознати; 18 да вам Бог просветли очи срца да бисте видели у чему се састоји нада на коју сте позвани, како је величанствено богатство добара које је он припремио светима, 19 и како је неизмерно велика његова сила према нама који верујемо. Његова сила одговара делотворности оне силне моћи 20 коју је показао на Христу, када га је подигао из мртвих и поставио себи с десне стране на небесима 21 изнад свих поглаварстава и власти, сила, господстава, и изнад сваког имена које се зазива, не само на овом свету, него и у будућем. 22 Бог је све покорио под његове ноге и поставио га над свиме, за главу Цркве. 23 Она је његово тело, пунина онога који све испуњава у свему.
Исусова служба у Галилеји
Исус проповеда у Галилеји
14 А пошто је Јован био утамничен, Исус је дошао у Галилеју и проповедао Радосну вест Божију. 15 Говорио је: „Наступило је право време! Приближило се Царство Божије! Покајте се и верујте у Радосну вест!“
Четири рибара следе Исуса
16 Када је Исус једном пролазио покрај Галилејског језера, видео је два рибара; браћу Симона и Андрију, како бацају рибарску мрежу у језеро. 17 Исус им рече: „Пођите за мном и ја ћу вас учинити рибарима људи.“ 18 Они су одмах оставили мреже и кренули за њим.
19 Пошавши мало даље, видео је браћу Јакова и Јована, Заведејеве синове. Били су у својој лађици и крпили мреже. 20 Исус их је одмах позвао и они оставише свога оца Заведеја у лађици са најамницима и кренуше за њим.
Исус научава са великим ауторитетом
21 Исус је са својим ученицима дошао у Кафарнаум. Одмах у суботу је ушао у синагогу и почео да поучава. 22 Људи су били задивљени његовим учењем, јер их је учио као неко ко има власт, а не као зналци Светога писма.
23 У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну: 24 „Шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“
25 Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ 26 Нечисти дух спопаде човека силним трзајима и уз врисак га напусти.
27 Задивљени тиме, људи су почели да говоре једни другима: „Шта је ово? Је ли то неко ново учење, будући да има власт да заповеда нечистим духовима, те му се они покоравају?“ 28 Глас о Исусу се брзо проширио по целом подручју Галилеје.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.