Marcus 12
Ne Bibliaj Tik Nawat
Ne talchiwanimet tik ne shukumekamil
12 Wan pejki kinhilwia cajcasoj. Inak:
—Se takat kitukak se shukumekamil, wan kiyawaluj iwan se kulal, wan kikuyun ne shaput kan mupachua ne itakil ne shukumekat pal muishtia ne iayu pal muchiwa kushushaj, wan kiketzki se tepekal pal tapachiwiat, wan kwak tamik kichiwa muchi kiajkaw ne mil tik inmejmey talchiwanimet wan yajki wejka. 2 Wan kwak ajsik ne horaj, kituktij ka né se tekitini pal ne talchiwanimet kimakat ne itakil ne shukumekamil, 3 wan kitzkijket wan kiwitekket wan kishtijket ka né, wan te kimakaket tatka. 4 Wan kituktij senpa ka né ukse tekitini, wan kitzunchalujket wan kitzuntekket. 5 Wan kituktij ukseuk wan yaja nusan kimiktijket, wan muchi ká kintuktia kichiwat katka kenha: kiwitekit sejse wan kimiktiat sejseuk. 6 Ne takat kipiatuya se itelpuch ká sujsul kitasujta, wan pal tami kituktij yajuni ika ina katka:
"Yawit kitakamatit ne nutelpuch."
7 Wan uni talchiwanimet muilwijket:
"Kwak miki ne tutekuyu muchi yawi ipal yajini. Tikmiktikan wan muchi yawi tupal!"
8 Wan kitzkijket wan kimiktijket wan kishtijket tik ne shukumekamil. 9 Tay yawi kichiwa ne itekuyu ipal ne mil? Yawi witz wan yawi kinwilewa ne talchiwanimet wan yawi kinmaka ne mil sejseuk. 10 Te ankimatit nian ini tay ijkwilujtuk?
"Ne tet ne kitejtenewket ne kalketzanimet
mukwepki ne itzinteu kal!
11 Tutajwan yajasan kichijki,
wan titachiat wan tishpuyawit."
12 Tatejtemuat katka pal kitzkiat. Melka uni, majmawit katka ika muchi kimatit ka yaja inak uni casoj inpanpa yejemet. Wan kinhajkaw wan yajki.
Shikmakakan ne taltikpaktuktiani tay ipal ne taltikpaktuktiani
13 Wan kintuktiat sejse pal ne Parishayujmet wan ne itepewa pal Herodes pal kitat su welit kipewiat ma ina se pal kitzkiat, 14 wan ajsiket wan kilwiat:
—Tamachtiani, tikmatit ka taja tina tay tejkia wan te tikishtemua aka ika muchi kenhat mupal wan semaya titamachtia ne ujti yek ipal ne Teut. Tiknekit timetztajtaniliat su nemi yek ma tiktashtawakan tumin ne taltikpaktuktiani ipal Roma. Tiawit titamakat o te tiawit titamakat?
15 Yaja kimatiaya ka kinekituyat kishijshikuat wan kinhilwij:
—Taika annechejekuat? Shalwikakan se tumin ma nikita.
16 Kalwikaket wan yaja kinhilwia:
—Ká ipal ne itachialis wan ne itukay tik ini pesoj?
Inaket:
—Ipal ne taltikpaktuktiani.
17 Yeshu kinhilwij:
—Shikmakakan ne taltikpaktuktiani tay ipal ne taltikpaktuktiani wan shikmakakan ne Teut tay ipal ne Teut.
Wan ishpuyawket.
Ne miktiwit yawit walmukwepat?
18 Wan walajsit Tzadukayujmet, yejemet ká inat katka ka te tiawit timuyulkwepat kwak timikit, wan kitajtaniliat:
19 —Tamachtiani, Moshe techilwij ijtik iamaw: "Asu miki ne imanuj se wan naka ne isiwaw wan te kiajkaw se ikunew, ne iikaw nemi pal kikwi ipal ne isiwaw ne miktuk pal kiketza ne ishinach ne imanuj." 20 Nemiket chikume takat ká muchi tekniwan wan ne achtu munamiktij wan mikik wan te kiajkaw ishinach, 21 wan ne iikaw kikwij ne siwat wan mikik wan nusan te kiajkaw ishinach, wan ne yey kenha, 22 wan ijkiuni hasta ne chikume kenhaya wan nian se pal ne chijchikume kiajkaw ishinach; wan ne siwat nusan mikik. 23 Kwak yawit muyulkwepat muchi, katiawel ne ishulejyu uni siwat? Ika ne chijchikume munamiktijtiwit iwan!
24 Ne Yeshu kinhilwij:
—Nina ka anmushijshikuat ika inte ankimatit tay nemi tajkwilujtuk, nian tay weli ne Teut. 25 Kwak yawit muyulkwepat, ne takamet wan siwatket inte yawit munamiktiat, muchiwat ken tanawatianimet tik ne ilwikak. 26 Inte ankimatit tay ne metzinhilwij ne Teut ijtik ne kwawit mimilaka (tik iamaw Moshe) ipanpa kwak muyulkwepat ne miktiwit? Ina:
"Naja ne Teut ipal Abraham wan ne Teut ipal Itzak wan ne Teut ipal Yakob."
