Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов. За спомен.
70 Боже, избави ме! У помоћ ми пожури, Господе!
2 Нека се постиде,
нека се осрамоте ти што ми о глави раде.
Нека се повуку у срамоти,
нека буду понижени ти што им је мила невоља моја.
3 Нек устукну због срамоте своје
ти што довикују: „Аха! Аха!“
4 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Бог!“
5 А ја сам сиромах и убог,
Боже, пожури к мени.
Ти си моја помоћ и мој избавитељ.
О, Господе, не оклевај!
71 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим.
2 Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
пригни ухо своје к мени и спаси ме.
3 Буди ми стена пребивалишта
којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
јер си моја стена и тврђава.
4 Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
од руке преступника и окрутнога.
5 Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
поуздање си ми од младости моје.
6 На тебе се ослањам од утробе,
из крила мајке моје си ме извукао;
славићу те непрестано.
7 Попут знака постао сам многима,
а ти си ми уточиште јако.
8 Уста си ми славом својом испунио
и красотом својом од јутра до сутра.
9 Не одбаци ме у доба старости,
кад ми снага клоне не заборави ме.
10 Јер о мени говоре противници моји,
они што ми живот вребају
заједно се саветују.
11 Кажу: „Бог је њега оставио!
Гоните га, ухватите,
јер избавитеља нема!“
12 Боже, од мене се не удаљуј!
О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13 Нека се постиде и нека пропадну
тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
оне који ми о глави раде.
14 А ја ћу увек да се надам,
све више и више славићу те.
15 Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
о делима твог спасења од јутра до сутра,
јер им броја не знам.
16 У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17 Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
и чудеса твоја досад јављао сам.
18 Чак и када остарим и оседим,
Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
силу твоју сваком што долази.
19 Праведност је твоја, Боже, до висина,
велика си дела учинио;
ко је попут тебе, Боже?
20 Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
ти ћеш ми опет обновити живот;
из дубина земље подићеш ме опет.
21 Ти ојачај достојанство моје
и поново утеши ме.
22 И ја ћу харфом да те хвалим
због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
Светитељу Израиљев.
23 Клицаће радосно усне моје,
јер ћу ти свирати,
и душа моја што си је откупио.
24 И мој ће језик од јутра до сутра
причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
ти што ми о глави раде.
Асафова поучна песма.
74 Зашто си нас, о, Боже, одбацио довека?
Зашто да се јарост твоја пуши на стадо твоје паше?
2 Присети се своје заједнице што си је од давнина стекао,
племена свога наследства које си откупио –
горе Сион на којој си пребивао.
3 Кораке своје окрени ка руинама вечним,
свему чему је наудио противник у Светињи.
4 Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
поставише заставе своје за знакове.
5 Познати су као човек
што секиру на шипражје диже;
6 и онда секиром и полугама
све резбарије ломи.
7 Светилиште твоје до тла спалише,
опоганише Пребивалиште имена твог.
8 У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
Спалили су сва Божија места састанка у земљи.
9 А наше знакове видели нисмо,
ни пророка још нема,
и никога с нама ко би знао – докле?
10 Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
Хоће ли противник довека твоје име да презире?
11 Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
Из недара својих извуци је и сатри их!
12 А Бог цар мој је од давнина,
посред земље спасоносна дела чини.
13 Силом својом ти си море разделио,
у водама смрскао си главе морским неманима.
14 Левијатану си главе раздробио,
народима уз обалу за храну си га дао.
15 Ти си дао да набуја и врело и поток,
ти си непресушне пресушио реке.
16 Твој је дан, баш као и ноћ;
ти си поставио и месец и сунце.
17 Ти си земљи одредио сваку међу;
и лето и зиму начинио ти си.
18 Сети се тог противника који те презире, Господе,
и безумних што презиру ти име.
19 Не дај звери живот голубице своје,
довека не заборави на живот својих сиромаха.
20 Погледај на савез,
јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
21 Не дај угњетеном да се понижен врати,
нека име твоје славе и сиромах и убоги.
22 Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
23 Не заборави глас душмана својих,
поклич што се непрестано диже,
оних што се против тебе буне.
Јездра долази у Јерусалим
7 Након ових догађаја, за владавине персијског цара Артаксеркса, Јездра, син Сораје, сина Азарије, сина Хелкије; 2 сина Салума, сина Садока, сина Ахитува; 3 сина Амарије, сина Азарије, сина Мерајота; 4 сина Зераје, сина Озије, сина Вукија; 5 сина Ависуја, сина Финеса, сина Елеазара, сина Арона Првосвештеника; 6 тај Јездра је дошао из Вавилона. Био је зналац Светог писма, вешт у Мојсијевом Закону који је дао Господ, Бог Израиљев. Рука Господа, његовог Бога, је била над њим, па му је цар дао све што је тражио. 7 Седме године цара Артаксеркса у Јерусалим су дошли неки од израиљског народа, неки свештеници, Левити, певачи, вратари и храмске слуге.
8 А он је дошао у Јерусалим у петом месецу седме цареве године. 9 Првог дана првог месеца је пошао из Вавилона, а првог дана петог месеца је дошао у Јерусалим, јер је над њим била добра рука његовог Бога. 10 Јер Јездра је чврсто срцем одлучио да истражује Господњи Закон, да га извршава и да поучава у Израиљу прописе и право.
