Book of Common Prayer
За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.
45 Из срца ми теку речи умилне,
цару управљам своје стихове;
језик је мој писаљка хитрога писара.
2 Ти си лепши од свих потомака људи,
с твојих уста милост се прелива,
јер Бог те је благословио довека.
3 Уз бок припаши мач свој, јуначе,
у сјају и величанству своме.
4 Изјаши победнички у величанству своме,
за истину, кроткост и праведност;
нек десница твоја страшна дела покаже.
5 Нек стреле твоје зашиљене
пробију срце царевих душмана,
и народи нек падају под ноге твоје.
6 Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
7 Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове;
8 Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
из дворова од слоноваче харфом те веселе.
9 Ћерке царске твоје су дворкиње,
с десна ти царица стоји у офирском злату.
10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
заборави народ свој и дом оца свог.
11 Кад цар пожели лепоту твоју,
поклони му се, јер он је господар твој.
12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
богати људи тражиће твоју наклоност.
13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,
у хаљини златом извезеној,
14 да је украшену доведу пред цара,
Девице је прате, другарице њене,
да и њих доведу пред тебе.
15 Доводе их радосно, с весељем,
те ступају у цареве дворе.
16 Твоји синови заузеће место очева твојих,
поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
зато ће те народи славити у веке векова.
Хоровођи. Псалам потомака Корејевих.
47 Сви народи, запљескајте длановима;
кличите Богу веселим узвиком!
2 Јер је страшан Свевишњи Господ,
цар велики над свом земљом.
3 Он нам је покорио народе
и људе под ноге наше.
4 Наследство је за нас одабрао,
понос за Јакова кога воли. Села
5 Подиже се Бог уз поклик;
Господ, уз звук трубе.
6 Певајте славопоје Богу,
певајте славопоје;
певајте славопоје цару нашем,
певајте славопоје.
7 Јер, Бог је цар целе земље;
певајте песму поучну.
8 Бог влада над народима,
Бог столује на престолу свом светом.
9 Племићи народа се окупљају,
са народом Бога Авра̂мовог;
Божији су штитови земље
и он је преузвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
48 Велик је Господ,
многе хвале вредан,
у граду Бога нашег,
на његовој светој гори.
2 Прелепа је њена висина,
радост је целе земље;
гора Сион, на ивицама севера,
град је великог цара.
3 Бог је у утврђењима својим,
за заклон је себе обзнанио.
4 Јер, гле, цареви су окупљени,
заједно напредују.
5 И кад су га видели, запањише се,
ужаснуше се и умакоше.
6 Трепет их је тамо обузео
и бол као породиљу.
7 Ветром са истока
скршио си лађе тарсиске.
8 Као што смо чули,
тако смо и видели
у граду Господа над војскама,
у граду Бога нашега,
Бога који га је довека основао. Села
9 Боже, усред Дома твога размишљамо
о милости твојој.
10 Попут твог имена, Боже,
слава ти прелази крајеве земље,
десница ти обилује праведношћу.
11 Гора Сион нека се радује,
нека се веселе Јудина насеља
због твојих прописа.
12 Обиђите Сион,
око њега корачајте,
куле му пребројте;
13 проверите његове зидине,
утврђења му прегледајте,
да поколењу новом
о томе причате.
14 Јер, ово је Бог,
наш Бог у веке векова;
он нас води и до смрти!
Јовова последња одбрана
29 А Јов је наставио своје казивање овим речима:
2 „О, када би ми било као који месец раније,
као у данима када ме је Бог чувао;
3 када ми је светлила његова светиљка над главом мојом,
по његовом светлу кад сам мраком ишао;
4 баш какав сам био у својим једрим данима,
када сам у шатору своме с Богом близак био;
5 онда кад је Свемоћни са мном био
и деца моја око мене!
6 Тад сам ноге у маслу прао
и потоке уља цедио ми камен!
7 А када бих изашао на градска врата и на трг,
ставио бих столицу своју;
8 младићи би ме видели, па би се повукли,
а старци би устајали и стајали;
9 главари би причу прекидали,
своја уста руком затварали;
10 утихнуо би глас владара,
језик им се за непце лепио.
