Book of Common Prayer
Давидов. Када се Давид претварао да је луд пред Авимелехом. Овај га је, затим, отерао, па је Давид отишао.
34 Благосиљаћу Господа непрестано,
стално ће га усне моје хвалити.
2 Хвалиће се Господом моја душа;
нека чују понизни, нека се радују.
3 Величајте са мном Господа,
заједно му узвисујмо име.
4 Тражио сам Господа, и он ми одговори,
од свих ме је страхова избавио.
5 Ведри су они који гледају у њега,
лице се њихово неће постидети.
6 Кад је овај сиромах вапио, Господ га је чуо,
и од свих га је невоља избавио.
7 Анђео Господњи табором окружује
оне који га се боје; избавља их.
8 Искусите и видите да је Господ добар,
благо човеку што у њему уточиште нађе.
9 Бојте се Господа, ви свети његови,
јер нема оскудице за оне који га се боје.
10 И млади лавови трпе и гладују,
али онима што траже Господа,
њима добра никаквог не мањка.
11 Дођите, о, децо, и чујте ме,
богобојазности ћу вас поучити.
12 Који човек воли живот?
Ко жели да добре дане види?
13 Нек се твој језик од зла уздржи,
нек ти усне не говоре лажи,
14 зла се клони, а добро чини,
тражи мир и за њим ти иди.
15 Очи Господње мотре на праведне,
и уши његове вапај им чују.
16 Лице се Господње мршти на зликовце,
да са земље помен им истреби.
17 Господ чује кад праведни завапе,
од свих невоља он их избавља.
18 Близу је Господ онима са сломљеним срцем,
он спасава оне са клонулим духом.
19 Многа зла сналазе праведника,
али Господ га избавља од свих.
20 Он чува све кости његове,
ниједна му се неће поломити.
21 Зло ће убити опакога,
а који мрзе праведника биће окривљени.
22 Господ откупљује живот својих слугу;
неће бити крив нико ко у њему уточиште нађе.
33 Ускликните у Господу, праведни,
славити га приличи поштенима.
2 Хвалите Господа харфом,
свирајте му на лири од десет струна,
3 Певајте му нову песму,
свирајте складно уз клицање.
4 Јер права је реч Господња,
доследан је он у сваком делу своме.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља милости Господње.
6 Речју Господњом небеса су створена,
и дахом уста његових сва војска њихова.
7 Он сабире воде морске као гомилу,
дубине он ставља у складишта.
8 Цела земља нек се боји Господа,
нек стрепе пред њим сви житељи света.
9 Јер он рече, и све постаде,
он нареди, и све се створи.
10 Господ разбија намере пуцима,
и ремети науме народима.
11 Намера Господња остаје довека,
мисли срца његовог од колена до колена.
12 Благо народу коме је Бог Господ,
народу који изабра себи за баштину.
13 Господ посматра са небеса,
он све људе види.
14 Из свог боравишта
он мотри све житеље земље,
15 он обликује срце њихово,
он прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара војска многобројна,
силна снага не избавља јунака.
17 Залудно је у коњу тражити спасење,
велика сила неће га избавити.
18 Око је Господње над онима што га се боје,
над онима који очекују милост његову,
19 да им душу од смрти избави,
живот им сачува у време глади.
20 Наша душа чека на Господа;
он је наша помоћ, штит наш.
21 У њему се срце наше радује,
јер се уздамо у свето име његово.
22 Нека милост твоја буде над нама, Господе,
јер смо наду своју положили у тебе.
Бог позива Аврама
12 Господ рече Авраму: „Иди из своје земље, од своје родбине и дома свога оца у земљу коју ћу ти показати.
2 Учинићу од тебе велики народ,
благословићу те
и име ти учинити славним;
ти са̂м ћеш бити благослов.
3 Благословићу оне који тебе благослове,
а проклећу оног који тебе проклиње.
По теби ће бити благословена
сва племена на земљи.“
4 Аврам је кренуо онако како му је рекао Господ. Са њим је пошао и Лот. Авраму је било седамдесет пет година када је отишао из Харана. 5 Аврам је повео са собом своју жену Сарају и Лота, сина свога брата, и сву имовину коју су стекли, заједно са свим слугама које су прибавили у Харану, те сви пођу за Ханан. Дошавши у Ханан, 6 Аврам је путовао до места Сихема – до великог храста Море. У то време су Хананци живели у земљи. 7 Господ се указао Авраму и рекао му: „Твоме потомству ћу дати ову земљу.“ На том месту је Аврам саградио жртвеник Господу који му се указао.
11 А вера је остварење онога чему се надамо, доказ о стварности коју не видимо. 2 По њој су, наиме, наши преци добили признање.
3 На основу вере схватамо да је свет уређен Божијом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог.
4 На основу своје вере је Авељ принео угоднију жртву Богу него Кајин, па је добио признање да је праведан, јер је Бог прихватио његову жртву. По својој вери он још увек говори, иако је мртав.
5 На основу своје вере је Енох био узнесен, тако да није искусио смрт. Њега нису нашли, јер га је Бог узео. А пре него што је био узнет, дано му је признање да је угодио Богу.
6 Наиме, без вере је немогуће угодити Богу, јер онај који приступа Богу треба да верује да он постоји и да награђује онога који га тражи.
7 На основу своје вере је Ноје био упућен у још невиђене ствари, па је са страхопоштовањем саградио пловило да спасе своје укућане. Својом вером је осудио свет на пропаст, те је тако примио од Бога праведност која се заснива на вери.
8 На основу своје вере је Авра̂м послушао Бога који га је позвао да оде у крај који је требало да прими у посед. Отишао је иако није знао куда да иде. 9 Вером се настанио као странац у обећаној земљи и живео под шатором у туђини. Тако су живели и Исак и Јаков, наследници истог обећања. 10 Авра̂м је, наиме, очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог.
11 На основу своје вере је Сара, нероткиња, добила моћ да ствара потомство, иако више није била у добу за рађање, јер је сматрала верним Бога који јој је дао обећање. 12 Тако се од једнога, скоро мртвог човека, изродило потомство, „бројно као звезде на небу и неизмерно као песак на морској обали.“
35 Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети. 36 Али ја сам вам рекао да, иако ме видите, нећете да верујете. 37 Свако кога ми даје Отац долази к мени, а онога који долази к мени нећу одбацити. 38 Јер ја нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу Бога који ме је послао. 39 Ово је воља Бога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је Он дао, него да их ускрснем у Последњи дан. 40 Воља мога Оца је да ко год ме види и поверује у мене, има вечни живот, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан.“
41 На то су Јевреји почели да гунђају, зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао са неба.“ 42 Рекоше: „Зар није то Исус, Јосифов син? Зар му не знамо оца и мајку? Како то сад каже да је сишао са неба?“
48 Ја сам хлеб живота. 49 Ваши преци су јели ману у пустињи, а ипак су помрли. 50 Али хлеб који долази са неба је такав да ко једе од њега не умире. 51 Ја сам хлеб живота који је сишао са неба. Ко буде јео од овог хлеба, живеће заувек. Хлеб који ћу ја дати је моје тело које дајем да би свет живео.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.