Book of Common Prayer
За хоровођу. Псалам Давидов.
40 Стрпљиво сам чекао на Господа,
и он се пригнуо и чуо ми вапај.
2 Подигао ме је из јаме очаја,
из глиба блатњавог,
ноге ми је поставио на стену,
и учврстио кораке моје.
3 У уста ми је ставио нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети, бојати се,
и поуздати се у Господа.
4 Благо човеку који се узда у Господа,
а не окреће се охолима,
или онима што иду за преваром.
5 Многа си своја чудеса учинио за нас, Господе, Боже мој,
и науми су твоји за нас неизбројиви.
А ја ћу јављати, говорити о њима,
којима нема броја.
6 Жртве и приносе ниси пожелео,
али си ми зато уши отворио.
У жртвама свеспалницама
и жртвама за грех ниси уживао.
7 Тада рекох: „Ево, долазим,
јер је тако написано за мене у свитку.
8 Желим да извршим вољу твоју, Боже мој;
Закон је твој у мом срцу.“
9 Објављујем праведност у великом збору,
устима својим то не браним, Господе,
и ти то знаш.
10 Праведност твоју не кријем у срцу,
већ говорим о верности и спасењу твоме,
не скривам милост и истину твоју од великог збора.
11 Господе, не ускраћуј ми милосрђе твоје;
нека ме милост и верност твоја штите довека.
12 Јер окружише ме невоље небројене,
безакоња ме моја сустигоше, видети не могу.
Бројни су као коса на мојој глави,
па ме срце моје издаје.
13 Нека ти је мило, Господе, да ме избавиш!
У помоћ ми пожури, Господе!
14 Нека се постиде заједно, нека се осрамоте
они што ми о глави раде да је смакну;
нека се повуку у срамоти, нека буду понижени
ти што им је мила невоља моја.
15 Нека се запање над срамотом својом,
ти што ми довикују: „Аха! Аха!“
16 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Господ!“
17 А ја сам сиромах и убог,
нека Господ мисли на мене.
Ти си ми помоћник и избавитељ.
О, мој Боже, не оклевај!
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма, када су Зифејци дошли Саулу и рекли: „Не крије ли се Давид код нас?“
54 Боже, именом ме својим спаси
и снагом ме својом ти одбрани.
2 Боже, чуј молитву моју;
речи уста мојих послушај.
3 Јер, против мене устају туђинци;
моју душу траже бездушници;
они Бога немају пред собом. Села
4 Гле, Бог ми је помоћник;
Господ је међу онима што ми душу подупиру.
5 Вратило се зло мрзитељу моме;
ти их сатри у верности својој.
6 Радо ћу ти жртвовати;
хвалићу име твоје, Господе,
јер је добро.
7 Јер оно ме је избавио из сваке невоље
и око ми победнички гледа противнике моје.
Хоровођи. Давидов Псалам, када му је, након посете Витсавеји, дошао пророк Натан.
51 По милости својој, Боже,
смилуј ми се;
по големом милосрђу своме,
обриши ми преступе.
2 Од кривице моје опери ме сасвим
и од греха мога очисти ме.
3 Преступа сам својих свестан,
преда мном је грех мој непрестано.
4 Теби, теби самом згрешио сам;
у очима твојим зло сам учинио.
Зато си праведан када проговориш,
и чист када судиш.
5 Гле, у кривици сам се и родио
и у греху зачела ме моја мајка.
6 Гле, мила ти је истина у срцу;
у нутрини учиш ме мудрости.
7 Очисти ме изопом да чист будем;
опери ме да од снега бељи будем.
8 Весеље и радост ми дај да слушам;
нек се обрадују кости које си смрскао.
9 Сакриј лице своје од греха мојих,
све кривице моје ти очисти.
10 Чисто срце створи мени, Боже;
у нутрини мојој постојан дух обнови.
11 Од себе ме не одбацуј
и од мене не узимај свога Духа Светог.
12 Радост свог спасења обнови у мени,
и духом вољним ти мене ободри.
13 Твојим путевима научићу преступнике
и грешници теби ће се вратити.
14 Од крвопролића ме ослободи,
Боже, Боже Спаситељу мој;
и клицаће мој језик о праведности твојој.
15 Господе, усне ми отвори;
и уста ће моја славу твоју да јављају.
16 Јер ти жртву не желиш, јер ја бих је принео;
не мили ти се свеспалница.
17 Богу је жртва дух потрешен;
потрешено и скрхано срце ти не презри, Боже.
18 Наклоношћу својом чини добро Сиону;
сазидај зидине Јерусалиму.
19 Тада ћеш се зажелети праведних жртава,
свеспалнице и паљених жртава;
тада ће ти на жртвенику принети бикове.
