Book of Common Prayer
105 Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
2 Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
3 Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
4 Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
5 Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
6 О, семе Авра̂мово, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
7 Он је Господ, Бог наш,
судови су његови по свој земљи.
8 Он се сећа увек његовог савеза,
речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
9 који је склопио са Авра̂мом,
и којим се заклео Исаку,
10 за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
11 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
12 Док их је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
13 лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве:
15 „Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
16 Он је глад призвао на земљу,
укинуо свако снабдевање хлебом.
17 Човека је послао пред њима,
Јосифа, проданог у робље.
18 Ноге су му спутали ланцима,
а врат су му оковали гвожђем;
19 све до часа кад се испунила реч о њему,
реч Господња га је прокушала.
20 Цар је заповедио да га пусте,
владар народа га је ослободио.
21 Поставио га је за господара куће,
за управитеља свих својих добара;
22 да по својој вољи води му главаре,
старешине му мудро саветује.
23 Тако је Израиљ дошао у Египат;
Јаков, дошљак у Хамовој земљи.
24 И он је веома умножио свој народ,
бројнији су били од својих душмана.
25 Окренуо им је срце да замрзе његов народ,
да му се на слуге пакосно окоме.
26 Послао је Мојсија, свог слугу,
и Арона, свог изабраника.
27 И они су пред њима приказали његове знакове
и чудеса по Хамовој земљи.
28 Спустио је таму на њу, помрачио је,
и они[a] нису били непослушни његовој речи.
29 Воде им је у крв претворио
и рибе им поморио.
30 Земља им је врвела од жаба,
чак и одаје њихових царева.
31 Заповедио је, па су обади и комарци
навалили на све њихове крајеве.
32 Град им је као кишу дао
и пламене муње по њиховој земљи.
33 Лозе им је и смокве сломио,
скршио им стабла по њиховом крају.
34 Заповедио је, па су грунули
безбројни скакавци и гусенице.
35 Обрстили су све биље њихове земље,
појели им летину са поља.
36 Побио је све првенце њихове земље,
први плод све њихове мужевности.
37 Извео их је са сребром и златом,
међу његовим племенима није било посрнулих.
38 Египат је одахнуо када су изашли,
јер их је од њих спопала страхота.
39 Облак је као заклон разастро
и пламен да ноћу светли.
40 Молили су га и он им доведе препелице,
хлебом с неба их насити.
41 Отворио је стену и воде прокуљаше,
потекле су као поток у земљи сувој.
42 Јер се сетио свог светог обећања Авра̂му,
слузи своме.
43 Извео је свој народ у радости,
уз клицање своје изабране.
44 Дао им је земље туђинске,
запосели су труд народа;
45 да би се држали његових прописа
и законе његове слушали.
Славите Господа!
Златни свећњак и два стабла маслине
4 Тако се анђео који је разговарао са мном вратио и пробудио ме као када човека из сна буде. 2 Упитао ме је: „Шта видиш?“
Одговорио сам: „Гле! Видим свећњак сав од злата са судом на врху, са седам жижака на њему и са седам левака за сваки жижак на врху. 3 Ту су и два стабла маслине крај њега, једно са десне стране суда, а друго са његове леве стране.“
4 А ја сам овако питао анђела који је разговарао са мном: „Господару мој, шта је ово?“
5 Анђео који је разговарао са мном ми је узвратио речима: „Зар не знаш шта је ово?“
Одговорио сам: „Не знам, господару мој.“
6 Наставио је и рекао ми: „Ово је реч Господња Зоровавељу која каже: ’Ни силом ни снагом, већ Духом мојим – каже Господ над војскама.
7 Ма, ко си ти, о, горо велика! Пред Зоровавељом бићеш зараван. Он ће изнети угаони камен на врх кличући: „Милост! Нека му је милост!“’“
8 Реч Господња ми је дошла и поручила: 9 „Руке Зоровавељове су основале овај Дом и његове ће га руке завршити. И ти ћеш схватити да ме је Господ над војскама послао к вама. 10 Јер ко је презрео дан скромних почетака? А оних седам ће се радовати, видеће угаони камен и висак у руци Зоровавељовој, тих седам очију Господњих ће помно гледати по свој земљи.“
11 Питао сам га: „А шта су ова два стабла маслине, једно с десне стране свећњака, а друго са његове леве стране?“
12 И још сам га питао: „А шта су ове две гране на маслинама, на два златна левка, из којих цури златасто уље?“
13 Одговорио ми је: „Зар не знаш шта су они?“
„Не знам, господару мој“ – узвратио сам.
14 И рече ми: „Ово двоје су помазаници који стоје пред Господом свег света!“
Разлика између старог и новог живота
17 Опомињем вас у име Господње: не живите више као многобошци, чији је ум усмерен на испразност. 18 Њихова мисао је помрачена, далеко су од живота са Богом због свога незнања и тврдоглавости. 19 Будући да им је савест отупела, предали су се разврату, па пожудно чине сваку врсту прљавих дела.
20 А ви нисте овако научили о Христу. 21 Свакако сте чули и научили да је у Исусу истина. 22 У односу на свој некадашњи живот, треба да свучете са себе старог човека, кога његове преварне страсти воде у пропаст, 23 те да уз помоћ Духа обнављате свој ум. 24 Обуците на себе новог човека, који је према лику Божијем створен да живи истински праведним и светим животом.
Захтеви новог живота
25 Зато одбаците лаж! Говорите истину један другом, јер смо сви заједно делови истог тела. 26 „Гневите се, али не грешите.“ Нека ваш гнев не дочека залазак сунца, 27 и не пружајте прилику ђаволу. 28 Онај који је крао, нека више не краде, него нека поштено ради сопственим рукама, тако да може да подели нешто с онима који су у оскудици. 29 Не служите се ружним речима, него ваљаним, које, према потреби, могу да служе на изградњу и благослов слушаоцима. 30 И не жалостите Божијег Светог Духа, којим сте запечаћени; он је јемство да ће доћи дан вашег откупљења. 31 Уклоните из своје средине сваку горчину, гнев, срџбе, вику и вређање, као и свако друго зло. 32 Будите добри једни према другима, милосрдни, праштајте један другоме као што је Бог по Христу опростио вама.
Исус исцељује одузетог
9 Исус је затим, ушао у бродић, отпловио на другу страну и дошао у свој град. 2 Тамо су му довели једног одузетог човека који је лежао на носилима. Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Храбро, синко, опраштају ти се твоји греси!“
3 А неки зналци Светог писма рекоше у себи: „Овај вређа Бога.“
4 Проникавши њихове мисли, Исус рече: „Зашто имате тако зле мисли у своме срцу? 5 Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ 6 Али да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: „Устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 7 Одузети устане и оде својој кући. 8 Када је народ то видео, запрепастио се, па је дао славу Богу који је дао такву власт људима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.