27 Yaja inte ne Teut ipal ne miktiwit asunte ipal ne yujyultuk. Anmushijshikuat sujsul!
Katiawel ne mas wey tay nemi tuktijtuk?
28 Wan ajsik se pal ne tajkwiluanimet. Yaja takakik ken kitajtaniliat wan kitak ka yaja nankilij yek, wan kitajtan:
—Katiawel ne achtu ipal muchi tay nemi tuktijtuk?
29 Ne Yeshu inak ka ini ne achtu:
"Shitakaki Israel, Tutajwan ne Teut, Tutajwan sesan. 30 Wan tiktasujtas ne muteku ne Teut iwan muchi muyulu, muchi mualmaj, muchi mutamatilis wan muchi mutajpal."
31 Ini ne ukseuk:
"Tiktasujtas ne muiknew ken tajasan timutasujta."
Yejemet ne wejwey tay techtuktijtuk; inte kanaj nian tatka mas wey.
32 Wan ne tajkwiluani kilwij:
—Yek, tamachtiani, tinak tay tejkia, ka yaja sesan wan te nemi ukseuk, semaya yajasan, 33 wan su tiktasujtat iwan muchi tuyulu wan muchi tutamatilis wan muchi tutajpal wan su tiktasujtat tuiknew ken tejemetsan timutasujtat, mas wey ipatiw uni que muchi ne tay weliskiat tiktatiat ipal ne Teut wan tiktakuliat ne Teut.
34 Wan ne Yeshu kwak kitak ka taketzki iwan tamatilis kilwij:
—Te tinemi wejka ne itatekimakalis ne Teut.
Wan tea su aka kitajtanilia tatka ika majmawit.
Ká ne Mawaltijtuk?
35 Wan ne Yeshu taketzki kwak tamachtia nemi itech ne teupan, ina:
—Ken ka inat ne tajkwiluanimet ka ne Mawaltijtuk itelpuch Dawid? 36 Dawid yajasan inak itech ne Ijiutzin:
"Ne Nuteku kilwij ne nutajtzin:
Shimutali ka nuyekkan hasta ma niktali ká ne kinekit metzijtakuat ken se kuijpal ka itan mujmukshi."
37 Asu Dawid yajasan kilwia "nutajtzin", ken weli ma ikunew?
Wan miak pakit kikakit.
Maka shimuchiwakan ken ne Parishayujmet
38 Wan tik ne itamachtilis ina katka:
—Cuidadoj iwan ne tajkwiluanimet ne kinekit pashaluat tik wijwipil weyak wan ma muchi kintajpalukan tik ne tiankis, 39 wan kinekit ne ajachtu mutalijka tik ne kalsennemit, wan kinekit nemit itzalan ne weymet tik yujyualu. 40 Yejemet kalakit inchan lajlamajtzitzinmet kikwat muchi, wan taketzat wey pal kinutzat ne Teut semaya pal muitat. Yejemetsan yawit muchiwat juzgar!
Ne tetakulis ipal ne inte kipia tatka
41 Wan nemik muetztuk imelawka ne cajaj ipal ne teupan kan musentepewa tumin wan nemik tachia wan kita katka ken muchi kiajkawat itumin tik ne cajaj. Wan miak ká kipiatuyat wey kitakuliat katka wey. 42 Wan walaj se lamajtzin te kipiatuya tatka wan kitamutilij ume centavojchin (kineki ina chiupichin tumin), 43 wan Yeshu kinnutzki wan kinhilwij ne mumachtianimet:
—Kia nimetzinhilwia: uni lamajtzin ne inte kipia tatka kitakulij mas que muchi ne kitalijket tumin tik ne cajaj, 44 ika muchi kishtijtiwit ijtik tay kipiat wan tepewi ne intumin; yaja inte, yaja tamakak muchi tay kipia pal mutekipanua.
Марк 12
Библия, ревизирано издание
Притча за злите земеделци
12 (A)И започна да им говори с притчи: Един човек насади лозе, огради го с плет, изкопа лин и съгради кула, и го даде под наем на земеделците, и отиде в чужбина.
2 И във времето на гроздобера изпрати един слуга до земеделците да прибере от земеделците от плода на лозето.
3 (B)А те го хванаха, биха го и го отпратиха с празни ръце.
4 Пак изпрати до тях друг слуга; а те му счупиха главата и безсрамно го оскърбиха.
5 Изпрати и друг, когото убиха; и мнозина други, от които едни биха, а други убиха.
6 Той имаше още и един възлюбен син; него изпрати последен до тях, като си казваше: Ще почетат сина ми.
7 (C)А тези земеделци казаха помежду си: Този е наследникът; елате да го убием и наследството ще бъде наше.
8 (D)И го хванаха и го убиха, и го хвърлиха вън от лозето.