Артаксеркс шаље Немију у Јерусалим
2 Било је то месеца нисана[a] двадесете године цара Артаксеркса. Пред њим је било вино и ја сам узео то вино и дао га цару. И никада раније нисам био тужан пред њим. 2 Цар ми рече: „Зашто ти је лице тужно? Да ниси болестан? То није ништа него нека туга срца.“
А ја сам се јако уплашио 3 и рекао цару: „Нека је цар жив довека! Како да ми лице не буде жалосно када је опустошен град где су гробови мојих предака, а врата су му огњем спаљена?“
4 Рече ми цар: „Дакле, шта желиш?“
А ја сам се помолио Богу небеском 5 и одговорио цару: „Ако цар нађе за добро и ако му је по вољи твој слуга пред тобом, онда ме пошаљи у Јуду, у град где су гробови мојих предака и ја ћу да га обновим.“
6 Цар ме је – док је царица седела поред њега – питао: „Докле ћеш бити на путу и када ћеш да се вратиш?“ Цару је то било по вољи, па ме је послао, а ја сам му рекао за време.
7 Још сам казао цару: „Ако је цару по вољи, нека ми да̂ писма за управитеље подручја преко реке, како би ме пустили да прођем док не дођем у Јуду. 8 И писмо за Асафа, чувара цареве шуме, да би ми дао дрва, како би се направиле греде за врата утврђења, које припада Дому, за градски зид и за кућу у којој ћу бити.“ Цар ми их је дао јер је добра рука мога Бога била нада мном. 9 Тако сам отишао управитељима подручја преко реке и дао им царева писма. Цар је још са мном послао војне заповеднике и коњанике.
10 Али када су то чули Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, било им је веома мрско што је дошао неко да тражи добро за израиљски народ.
Немија проверава зидине Јерусалима
11 Дошао сам у Јерусалим и био тамо три дана. 12 Устао сам ноћу, ја и неколицина људи са мном, али никоме нисам казао шта ми је мој Бог ставио у срце да урадим за Јерусалим. А од животиња ништа није било уз мене осим живинчета на коме сам јахао.
13 Изашао сам на Долинска врата, ноћу, наспрам Змајевог извора и Гнојних врата. Проверавао сам зидове Јерусалима. Били су порушени, а његова врата спаљена огњем. 14 Прошао сам до Изворских врата и до Царевог језера, али тамо није било места да прође живинче испод мене. 15 Пењао сам се уз поток, ноћу, и проверавао зид, а онда сам се окренуо назад ка Долинским вратима и вратио се. 16 Достојанственици нису знали где сам отишао и шта сам радио. Наиме, никог од Јевреја, свештеника, главара и достојанственика, који су радили на подухвату, нисам обавестио до сада.
17 И тада сам им казао: „Ви видите невољу у којој смо: да је Јерусалим опустошен, да су му врата огњем спалили. Дођите, хајде да обновимо јерусалимски зид и не будемо опет на срамоту!“ 18 Испричао сам им о доброј руци мога Бога, која је била нада мном, о царевим речима које ми је рекао.
А они су рекли: „Устанимо и зидајмо!“ Тако су се охрабрили за добро дело.
19 Али то су чули Санавалат Ороњанин, Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, ругали су нам се и гледали нас с презиром. Казали су: „Шта је то што радите? Буните ли се против цара?!“
20 Ја сам им узвратио и казао им: „Бог небески ће нам дати да успемо. И ми, његове слуге, ћемо устати и зидати. А вама не припада ни део ни право ни спомен у Јерусалиму.“
12 Видео сам кад је Јагње отворило шести печат. Тада настаде велики земљотрес; сунце је поцрнело као жалобна одећа, а месец постао црвен као крв. 13 Звезде падоше с неба на земљу, као недозреле смокве кад попадају с дрвета, заљуљане јаким ветром. 14 Небо се расцепи као поцепана књига, а свака планина и острво покренуше се са свог места.
15 А цареви земаљски, великаши, заповедници, богаташи и моћници, те сваки роб и слободњак, посакриваше се по пећинама и по процепима планинских стена. 16 Они рекоше планинама и стенама: „Падните на нас и сакријте нас од лица оног који седи на престолу и од гнева Јагњетовог. 17 Јер дошао је велики дан њиховог гнева, и ко може да опстане?“
Седам труба
7 Након тога, видео сам четири анђела како стоје на четири угла земље и задржавају четири ветра на земљи, да ниједан ветар не дува ни на земљу, ни на море, нити на икакво дрво. 2 Затим сам видео другог анђела који је долазио с истока. Са собом је имао печат живога Бога. Он довикну снажним гласом оној четворици анђела којима је дата власт да науде земљи и мору: 3 „Не удите земљи, ни мору, нити дрвећу, док не запечатимо чела слугу нашега Бога!“ 4 Онда сам чуо број запечаћених. Било их је стотину четрдесет четири хиљаде из сваког племена народа Израиљевог:
Прича о кукољу
24 Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. 26 Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. 27 Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ 28 ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ 29 Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. 30 Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.