Book of Common Prayer
93 Господ влада величанством заодевен!
Загрнут је и опасан Господ снагом;
а свет је утврђен, непомичан.
2 Утврђен је од давнина престо твој,
а и ти си од искона.
3 Реке дижу, о, Господе,
реке дижу своју хуку;
реке дижу своју буку.
4 И од хуке вода многих,
и од силних таласа морских,
силнији је Господ узвишени.
5 Прописи су твоји чврсти, поуздани;
Доликује светост твоме Дому, Господе,
кроз дане многе.
96 Певајте Господу нову песму!
Певај Господу, сва земљо!
2 Певајте Господу и име му благосиљајте;
дан за даном навешћујте његово спасење.
3 Објавите му славу међу пуцима,
његова чудеса међу свим народима.
4 Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
страшнији од свих богова.
5 Јер ништавни су сви богови народа,
али Господ је саздао небеса.
6 Пред њим су слава и величанство,
сила и лепота у његовом Светилишту.
7 Дајте Господу, племена народна,
дајте Господу славу и силу,
8 дајте Господу славу ради његовог имена,
донесите му принос, дођите у његова дворишта,
9 клањајте се Господу сјајном у светости,
дрхти пред њим, сва земљо!
10 Говорите међу народима: „Господ влада!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
Он праведно суди народима.“
11 Нека се радују небеса, нека се весели земља,
Нека хучи море и све што је у њему,
12 нек се радује поље и све што је на њему.
Тада ће певати шумско дрвеће
13 пред Господом, јер он долази да суди земљи.
Он ће да суди свету по правди,
народима по верности својој.
Давидов. Када се Давид претварао да је луд пред Авимелехом. Овај га је, затим, отерао, па је Давид отишао.
34 Благосиљаћу Господа непрестано,
стално ће га усне моје хвалити.
2 Хвалиће се Господом моја душа;
нека чују понизни, нека се радују.
3 Величајте са мном Господа,
заједно му узвисујмо име.
4 Тражио сам Господа, и он ми одговори,
од свих ме је страхова избавио.
5 Ведри су они који гледају у њега,
лице се њихово неће постидети.
6 Кад је овај сиромах вапио, Господ га је чуо,
и од свих га је невоља избавио.
7 Анђео Господњи табором окружује
оне који га се боје; избавља их.
8 Искусите и видите да је Господ добар,
благо човеку што у њему уточиште нађе.
9 Бојте се Господа, ви свети његови,
јер нема оскудице за оне који га се боје.
10 И млади лавови трпе и гладују,
али онима што траже Господа,
њима добра никаквог не мањка.
11 Дођите, о, децо, и чујте ме,
богобојазности ћу вас поучити.
12 Који човек воли живот?
Ко жели да добре дане види?
13 Нек се твој језик од зла уздржи,
нек ти усне не говоре лажи,
14 зла се клони, а добро чини,
тражи мир и за њим ти иди.
15 Очи Господње мотре на праведне,
и уши његове вапај им чују.
16 Лице се Господње мршти на зликовце,
да са земље помен им истреби.
17 Господ чује кад праведни завапе,
од свих невоља он их избавља.
18 Близу је Господ онима са сломљеним срцем,
он спасава оне са клонулим духом.
19 Многа зла сналазе праведника,
али Господ га избавља од свих.
20 Он чува све кости његове,
ниједна му се неће поломити.
21 Зло ће убити опакога,
а који мрзе праведника биће окривљени.
22 Господ откупљује живот својих слугу;
неће бити крив нико ко у њему уточиште нађе.
Суботња година
25 Господ рече Мојсију на гори Синај: 2 „Говори Израиљцима и реци им: ’Кад уђете у земљу коју вам дајем, нека земља држи Господњу суботу. 3 Шест година засејавај своју њиву, и шест година обрезуј свој виноград и сабирај род, 4 а седме године нека буде субота потпуног одмора за земљу, Господња субота. Тада немој сејати своју њиву и обрезивати свој виноград. 5 Немој жети што са̂мо роди након твоје жетве, нити брати грожђе од своје необрезане лозе. То ће бити година суботњег одмора за земљу. 6 Што земља роди током своје суботе, то ће вам бити за јело. Сав њен урод нека буде за јело теби, твоме слузи и твојој слушкињи; твоме најамнику, и дошљаку који борави код тебе; 7 твојој стоци и зверима што живе на твојој земљи. Све што земља роди, то се може јести.
Јубиларна година
8 Наброј седам суботњих година, седам пута по седам година, тако да ових седам суботњих година дају збир од четрдесет девет година. 9 Седмога месеца, десетога дана, заповеди да затруби труба; на дан откупљења, затрубите у трубе по свој земљи. 10 Посветите педесету годину, и прогласите слободу у земљи за све њене становнике. То ће вам бити опросна година. Тада нека се сваки од вас врати на свој посед, и сваки човек нека се врати у свој род. 11 Педесета година нека вам буде опросна. Не сејте и не жањите што роди након жетве, и не обрезујте лозу, 12 јер то је опросна година. Нека вам буде света: храните се само оним што роди на њиви.
13 Те опросне године, нека се сваки човек врати на свој посед.
14 Стога, када продајете земљу своме ближњему, или је купујете од њега, не варајте свога брата. 15 Кад купујеш од свога ближњега, платићеш само за број година од опросне године; онај ко продаје наплатиће ти само за остатак жетвених година. 16 Што је више година, то је већа цена; што је мање година, то је мања цена, јер он ти продаје број жетви. 17 Не варајте свог ближњег, него се бој свога Бога, јер ја сам Господ, Бог ваш.
Искушења
2 Браћо моја, сматрајте за чисту радост кад год вас задесе свакојака искушења, 3 знајући да кушање ваше вере изграђује истрајност. 4 Истрајност, пак, нека се покаже савршеном, да бисте ви били савршени и потпуни и без икаквог недостатка.
5 Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати. 6 Само нека тражи са вером, без икакве сумње, јер онај који сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и ваља. 7 Такав човек нека и не помишља да ће што примити од Господа, 8 јер је колебљив, те стога непостојан у свим својим поступцима.
16 Не варајте се, браћо моја вољена. 17 Сваки добар дар и савршен поклон долази нам одозго, од Оца светлости, који се не мења као сенка. 18 Он нас је по својој вољи родио речју истине, да будемо први међу његовим створењима.
13 Неко из народа рече: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство!“
14 Исус му рече: „Човече, ко је мене поставио да судим или делим имовину међу вама?“ 15 Онда се обратио свима: „Пазите и чувајте се сваке похлепе, јер ничији живот не зависи од обиља његових добара, колико год да их има.“
16 Онда им исприча једну причу: „Неком богатом човеку обилно родила њива. 17 Човек је размишљао у себи: ’Шта да урадим? Немам где да сакупим летину.’
18 Онда рече: ’Овако ћу учинити: срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо сместити све жито и остала добра. 19 Онда ћу рећи себи: „Душо моја, имаш многа добра смештена за дуго година. Одмарај, једи, пиј и уживај!“’
20 Али Бог му рече: ’Безумниче! Још ноћас ћу узети твоју душу. Коме ли ће остати оно што си стекао?’
21 Тако бива са сваким који згрће себи богатство, а пред Богом је сиромашан.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.