9 И така, какво ще направи стопанинът на лозето? Ще дойде и ще погуби тези земеделци, а лозето ще даде на други.
10 (E)Не сте ли прочели това Писание:
„Камъкът, който отхвърлиха зидарите,
Той стана глава на ъгъла.
11 От Господа е това.
И чудно е в нашите очи“?
12 (F)И първенците искаха да Го хванат (но се убояха от народа), понеже разбраха, че за тях каза тази притча. И Го оставиха и си отидоха.
За плащането на данъка на императора
13 (G)Тогава пратиха при Него някои от фарисеите и иродианите, за да Го впримчат в говоренето Му.
14 И те, като дойдоха, Му казаха: Учителю, знаем, че си искрен и не Те е грижа от никого; защото не гледаш на лицето на човеците, но учиш Божия път според истината. Право ли е да даваме данък на Цезаря или не?
15 Да даваме ли или да не даваме? А Той, като разбра лицемерието им, им каза: Защо Ме изпитвате? Донесете Ми един динарий да го видя.
16 И те Му донесоха. Тогава им каза: Чий е този образ и надпис? А те Му отвърнаха: На Цезаря.
17 (H)Исус им каза: Отдавайте цезаревото на Цезаря и Божието на Бога. И те много се зачудиха на Него.
За възкресението на мъртвите
18 (I)След това при Него дойдоха садукеи, които казват, че няма възкресение; и Го питаха:
19 (J)Учителю, Моисей ни е написал, че ако на някого умре брат му и остави жена, а не остави деца, то брат му да вземе жена му и да въздигне потомство на брат си.
20 Но, ето, имаше седем братя; и първият взе жена; и когато умря, не остави потомство.
21 Взе я и вторият, умря и не остави потомство; също и третият.
22 И седмината не оставиха потомство. А след всички умря и жената.
23 При възкресението на кого от тях ще бъде жена, защото и седмината я имаха за жена?
24 Исус им каза: Не затова ли се заблуждавате, понеже не знаете Писанията, нито Божията сила?
25 (K)Защото, когато възкръснат от мъртвите, нито се женят, нито се омъжват, но са като ангели на небесата.
26 (L)А за мъртвите, че биват възкресени, не сте ли чели в книгата на Моисей, на мястото при бодливия храст, как Бог му говори, като казваше: „Аз съм Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Яковов“?
27 Той не е Бог на мъртвите, а на живите. Вие много се заблуждавате.
Най-голямата заповед
28 (M)А един от книжниците, който дойде и ги чу, когато се препираха, като видя, че им отговори добре, Го попита: Коя заповед е най-важната от всички?
29 (N)Исус отговори: Първата е: „Слушай, Израилю; Господ, нашият Бог, е един Господ;
30 (O)ида възлюбиш Господа, твоя Бог, с цялото си сърце, с цялата си душа, с всичкия си ум и с всичката си сила.“
31 (P)А ето втората, подобна на нея, заповед: „Да възлюбиш ближния си като себе си.“ Друга заповед, по-голяма от тези, няма.
32 (Q)И книжникът Му каза: Превъзходно, Учителю! Ти право каза, че Бог е един; и няма друг освен Него;
33 (R)и да Го обича човек от все сърце, с всичкия си разум и с всичката си сила, и да обича ближния си като себе си, това е много повече от всички всеизгаряния и жертви.
34 (S)Исус, като видя, че отговори разумно, му каза: Не си далеч от Божието царство. И никой вече не дръзна да Му задава въпроси.
Исус Христос и Давид
35 (T)И когато поучаваше в храма, Исус заговори: Как така казват книжниците, че Христос е Давидов син?
36 (U)Сам Давид каза чрез Святия Дух:
„Каза Господ на Моя Господ:
Седи отдясно на Мене,
докато положа враговете Ти
за Твое подножие.“
37 Сам Давид Го нарича Господ; тогава как ще е негов Син? И голямото множество Го слушаше с удоволствие.
38 (V)И в поучението Си казваше: Пазете се от книжниците, които обичат да ходят пременени и да приемат поздравите по пазарите
39 (W)и първите столове по синагогите, и първите места при угощенията;
40 (X)тези, които изпояждат домовете на вдовиците, даже когато за показ принасят дълги молитви. Тези ще получат по-тежко осъждение.
Лептата на бедната вдовица
41 (Y)И като седна Исус срещу съкровищницата, гледаше как народът пуска пари в съкровищницата; и мнозина богаташи пускаха много.
42 А една бедна вдовица дойде и пусна две лепти, т. е. един кодрант.
43 (Z)И повика учениците Си и им каза: Истина ви казвам, тази бедна вдовица пусна повече от всички, които пускат в съкровищницата;
44 (AA)защото те всички пускат от излишъка си, а тя от немотията си пусна всичко, което имаше – целия си имот.
Ne Bibliaj Tik Nawat · © 2008, 2012 Jan Morrow
Copyright by © Българско библейско дружество 2015. Използвани с разрешение.