Артаксеркс шаље Јездри проглас
11 Ово је препис писма које је цар Артаксеркс дао Јездри, свештенику и зналцу Светог писма, познаваоцу речи Господњих, заповести и уредаба даних Израиљу.
12 Артаксеркс, цар царева.
Јездри, свештенику и зналцу књиге Закона Бога небеског.
Ево, дакле,
13 издао сам проглас да свако ко је у мом царству од Израиља, његових свештеника и Левита, а својевољно жели да иде са тобом у Јерусалим, нека иде. 14 Због тога си послан од цара и седморице његових саветника да се распиташ о Јуди и Јерусалиму по Божијем Закону који ти је у руци; 15 и да понесеш сребро и злато које су цар и његови саветници својевољно приложили Богу Израиљевом, који пребива у Јерусалиму. 16 Такође и сребро и злато које ћеш прикупити у свој области вавилонској, са свим добровољним прилозима што их радо дају народ и свештеници за Дом њиховог Бога у Јерусалиму. 17 Зато одмах тим новцем купи јунце, овнове, јагањце, њихове житне жртве и њихове жртве изливнице. Њих ћеш принети на жртвенику Дома свога Бога у Јерусалиму.
18 А са преосталим сребром и златом, шта год сматрате да је добро, урадите ти и твоја браћа по вољи вашег Бога. 19 Посуђе које ти је дано за службу Дома вашег Бога положи Богу Јерусалима. 20 А остале потребе Божијег Дома, које су твоја обавеза да их подмириш, подмири из царске ризнице.
21 Ја, цар Артаксеркс, заповедам свима који су над ризницама подручја преко реке, да се све што вам затражи Јездра, свештеник и зналац књиге Закона Бога небеског, одмах учини: 22 до стотину таланата[a] сребра, стотину кора[b] жита, стотину бата[c] вина, стотину бата[d] уља и соли без мерења. 23 Све ово је заповест Бога небеског и нека се изврши тачно, за Дом Бога небеског. Јер, зашто да буде гнев на царству цара и његових синова? 24 Знајте и то да се никоме од свештеника, Левита, певача, вратара, храмских слуга и слуга овог Дома Божијег не намећу данак, порез и царина.
25 А ти, Јездра, према мудрости свог Бога која ти је дана, постави зналце Закона и судије, како би могли да суде свем народу који је на подручју преко реке: онима који знају законе твог Бога. А оне који их не знају, ти их поучи. 26 А они који не буду радили по Закону твог Бога и по царском прогласу, нека се над њима одмах изврши казна: било смрћу или прогоном, било глобом или затвором.
Јагње и његов народ
14 Затим сам видео Јагње како стоји на брду Сион, и са њим стотину четрдесет четири хиљаде, на чијим је челима било написано његово име и име његовога Оца. 2 Зачуо сам глас са неба сличан хуку многих река и одјеку јаког грома. Глас је био сличан мелодији коју изводе свирачи харфе на својим харфама. 3 Тих стотину четрдесет четири хиљаде певало је нову песму пред престолом, пред четири бића, и пред старешинама. Ту песму нико није могао да научи, осим њих, откупљених са земље. 4 Они су очували себе чистима, не узимајући себи жена; то су, наиме, девственици. Они следе Јагње куд год оно иде. Они су откупљени од остатка човечанства као првина која припада Богу и Јагњету. 5 Лаж никад нису изустили; они су непорочни.
Час Божијег суда
6 Затим сам видео другог анђела како лети посред неба са вечном Радосном вешћу да је објави становницима земље: свакој народности, племену, језику и народу. 7 Говорио је снажним гласом: „Бојте се Бога и дајте му славу, јер дошао је час његовог суда. Зато се поклоните Створитељу неба и земље, мора и водених извора.“
8 Други анђео дође за њим и рече: „Паде, паде, велики Вавилон, јер је жестоким вином свога блудничења напојио све народе.“
9 За њима је дошао трећи анђео и проговорио снажним гласом: „Ко год се клања Звери и њеном кипу, те прима жиг на своје чело или на своју руку, 10 и са̂м ће пити вино Божијега гнева које је неразблажено наточено у чашу његовога гнева, па ће бити мучен у огњу и сумпору пред светим анђелима и пред Јагњетом. 11 А дим од њиховог мучења дизаће се од сад и довека. Ти који се клањају Звери и њеном кипу и примају жиг са њеним именом, неће имати починка ни дању ни ноћу.“ 12 Ово захтева постојаност светих, који држи Божије заповести и веру у Исуса.
13 Тада сам чуо глас са неба како говори: „Напиши: благо онима који од сада умиру ради Господа! Да, говори Дух, они ће се одморити од свог мукотрпног рада, јер њихова дела сведоче за њих.“
Смрт Јована Крститеља
14 У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, 2 па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ 3 Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. 4 Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ 5 Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.
6 Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, 7 да се заклео да ће јој дати што год затражи. 8 А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ 9 Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да̂. 10 Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. 11 Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. 12 А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.