Book of Common Prayer
Давидов.
37 Не жести се због злотвора,
не завиди оним што неправду чине.
2 Јер ће попут траве брзо да увену,
ко зелено биље осушиће се.
3 У Господа се уздај и чини добро,
пребивај на земљи и верношћу напасај се.
4 Радуј се у Господу
и даће ти по жељама срца твога.
5 Господу препусти пут свој,
поуздај се у њега и он ће учинити:
6 праведност ће твоју попут светла да изведе,
и правду твоју попут поднева.
7 Умири се пред Господом,
ишчекуј га са стрпљењем;
не жести се на онога што му добро иде на његовом путу,
на човека који сплиће сплетке.
8 Од јарости суздржи се
и гнева се окани;
не жести се,
то само зло доноси.
9 Јер, зликовце ће истребити,
а земљу ће наследити они што Господа очекују.
10 Још само мало,
и зликовца више неће бити;
помно ћеш да гледаш по његовом месту,
а њега неће бити.
11 Понизни ће наследити земљу,
радоваће се због обиља мира.
12 Зликовац сплеткари против праведника,
и зубима својим шкргуће на њега.
13 А Господ му се смеје,
јер види да дан његов стиже.
14 Зликовци су мач исукали,
лук су свој натегнули;
да оборе сиромаха и убогог,
да закољу људе праведних путева.
15 Срце ће им мач пробости,
њихов лук ће бити сломљен.
16 Боље је и мало праведниково
него благо зликоваца многих.
17 Јер, снага ће зликоваца бити поломљена,
а праведне Господ потпомаже.
18 Господу су знани дани беспрекорних,
наследство њихово остаје довека.
19 У времену лошем неће се стидети,
и сити ће бити у данима глади.
20 А зликовци ће пропасти;
душмани Господњи биће као пашњаци најбољи –
окончаће, у диму ће окончати.
21 Зликовац позајмљује и не враћа,
а праведник је дарежљив и даје.
22 Јер, они које он благослови,
наследиће земљу;
а које он прокуне,
биће истребљени.
23 Од Господа су човекови кораци,
и на путу његовом он ужива.
24 Па ако и падне, он одбачен неће бити,
јер му Господ руку држи.
25 Био сам млад, сада сам стар,
и нисам видео праведника напуштеног,
ни његове потомке да просјаче хлеба.
26 Дарежљив је поваздан, позајмљује,
потомство му је блажено.
27 Од зла се одврати, чини добро
и живећеш довека.
28 Јер Господ воли правду и своје верне неће напустити,
довека ће бити сачувани;
а потомци зликоваца биће истребљени.
29 Праведни ће земљу да наследе,
пребиваће на њој трајно.
30 Мудрост зборе уста праведнога
и језик му објављује правду.
31 У срцу му је Закон Бога његовога,
кораци му се не клизају.
32 Зликовац праведника вреба
и настоји да га убије.
33 Али његовој га руци Господ препустити неће;
када му се суди, осудити га неће.
34 Чекај на Господа,
пута се његовога држи;
да те узвиси, да наследиш земљу
и гледаш када се зликовци буду истребили.
35 Видео сам зликовца бездушног,
грана се као домаће стабло зелено.
36 Али прошао је; погледао сам,
а њега нема;
потражио сам га,
и нисам га пронашао.
37 Посматрај онога без мане, гледај у честитога;
јер будућност припада миротворцу.
38 Сви ће преступници бити разорени,
истребљење је будућност зликоваца.
39 Од Господа је спасење праведних,
у време невоље он им је тврђава.
40 Господ им помаже,
он их избавља;
од зликоваца избавља их,
спасава их јер у њему уточиште траже.
16 Од ридања подбуло је лице моје,
капци су ми попут смрти црни,
17 премда насиља нема у рукама мојим
и моја је молитва чиста.
18 О, земљо, крв моју не прекривај!
Не било места за мој вапај!
19 А сада, на небесима ено сведока мога!
Да, мој бранилац је на висинама.
20 А моји пријатељи – моји посредници вајни!
Око моје Богу плаче.
21 Ех, кад би се човек правдао са Богом
као човек са човеком.
22 Још година која прохујаће
и поћи ћу путем с којег повратка ми нема.
17 Мој дух је сатрвен,
дани су моји згасли
и рака ме чека.
13 Ако бих за Светом мртвих чезнуо као за домом својим
и у тами постељу своју простро,
14 ако гробу викнем: ’Оче мој’,
а црву: ’Мајко моја’ или ’сестро моја’,
15 где је онда нада моја?!
Види ли ко наду моју?!
16 Силази ли она до врата Света мртвих?
Заједно ли ћемо у прах лећи?“
Прво мисијско путовање
Прво Павлово мисијско путовање
13 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. 2 Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ 3 Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.
На Кипру
4 Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. 5 Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.
6 Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. 7 Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. 8 Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. 9 Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега 10 и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! 11 Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“
Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. 12 Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.
Исцељење слепог од рођења
9 Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2 Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“
3 Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4 Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5 Док сам на свету, ја сам светлост свету.“
6 Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7 Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом.
8 Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ 9 Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“
Он тада рече: „Ја сам тај!“
10 Онда га упиташе: „Како си прогледао?“
11 Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“
12 Они га упиташе: „Где је он?“
„То не знам“ – одговори он.
13 Затим су некадашњег слепца одвели фарисејима. 14 А дан када је Исус направио блато и вратио вид слепоме био је субота. 15 Фарисеји га поново упиташе како је прогледао. Он им рече: „Намазао ми је очи блатом, ја сам се умио и сада видим.“
16 Тада рекоше неки фарисеји: „Тај човек није од Бога, јер не поштује закон о суботи.“
Други рекоше: „Како грешан човек може учинити овакве знаке?“ Тако је дошло до поделе међу њима.
17 Поново су питали некадашњег слепца: „Шта ти мислиш о њему, пошто ти је вратио вид?“
Човек рече: „Он је пророк.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.