11 Блаженим ме звало ухо што ме је слушало,
хвалило ме око што ме је гледало;
12 јер сам избављао убогога што ко бедник вапи,
сиротога без помоћи.
13 Страдалников благослов био је на мени,
а срцу сам удовице доносио песму.
14 Праведност бих узимао, она ме је одевала;
правда ми је моја била ко одећа и ко турбан.
15 Слепоме сам очи био,
хромоме сам ноге био.
16 Отац сам био убогима,
незнанца сам на суду бранио.
17 Ломио сам вилице злотвору,
из уста му жртву отимао.
18 А причао сам: ’У своме ћу гнезду да преминем,
умножићу дане попут песка.
19 Мој је корен досезао воду,
гране су моје преко ноћи росне;
20 Моја је слава у мени свежа,
у руци је мојој увек млад лук.’
У Икониуму
14 У Икониуму су ушли у јудејску синагогу и проповедали, тако да је поверовало мноштво Јудеја и Грка. 2 Међутим, Јевреји који нису поверовали, побунили су незнабошце и окренули њихово расположење против браће. 3 Ипак, Павле и Варнава су остали тамо још дуго времена и одважно проповедали за Господа, који је потврђивао поруку о својој милости омогућавајући да се преко њих догађају знаци и чуда. 4 Градско становништво се поделило: једни су стали уз Јевреје, а други уз апостоле. 5 Међутим, незнабошци и Јевреји са својим вођама су се уротили против њих да их злоставе и каменују. 6 Кад су Павле и Варнава дознали за то, побегли су у ликаонске градове Листру и Дерву, и у њихову околину, 7 где су наставили да проповедају Радосну вест.
У Листри
8 У Листри су наишли на неког човека који није могао да хода. Он никада није ходао, зато што је од рођења био хром. 9 Овај је слушао док је Павле проповедао. Павле га је пажљиво погледао, и пошто је видео да има веру да буде исцељен, 10 рекао му је снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!“ Човек је сместа скочио и почео да хода.
11 Када је мноштво видело шта је Павле учинио, повикали су на ликаонском језику: „Богови у људском обличју су сишли к нама!“ 12 Варнаву су називали Зевсом, а Павла Хермесом због тога што је водио главну реч. 13 Тада је свештеник Зевсов, чији се храм налазио у предграђу, дотерао јунце и донео венце пред врата; хтео је да им заједно са народом принесе жртву.
14 Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући: 15 „Људи, шта то радите?! Ми смо обични људи као и ви! Ми вам објављујемо Радосну вест, да се од ових безвредних ствари окренете живоме Богу, који је створио небо и земљу, море и све што је у њима. 16 Бог је у протеклим временима пустио народе да следе своје путеве. 17 Ипак, није пропустио да пружи доказ о себи: исказује доброчинства, даје вам кишу са неба и родне године, сити вас храном и пуни вам срца весељем.“ 18 Говорећи ово једва су одвратили народ да им не принесе жртву.
31 Јевреји поново дограбише камење да га каменују. 32 Исус им рече: „Учинио сам пред вама многа добра дела која ми је Отац наложио. За које од њих ме каменујете?“
33 Јевреји му одговорише: „Не каменујемо те ми за добро дело, него због богохулства. Ти си човек, а проглашаваш се Богом.“
34 Исус им рече: „Зар у вашем Закону не пише: ’Ја рекох: „Богови сте“’? 35 Ако је Закон назвао ’боговима’ оне којима је Божија реч упућена – а Писмо се не може укинути – 36 како онда кажете за онога, кога је Бог посветио и послао у свет: ’Ти вређаш Бога!’, због тога што сам рекао: ’Ја сам Син Божији’?! 37 Ако ја не чиним дела свог Оца, немојте ми веровати. 38 Уколико чиним његова дела, онда верујте макар тим делима, ако већ не верујете мени. Тада ћете знати да је Отац у мени и ја у Оцу.“ 39 Тада су поново хтели да га ухвате, али је он измакао њиховим рукама.
40 Исус је поново прешао на другу страну Јордана, код места где је Јован некада крштавао. Тамо је остао. 41 Тада су многи дошли к њему и рекли: „Јован није учинио ниједан знак, али све што је рекао за овог човека било је истинито.“ 42 Многи су тамо поверовали у Исуса.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.